Menu
Menu
PRP terapija, sve popularnija u tretmanima neplodnosti, koristi regenerativne sposobnosti trombocita iz krvi kako bi poboljšala kvalitet jajnih ćelija i debljinu endometrijuma. Ova metoda može značajno povećati šanse za uspešnu implantaciju embriona i ostvarenje trudnoće, posebno kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom ili tankim endometrijumom. Iako je PRP još uvek u fazi ispitivanja, mnoge žene beleže poboljšanja plodnosti i veću stopu uspeha u IVF i IUI tretmanima.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Jajne ćelije unutar tvojih jajnika nezrele jajne ćelije. Kada ovuliraš, jajne ćelije prolaze kroz još jednu fazu deobe ćelija, poznatu kao mejoza. Stariije jajne ćelije imaju veću verovatnoću da naprave grešku u svom DNK tokom tog procesa i to dovodi do genetski abnormalnih jajnih ćelija.
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Hidrosalpinks (lat.hydrosalpinx) je oboljenje jajovoda kod žene. Nastaje najčešće kada se oštećeni jajovod napuni tečnošću i deformiše se. U jajovodu koji nema deformitet tečnost koja se luči se apsorbuje, dok se kod ovog oštećenja to ne dešava. Oštećeni jajovod je još uvek u stanju da luči tečnost ali ne i da je apsorbuje. Saktosalpinks (lat.sactosalpinx) je nakupljanje tekućeg sadržaja u oba jajovoda, ne samo u jednom. Utvrđivanje oštećenja jajovoda vrši se ultrazvukom, HSG metodom ili HyCoSy metodom. Hydrosalpinx se formira jer je sam kraj jajovoda blokiran pa se jajovod puni bistrom, vodnjikavom tečnošću. On je u stvari najčešće posledica infekcija ili zapaljenjskih procesa koji se šire preko grlića materice i same materice. Takođe, hydrosalpinx može biti i posledica velikih upala male karlice. Ono što je važno je da se može javiti na jednom jajovodu ili na oba jajovoda i u svakom slučaju ne dozvoljava prolaz spermatozoida, pa na taj način vrlo često onemogućava prirodno začeće. Posledice? Postoji izvestan broj studija koje ispituju posledice izlivanja tečnosti iz jajovoda nazad u materičnu duplju. Smatra se da ovaj proces može onemogućiti implantaciju embriona i dovesti do pobačaja, ali studije nisu usaglašene niti su mišljenja stručnjaka jednaka. Svakako ovakvi jajovodi mogu uticati na začeće, to je neupitno.
Pregrađena materica (lat.uterus septatus) je malformacija materice (odstupanje od normalnog oblika, deformitet). Lako se operiše i smatra se da otklanjanje septuma pozitivno utiče na sposobnost da se održi trudnoća.
Ovo je najčešći deformitet materice i nastaje još pre rođenja, tokom samog fetalnog razvoja. Razdvajajući septum je vlaknasta, mišićna traka tkiva koja može biti debela ili tanka. Žene sa ovako pregrađenom matericom najčešće nemaju problem da zatrudne, ali imaju povećan rizik od spontanog pobačaja, Ukoliko žena ne želi potomstvo, ovu pojavu nije neophodno lečiti.
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Test na anti-Mullerian hormon (AMH) je najbolji test koji je trenutno dostupan za procenu rezerve jajnika i ukazuje na mogućnost ranog gubitka plodnosti. Međutim, ne može pokazati ko je plodniji od proseka, niti predviđa rezervu jajnika kod žena sa policističnim jajnicima (PCOS).
To je test iz krvi koji se može uraditi u bilo koje vreme tokom menstrualnog ciklusa. Takođe, može pomoći da se predvidi koliko ćete jajnih ćelija verovatno dobiti u IVF ciklusu. Ovaj test može da identifikuje žene koje bi mogle da prođu kroz ranu menopauzu, a samim tim i koje mogu izgubiti plodnost ranije od proseka.
PRP terapija, sve popularnija u tretmanima neplodnosti, koristi regenerativne sposobnosti trombocita iz krvi kako bi poboljšala kvalitet jajnih ćelija i debljinu endometrijuma. Ova metoda može značajno povećati šanse za uspešnu implantaciju embriona i ostvarenje trudnoće, posebno kod žena sa smanjenom ovarijalnom rezervom ili tankim endometrijumom. Iako je PRP još uvek u fazi ispitivanja, mnoge žene beleže poboljšanja plodnosti i veću stopu uspeha u IVF i IUI tretmanima.
Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je minimalno invazivni hiruški zahvat koji se primenjuje kada nije moguće da se dijagnoza potvrdi drugim dijagnostičkim metodama. Laparoskop je tanka cev, slična teleskopu, koja se provlači kroz mali rez na trbuhu kako bi hirurg mogao da vidi spoljašnjost materice, jajnika, jajovoda i okolne organe. Zašto se radi dijagnostička laparoskopija? Dijagnostička laparoskopija (celioskopija) je metoda izbora kada drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, rendgen, skener magnetna rezonanca) nisu mogli da se otkriju uzroci bola u maloj karlici ili potvrdi prisustvo promena na koje se sumnja. Dijagnostičkom laparoskopijom može da se: Kako se izvodi dijagnostička laparoskopija (celioskopija)? Dijagnostička laparoskopija se izvodi pod opštom anestezijom tako što se pacijentkinja postavlja u ležeći položaj. Prvo se napravi mali rez ispod pupka. Kroz taj rez se prvo uvuče cevčica (kanila) kroz koju se trbuh se naduva ugljen-dioksidom kako bi se organi bolje videli. Zatim se laparoskop uvuče kroz ovaj rez. Laparoskop ima kameru pomoću koje se na monitoru dobija slika organa koju hirurg prati u realnom vremenu. Kada je potrebna biopsija (uzimanje uzoraka tkiva) ili uklanjanje ožiljnog tkiva, onda se napravi još jedan rez dužine 0,5-1 cm neposredno iznad linije pubičnih dlačica kroz koji se provlače hiruški instrumenti. Kada se procedura završi, instrumeti
Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.
Jajne ćelije unutar tvojih jajnika nezrele jajne ćelije. Kada ovuliraš, jajne ćelije prolaze kroz još jednu fazu deobe ćelija, poznatu kao mejoza. Stariije jajne ćelije imaju veću verovatnoću da naprave grešku u svom DNK tokom tog procesa i to dovodi do genetski abnormalnih jajnih ćelija.
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Hidrosalpinks (lat.hydrosalpinx) je oboljenje jajovoda kod žene. Nastaje najčešće kada se oštećeni jajovod napuni tečnošću i deformiše se. U jajovodu koji nema deformitet tečnost koja se luči se apsorbuje, dok se kod ovog oštećenja to ne dešava. Oštećeni jajovod je još uvek u stanju da luči tečnost ali ne i da je apsorbuje. Saktosalpinks (lat.sactosalpinx) je nakupljanje tekućeg sadržaja u oba jajovoda, ne samo u jednom. Utvrđivanje oštećenja jajovoda vrši se ultrazvukom, HSG metodom ili HyCoSy metodom. Hydrosalpinx se formira jer je sam kraj jajovoda blokiran pa se jajovod puni bistrom, vodnjikavom tečnošću. On je u stvari najčešće posledica infekcija ili zapaljenjskih procesa koji se šire preko grlića materice i same materice. Takođe, hydrosalpinx može biti i posledica velikih upala male karlice. Ono što je važno je da se može javiti na jednom jajovodu ili na oba jajovoda i u svakom slučaju ne dozvoljava prolaz spermatozoida, pa na taj način vrlo često onemogućava prirodno začeće. Posledice? Postoji izvestan broj studija koje ispituju posledice izlivanja tečnosti iz jajovoda nazad u materičnu duplju. Smatra se da ovaj proces može onemogućiti implantaciju embriona i dovesti do pobačaja, ali studije nisu usaglašene niti su mišljenja stručnjaka jednaka. Svakako ovakvi jajovodi mogu uticati na začeće, to je neupitno.
Pregrađena materica (lat.uterus septatus) je malformacija materice (odstupanje od normalnog oblika, deformitet). Lako se operiše i smatra se da otklanjanje septuma pozitivno utiče na sposobnost da se održi trudnoća.
Ovo je najčešći deformitet materice i nastaje još pre rođenja, tokom samog fetalnog razvoja. Razdvajajući septum je vlaknasta, mišićna traka tkiva koja može biti debela ili tanka. Žene sa ovako pregrađenom matericom najčešće nemaju problem da zatrudne, ali imaju povećan rizik od spontanog pobačaja, Ukoliko žena ne želi potomstvo, ovu pojavu nije neophodno lečiti.
Materica (lat. uterus) je organ iz kog počinje život. Važno je da razumemo njenu veličanstvenu funkciju, i izgled. Materica zajedno sa jajnicima, jajovodima i vaginom čini unutrašnji ženski reproduktivni sistem i presudna je u periodu formiranja i razvijanja fetusa.
Za svaku ženu materica igra važnu ulogu kada otpočne trudnoća, ali je uvek dobro razumeti način funkcionisanja i promene koje joj se dešavaju tokom vremena. Od davnina materica je mističan i neshvatljiv organ ljudima i i dalje ne prestaje da fascinira svojom ulogom u stvaranju života iako je nauka do sada mnogo toga već spoznala.
Obe faze Hašimoto tireoiditisa, dakle, i hipertireoza i hipotireoza mogu biti indikacija za spontani pobačaj. Negativni uticaji na fetus su prevremeni porođaji, abrupcije posteljice i hipertenzija. Karakteristično je da do spontanih pobačaja dolazi u prvom trimestru trudnoće.
Pacijentkinje, trudnice sa hipotireozom (blago povećan nivo TSH i normalan nivo T3) imaju povećani rizik od razvijanja ove bolesti jer u trudnoći postoji povečana potreba za funkciom štitne žlezde.
Sa druge strane i povećan nivo TSH na početku trudnoće može povečati rizik za spontani pobačaj.
Zaključak je da je normalna funkcija štitne žlezde važna i za začeće i za trudnoću u daljoj fazi.
Test na anti-Mullerian hormon (AMH) je najbolji test koji je trenutno dostupan za procenu rezerve jajnika i ukazuje na mogućnost ranog gubitka plodnosti. Međutim, ne može pokazati ko je plodniji od proseka, niti predviđa rezervu jajnika kod žena sa policističnim jajnicima (PCOS).
To je test iz krvi koji se može uraditi u bilo koje vreme tokom menstrualnog ciklusa. Takođe, može pomoći da se predvidi koliko ćete jajnih ćelija verovatno dobiti u IVF ciklusu. Ovaj test može da identifikuje žene koje bi mogle da prođu kroz ranu menopauzu, a samim tim i koje mogu izgubiti plodnost ranije od proseka.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
