Menu
Menu
Iako se čini da je problem neplodnosti prvenstveno prisutan kod žene, za sve veći broja parova sa problemom začeća uzrok leži u muškoj neplodnosti. Znamo da to niste znali, i zato ćemo probati da vam objasnimo važnost spermatozoida. U tekstu ispod možete pročitati baš sve što treba da znate o spermićima. Početak ispitivanja = spermogram! Kada par pokušava da dobije bebu, trebalo bi da, u okviru početnih analiza, proveri da li je spermogram zadovoljavajući. Uput dobijate od lekara opšte prakse, a analizu možete raditi u lokalnoj bolnici ili privatno. Ukoliko bolnica/laboratorija imaju obezbeđenu prostoriju, uzorak možete dati u njoj. U situacijama kada se uzorak uzima kod kuće treba biti pažljiv, jer se sve mora obaviti u dogovoru sa laboratorijom koja obavlja test i odneti uzorak u roku od 30 minuta. Analiza se uglavnom obavlja odmah, ali vreme za dobijanje rezultata se može razlikovati od klinike do klinike, laboratorije do laboratorije. Apstinencija pre analize spermograma Apstinencija (lat. abstinentia) ili uzdržanost jeste suzdržavanje od polnog opštenja. To ukratko znači sema seksualnih odnosa i ejakulacije, a period apstinencije treba da bude između 3 i 5 dana, da bi se standardizovali rezultati i da bi se osiguralo da ima dovoljno materijala za preciznu analizu uzorka. Kako se
Abnormalna funkcija štitne žlezde može uticati na vašu plodnost. Naime, nedijagnostikovana i nelečena bolest štitne žlezde potencijalno može biti uzrok neplodnosti i ponovljenih pobačaja.
Endokrinolozi ukazuju na neke podatke koji sugerišu da bi određeni nivoi hormona štitne žlezde mogli da povećaju stopu trudnoće i da smanje stopu pobačaja. Savet je da je poželjno da nivo TSH bude ispod 2,5, a to se lako može prilagoditi malom dozom hormona tiroksina.
E2 (estradiol) dominira tokom folikularne (prve) faze ciklusa kod žena. Njegove niske vrednosti, uz povišen FSH hormon dodatno potvrđuju dijagnozu ovarijalne insuficijencije (smanjene ovarijelne rezerve). Nivo estradiola drastično se smanjuje u menopauzi.
Važno je da znamo da se rast estradiola prati sa rastom folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Ukoliko se jajna ćelija ne oplodi posle ovulacije, nivo estradiola se postepeno smanjuje.
Estradiol je i pokazatelj rasta endometrijuma, a posebno se prati tokom lečenja neplodnosti.
Vantelesna oplodnja (VTO) je kompleksan proces koji podrazumeva određene faze, svaku sa svojom specifičnom svrhom i značajem. Ovaj medicinski postupak se koristi kada parovi imaju problema sa plodnošću i kada druge metode nisu dale rezultate. U ovom tekstu obradićemo faze vantelesne oplodnje i dati odgovore na pitanja: Kada, kome i zašto? Kada je pre 43 godine rođena Lujza Braun, prva beba dobijena uz pomoć vantelesne oplodnje, znalo se da će ova metoda biti revolucionarna…
U reproduktivnom periodu, LH je ključan za formiranje zrelog folikula iz kojeg se oslobađa jajna ćelija tokom ovulacije.
Zatim, zajedno s FSH-om, utiče na formiranje žutog tela i regulaciju menstrualnog ciklusa žena. Povećane vrednosti LH i FSH mogu ukazivati na primarne probleme s jajnicima poput Turnerovog sindroma, gonadalne disgeneze ili menopauzu. Odnos FSH I LH, takođe, može da ukaže na PCOS tj. policistične jajnike, dok snižene vrednosti mogu biti prisutne kod amenoreje, hiperprolaktinemije, anoreksije i nervoze. U slučaju sniženih vrednosti LH i FSH uz amenoreju, može se posumnjati na sekundarne probleme s jajnicima.
Normalna vrednost prolaktina kod žena koje nisu u drugom stanju iznosi između 4 ng/mL i 23 ng/mL, dok se kod muškaraca ta vrednost kreće između 3 ng/mL i 15 ng/mL. Kod trudnica se vrednost prolaktina se kreće između 34 ng/mL i 386 ng/mL.
Razlozi za povišen nivo prolaktina mogu biti različiti, uključujući stresne faktore poput upotrebe određenih lekova (antidepresivi, analgetici, opijati), hipoglikemije, fizičkog napora i problema sa jetrom ili bubrezima.
Normalan broj spermatozoida je dobar pokazatelj potencijala, ali moraju se proveriti i ostali parametri. Ukoliko je npr. oblik spematozoida nepravilan ili ukoliko je loša pokretljivost, dobar broj spermatozoida neće biti od nekog značaja. Postoje testovi koji ispituju kvalitet spermatozoida i različite uticaje na spermatozoidnu DNK kako bi se sveobuhvatnije utvrdila potencijalna plodnost muškarca.
Dijabetes tipa 1 javlja se obično kod mlađih osoba i najčešće započinje pre 35 godine života. Simptomi nastaju naglo. Bolesnici naglo mršave i velika je sklonost ka ketoacidozi (komatoznom stanju zbog loše regulacije šećera).
Dijabetes tipa 2 verovatno predstavlja kombinaciju nedovoljnog lučenja insulina i nemogućnosti njegovog delovanja.
Prenatalni preventivni skrining pregledi značajni su za praćenje zdravlja majke i bebe, kao i za pravovremeno uočavanje mogućih poremećaja vezanih za trudnoću i zdravlje bebe. Reč je o potpuno neinvazivnim pregledima koji ne služe za postavljanje ili odbacivanje dijagnoze, već za ukazivanje na potencijalni problem. Postoje skrining programi u prvom i drugom trimestru trudnoće.
Iako se čini da je problem neplodnosti prvenstveno prisutan kod žene, za sve veći broja parova sa problemom začeća uzrok leži u muškoj neplodnosti. Znamo da to niste znali, i zato ćemo probati da vam objasnimo važnost spermatozoida. U tekstu ispod možete pročitati baš sve što treba da znate o spermićima. Početak ispitivanja = spermogram! Kada par pokušava da dobije bebu, trebalo bi da, u okviru početnih analiza, proveri da li je spermogram zadovoljavajući. Uput dobijate od lekara opšte prakse, a analizu možete raditi u lokalnoj bolnici ili privatno. Ukoliko bolnica/laboratorija imaju obezbeđenu prostoriju, uzorak možete dati u njoj. U situacijama kada se uzorak uzima kod kuće treba biti pažljiv, jer se sve mora obaviti u dogovoru sa laboratorijom koja obavlja test i odneti uzorak u roku od 30 minuta. Analiza se uglavnom obavlja odmah, ali vreme za dobijanje rezultata se može razlikovati od klinike do klinike, laboratorije do laboratorije. Apstinencija pre analize spermograma Apstinencija (lat. abstinentia) ili uzdržanost jeste suzdržavanje od polnog opštenja. To ukratko znači sema seksualnih odnosa i ejakulacije, a period apstinencije treba da bude između 3 i 5 dana, da bi se standardizovali rezultati i da bi se osiguralo da ima dovoljno materijala za preciznu analizu uzorka. Kako se
Abnormalna funkcija štitne žlezde može uticati na vašu plodnost. Naime, nedijagnostikovana i nelečena bolest štitne žlezde potencijalno može biti uzrok neplodnosti i ponovljenih pobačaja.
Endokrinolozi ukazuju na neke podatke koji sugerišu da bi određeni nivoi hormona štitne žlezde mogli da povećaju stopu trudnoće i da smanje stopu pobačaja. Savet je da je poželjno da nivo TSH bude ispod 2,5, a to se lako može prilagoditi malom dozom hormona tiroksina.
E2 (estradiol) dominira tokom folikularne (prve) faze ciklusa kod žena. Njegove niske vrednosti, uz povišen FSH hormon dodatno potvrđuju dijagnozu ovarijalne insuficijencije (smanjene ovarijelne rezerve). Nivo estradiola drastično se smanjuje u menopauzi.
Važno je da znamo da se rast estradiola prati sa rastom folikula i najviši je u vreme sazrevanja folikula tj. pred ovulaciju. Ukoliko se jajna ćelija ne oplodi posle ovulacije, nivo estradiola se postepeno smanjuje.
Estradiol je i pokazatelj rasta endometrijuma, a posebno se prati tokom lečenja neplodnosti.
Vantelesna oplodnja (VTO) je kompleksan proces koji podrazumeva određene faze, svaku sa svojom specifičnom svrhom i značajem. Ovaj medicinski postupak se koristi kada parovi imaju problema sa plodnošću i kada druge metode nisu dale rezultate. U ovom tekstu obradićemo faze vantelesne oplodnje i dati odgovore na pitanja: Kada, kome i zašto? Kada je pre 43 godine rođena Lujza Braun, prva beba dobijena uz pomoć vantelesne oplodnje, znalo se da će ova metoda biti revolucionarna…
U reproduktivnom periodu, LH je ključan za formiranje zrelog folikula iz kojeg se oslobađa jajna ćelija tokom ovulacije.
Zatim, zajedno s FSH-om, utiče na formiranje žutog tela i regulaciju menstrualnog ciklusa žena. Povećane vrednosti LH i FSH mogu ukazivati na primarne probleme s jajnicima poput Turnerovog sindroma, gonadalne disgeneze ili menopauzu. Odnos FSH I LH, takođe, može da ukaže na PCOS tj. policistične jajnike, dok snižene vrednosti mogu biti prisutne kod amenoreje, hiperprolaktinemije, anoreksije i nervoze. U slučaju sniženih vrednosti LH i FSH uz amenoreju, može se posumnjati na sekundarne probleme s jajnicima.
Normalna vrednost prolaktina kod žena koje nisu u drugom stanju iznosi između 4 ng/mL i 23 ng/mL, dok se kod muškaraca ta vrednost kreće između 3 ng/mL i 15 ng/mL. Kod trudnica se vrednost prolaktina se kreće između 34 ng/mL i 386 ng/mL.
Razlozi za povišen nivo prolaktina mogu biti različiti, uključujući stresne faktore poput upotrebe određenih lekova (antidepresivi, analgetici, opijati), hipoglikemije, fizičkog napora i problema sa jetrom ili bubrezima.
Normalan broj spermatozoida je dobar pokazatelj potencijala, ali moraju se proveriti i ostali parametri. Ukoliko je npr. oblik spematozoida nepravilan ili ukoliko je loša pokretljivost, dobar broj spermatozoida neće biti od nekog značaja. Postoje testovi koji ispituju kvalitet spermatozoida i različite uticaje na spermatozoidnu DNK kako bi se sveobuhvatnije utvrdila potencijalna plodnost muškarca.
Dijabetes tipa 1 javlja se obično kod mlađih osoba i najčešće započinje pre 35 godine života. Simptomi nastaju naglo. Bolesnici naglo mršave i velika je sklonost ka ketoacidozi (komatoznom stanju zbog loše regulacije šećera).
Dijabetes tipa 2 verovatno predstavlja kombinaciju nedovoljnog lučenja insulina i nemogućnosti njegovog delovanja.
Prenatalni preventivni skrining pregledi značajni su za praćenje zdravlja majke i bebe, kao i za pravovremeno uočavanje mogućih poremećaja vezanih za trudnoću i zdravlje bebe. Reč je o potpuno neinvazivnim pregledima koji ne služe za postavljanje ili odbacivanje dijagnoze, već za ukazivanje na potencijalni problem. Postoje skrining programi u prvom i drugom trimestru trudnoće.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
