Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktima sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja, a neka novija istraživanja i metode pokazuju da ukoliko je bolest poznata lekarima, moguće je izbeći transmisiju.
Humani papiloma virus (HPV) je virusna infekcija koja se prenosi kontaktom “koža na kožu”, pa se iz tog razloga smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću. Postoji više od 100 vrsta HPV virusa, od kojih se više od 40 prenosi seksualnim putem. Iako neki slučajevi genitalne infekcije neće izazvati zdravstvene komplikacije, neke vrste mogu izazvati nastanak polnih bradavica, dok je HPV prepoznat i kao uzročnik raka grlića materice.
Iako je Turska po broju stanovnika 10 puta veća od Srbije, imaju isti broj registrovanih slučajeva obolelih od virusa HIV. Srbija i Rumunija beleže najveći broj novoobolelih od svih zemalja Istočne Evrope od devedesetih godina do danas. Više od dve trećine zaraženih infekciju je dobilo seksualnim putem što je pokazatelj da je prezervativ ipak najbolja zaštita.
Važno je da znate da prilikom upotrebe terapije ne smete imati seksualne odnose jer ste još uvek infektivni i lako ćete zaraziti drugu osobu, koja nakon terapije može ponovo zaraziti vas.
Hlamidija je imuna na mnoge antibiotike, pa je važno konsultovati lekara i pratiti savete u svim koracima lečenja. Ne smete prekidati terapiju ukoliko su simptomi umanjeni ili su nestali, jer to ne znači da je nestala i infekcija. Potrebno je koristiti terapiju do samog kraja kako se bolest ne bi vratila.
Negativan uticaj hlamidije na neplodnost je veoma često potcenjen. Hlamidija kod muškaraca može umanjiti kvalitet semene tečnosti i uzrokovati ožiljke na reproduktivnom traktu (što može dovesti do trajne neplodnosti).
Muškarci sa hlamidijom imaju tri puta veći normalni nivo DNK fragmentacije u spermi (što znači da genetski materijal nije dovoljno kompaktan i da su duge strune DNK postale podložne lomnjenju).
Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktima sa inficiranom osobom. Neke od infekcija (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja, a neka novija istraživanja i metode pokazuju da ukoliko je bolest poznata lekarima, moguće je izbeći transmisiju.
Humani papiloma virus (HPV) je virusna infekcija koja se prenosi kontaktom “koža na kožu”, pa se iz tog razloga smatra najčešćom seksualno prenosivom bolešću. Postoji više od 100 vrsta HPV virusa, od kojih se više od 40 prenosi seksualnim putem. Iako neki slučajevi genitalne infekcije neće izazvati zdravstvene komplikacije, neke vrste mogu izazvati nastanak polnih bradavica, dok je HPV prepoznat i kao uzročnik raka grlića materice.
Iako je Turska po broju stanovnika 10 puta veća od Srbije, imaju isti broj registrovanih slučajeva obolelih od virusa HIV. Srbija i Rumunija beleže najveći broj novoobolelih od svih zemalja Istočne Evrope od devedesetih godina do danas. Više od dve trećine zaraženih infekciju je dobilo seksualnim putem što je pokazatelj da je prezervativ ipak najbolja zaštita.
Važno je da znate da prilikom upotrebe terapije ne smete imati seksualne odnose jer ste još uvek infektivni i lako ćete zaraziti drugu osobu, koja nakon terapije može ponovo zaraziti vas.
Hlamidija je imuna na mnoge antibiotike, pa je važno konsultovati lekara i pratiti savete u svim koracima lečenja. Ne smete prekidati terapiju ukoliko su simptomi umanjeni ili su nestali, jer to ne znači da je nestala i infekcija. Potrebno je koristiti terapiju do samog kraja kako se bolest ne bi vratila.
Negativan uticaj hlamidije na neplodnost je veoma često potcenjen. Hlamidija kod muškaraca može umanjiti kvalitet semene tečnosti i uzrokovati ožiljke na reproduktivnom traktu (što može dovesti do trajne neplodnosti).
Muškarci sa hlamidijom imaju tri puta veći normalni nivo DNK fragmentacije u spermi (što znači da genetski materijal nije dovoljno kompaktan i da su duge strune DNK postale podložne lomnjenju).
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.