Šta je FSH? Folikulostimulirajući hormon (FSH) je jedan od ključnih hormona u dijagnostifikovanju i lečenju neplodnosti. Mnogo muka zadaje ženama širom sveta! Često se pitamo da li je previše visok, šta on pokazuje, koliko utiče na plodnost, kako ga poboljšati, kako uticati da bude optimalna vrednost. Gde se stvara? Folikulostimulirajući hormon. FSH se sintetiše u prednjem režnju hipofize, male žlezde locirane u mozgu. Pored FSH, u hipofizi se stvaraju i brojni drugi hormoni, među kojima i luteinizirajući hormon (LH). Ova dva hormona (FSH i LH) se oslobađaju u cirkulaciju i dopremaju do ciljnih tkiva (jajnika kod žena, odn. testisa kod muškaraca) gde obavljaju svoju ulogu. Koja mu je uloga? Kod žena, FSH ima ulogu u: Dve faze FSH hormona Na osnovu uloga koje obavljaju, FSH i LH su odgovorni za brojne promene koje se dešavaju na nivou jajnika, a koje se mogu podeliti u dve faze, razdvojene ovulacijom. Prva faza (folikularna) Ova je faza u kojoj pod dejstvom FSH dolazi do rasta folikula i sazrevanja jajne ćelije koja je smeštena u unutrašnjost folikula. Rast folikula podrazumeva formiranje sve većeg broja ćelija koje sačinjavaju folikul. U ovim ćelijama folikula se (pod dejstvom LH i FSH iz hipofize) stvara hormon estradiol. To znači
Jajna ćelija i spermatozid spajaju svoje genetičke materijale u IVF laboratoriji (umesto u jajovodima) i u tome pomažu embriolozi. Kombinovani materijal se duplira i stvaraju se dve nove ćelije. Materijal se ponovo duplira i sada imate četiri ćelije, pa osam i tako dalje. Stvara se loptica sa puno ćelija – početak jednog embriona. Kada je loptica, koja se naziva blastocista dovoljno velika za implantaciju, stavlja se u matericu, baš kao da je putovala kroz jajovode u matericu.
Planiranje porodice postaje izazovno nakon 35. godine, a posebno nakon 45. godine kada prirodna trudnoća sa sopstvenim jajnim ćelijama postaje veoma retka. Ovarijalna rezerva, koja pokazuje broj i kvalitet preostalih jajnih ćelija, opada s godinama. Ako niste spremni za roditeljstvo, opcije kao što su zamrzavanje jajnih ćelija mogu vam pomoći da očuvate šanse za buduću trudnoću.
Vitamin D se povezuje sa boljom stopom nataliteta kod žena u reproduktivnom dobu. Istraživači se pozivaju na randomizovano kliničko ispitivanje da istraže potencijalnu ulogu suplementacije vitamina D u poboljšanju stope uspešnosti vantelesne oplodnje. Važna studija Analiza je objavljena časopisu Human Reproduction i pokazuje snažnu vezu između niske koncentracije vitamina D kod žena i niže stope živorođene dece nakon IVF tretmana, u poređenju sa ženama koje imaju odgovarajuću količinu vitamina D u svojim telima. Istraživanje je vodio dr Justin Chu, akademski klinički predavač i specijalistički sekretar za ginekologiju i akušerstvo iz Birmingema, ali je ipak podvukao da: ,,Žene koje žele da ostvare trudnoću ne treba samoinicijativno da kupuju suplemente vitamina D sve dok ne saznamo više o njegovim efektima. Moguće je prekomerno doziranje vitaminom D i to može dovesti do prevelike količine kalcijuma u telu, što može oslabiti kosti i oštetiti srce i bubrege “. Ova studija je obuhvatila 2.700 žena koje su bile podvrgnute IVF proceduri čiji je status vitamina D bio proveren testovima krvi. Otkrili su da je uspeh i živorođeno dete verovatniji kod žena koje su imale adekvatnu količinu vitamina D u odnosu na žene koje nisu. Koliko je dovoljno? Koncentracije manje od 75 nmol/L se smatraju nedovoljnim
PRP terapija, sve popularnija u tretmanima neplodnosti, koristi regenerativne sposobnosti trombocita iz krvi kako bi poboljšala kvalitet jajnih ćelija i debljinu endometrijuma. Ova metoda može značajno povećati šanse za uspešnu implantaciju embriona i ostvarenje trudnoće, posebno kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom ili tankim endometrijumom. Iako je PRP još uvek u fazi ispitivanja, mnoge žene beleže poboljšanja plodnosti i veću stopu uspeha u IVF i IUI tretmanima.
Ukoliko razmišljate o vantelesnoj oplodnji (IVF) sa doniranim jajnim ćelijama, verovatno ste već prošli dug i komplikovan put ka roditeljstvu. Niste sami, jer neplodnost pogađa milione žena, ali ponekad prepreke na tom putu izgledaju nepremostivo. Želimo da vam pomognemo tako što ćemo vam pružiti informacije koje su vam potrebne kako biste odlučili da li je IVF sa doniranim jajnim ćelijama pravi izbor za vašu porodicu.
Žene koje razmišljaju o korišćenju doniranih jajnih ćelija žele da znaju da li će beba ličiti na njih. Činjenica da će spermatozoidi vašeg partnera biti spojeni sa jajnom ćelijom druge žene postavlja mnoga pitanja. Verovatno se pitate…
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Jajne ćelije unutar tvojih jajnika nezrele jajne ćelije. Kada ovuliraš, jajne ćelije prolaze kroz još jednu fazu deobe ćelija, poznatu kao mejoza. Stariije jajne ćelije imaju veću verovatnoću da naprave grešku u svom DNK tokom tog procesa i to dovodi do genetski abnormalnih jajnih ćelija.
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Šta je FSH? Folikulostimulirajući hormon (FSH) je jedan od ključnih hormona u dijagnostifikovanju i lečenju neplodnosti. Mnogo muka zadaje ženama širom sveta! Često se pitamo da li je previše visok, šta on pokazuje, koliko utiče na plodnost, kako ga poboljšati, kako uticati da bude optimalna vrednost. Gde se stvara? Folikulostimulirajući hormon. FSH se sintetiše u prednjem režnju hipofize, male žlezde locirane u mozgu. Pored FSH, u hipofizi se stvaraju i brojni drugi hormoni, među kojima i luteinizirajući hormon (LH). Ova dva hormona (FSH i LH) se oslobađaju u cirkulaciju i dopremaju do ciljnih tkiva (jajnika kod žena, odn. testisa kod muškaraca) gde obavljaju svoju ulogu. Koja mu je uloga? Kod žena, FSH ima ulogu u: Dve faze FSH hormona Na osnovu uloga koje obavljaju, FSH i LH su odgovorni za brojne promene koje se dešavaju na nivou jajnika, a koje se mogu podeliti u dve faze, razdvojene ovulacijom. Prva faza (folikularna) Ova je faza u kojoj pod dejstvom FSH dolazi do rasta folikula i sazrevanja jajne ćelije koja je smeštena u unutrašnjost folikula. Rast folikula podrazumeva formiranje sve većeg broja ćelija koje sačinjavaju folikul. U ovim ćelijama folikula se (pod dejstvom LH i FSH iz hipofize) stvara hormon estradiol. To znači
Jajna ćelija i spermatozid spajaju svoje genetičke materijale u IVF laboratoriji (umesto u jajovodima) i u tome pomažu embriolozi. Kombinovani materijal se duplira i stvaraju se dve nove ćelije. Materijal se ponovo duplira i sada imate četiri ćelije, pa osam i tako dalje. Stvara se loptica sa puno ćelija – početak jednog embriona. Kada je loptica, koja se naziva blastocista dovoljno velika za implantaciju, stavlja se u matericu, baš kao da je putovala kroz jajovode u matericu.
Planiranje porodice postaje izazovno nakon 35. godine, a posebno nakon 45. godine kada prirodna trudnoća sa sopstvenim jajnim ćelijama postaje veoma retka. Ovarijalna rezerva, koja pokazuje broj i kvalitet preostalih jajnih ćelija, opada s godinama. Ako niste spremni za roditeljstvo, opcije kao što su zamrzavanje jajnih ćelija mogu vam pomoći da očuvate šanse za buduću trudnoću.
Vitamin D se povezuje sa boljom stopom nataliteta kod žena u reproduktivnom dobu. Istraživači se pozivaju na randomizovano kliničko ispitivanje da istraže potencijalnu ulogu suplementacije vitamina D u poboljšanju stope uspešnosti vantelesne oplodnje. Važna studija Analiza je objavljena časopisu Human Reproduction i pokazuje snažnu vezu između niske koncentracije vitamina D kod žena i niže stope živorođene dece nakon IVF tretmana, u poređenju sa ženama koje imaju odgovarajuću količinu vitamina D u svojim telima. Istraživanje je vodio dr Justin Chu, akademski klinički predavač i specijalistički sekretar za ginekologiju i akušerstvo iz Birmingema, ali je ipak podvukao da: ,,Žene koje žele da ostvare trudnoću ne treba samoinicijativno da kupuju suplemente vitamina D sve dok ne saznamo više o njegovim efektima. Moguće je prekomerno doziranje vitaminom D i to može dovesti do prevelike količine kalcijuma u telu, što može oslabiti kosti i oštetiti srce i bubrege “. Ova studija je obuhvatila 2.700 žena koje su bile podvrgnute IVF proceduri čiji je status vitamina D bio proveren testovima krvi. Otkrili su da je uspeh i živorođeno dete verovatniji kod žena koje su imale adekvatnu količinu vitamina D u odnosu na žene koje nisu. Koliko je dovoljno? Koncentracije manje od 75 nmol/L se smatraju nedovoljnim
PRP terapija, sve popularnija u tretmanima neplodnosti, koristi regenerativne sposobnosti trombocita iz krvi kako bi poboljšala kvalitet jajnih ćelija i debljinu endometrijuma. Ova metoda može značajno povećati šanse za uspešnu implantaciju embriona i ostvarenje trudnoće, posebno kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom ili tankim endometrijumom. Iako je PRP još uvek u fazi ispitivanja, mnoge žene beleže poboljšanja plodnosti i veću stopu uspeha u IVF i IUI tretmanima.
Ukoliko razmišljate o vantelesnoj oplodnji (IVF) sa doniranim jajnim ćelijama, verovatno ste već prošli dug i komplikovan put ka roditeljstvu. Niste sami, jer neplodnost pogađa milione žena, ali ponekad prepreke na tom putu izgledaju nepremostivo. Želimo da vam pomognemo tako što ćemo vam pružiti informacije koje su vam potrebne kako biste odlučili da li je IVF sa doniranim jajnim ćelijama pravi izbor za vašu porodicu.
Žene koje razmišljaju o korišćenju doniranih jajnih ćelija žele da znaju da li će beba ličiti na njih. Činjenica da će spermatozoidi vašeg partnera biti spojeni sa jajnom ćelijom druge žene postavlja mnoga pitanja. Verovatno se pitate…
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Jajne ćelije unutar tvojih jajnika nezrele jajne ćelije. Kada ovuliraš, jajne ćelije prolaze kroz još jednu fazu deobe ćelija, poznatu kao mejoza. Stariije jajne ćelije imaju veću verovatnoću da naprave grešku u svom DNK tokom tog procesa i to dovodi do genetski abnormalnih jajnih ćelija.
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
