Menu
Menu
Veliki broj žena se godinama suočava sa nemogućnošću da ostvari trudnoću. Godine žene ograničavajući su faktor kada je u pitanju njena plodnost. Vantelesna oplodnja jeste pomerila mnoge granice naročito uz korišćenje doniranih ćelija i embriona. Ipak, da li granica postoji? Kad je kasno za rađanje?
Pre 46 godina, 25. jula 1978. godine, naučnici, vizionari i inovativni umovi koji su verovali, Patrik Steptoe i Bob Edvards promenili su istoriju – rođena je Lujza Braun, prva IVF beba. Lujzu Braun su njenu roditelji čekali 9 godina. Od njenog rođenja pa do danas smatra se da je na svetu rođeno oko 12 miliona beba iz pomoć in vitro tehnike. Dan rođenja prve IVF bebe je ujedno i Dan embriologa, i milioni ostvarenih roditelja danas imaju razloga za slavlje! Lujza, srećan rođendan! Embriolozi, hvala vam na svemu!
Netfliks dokumentarac Čovek sa 1000 dece fokusira se na žene koje su dobile decu koristeći spermu donora Džonatana Džejkoba Meijera.
Meijer je donor sperme već 17 godina. U mnogim slučajevima davao je donacije privatno, što je značilo da se sa porodicama dogovarao direktno, a ne preko klinike.
Neke žene koje su ga odabrale za donatora kažu da im nije jasno stavio do znanja koliko je druge dece imao.
Kada je reč o brizi o korisnicima u vezi sa IVF tretmanima, teško ćete pronaći drugu zemlju koja nudi iste visoke standarde kao Španija. Koordinatori pacijenata su zaposleni u klinikama kako bi zadovoljili potrebe pacijenata od logistike rezervacije smeštaja, do olakšavanja komunikacije sa medicinskim osobljem i dostupnosti (u većini slučajeva) 24/7. Naposletku, visok nivo brige o korisnicima uspostavljen je i modifikovan tokom vremena. Veliki broj međunarodnih pacijenata, često sa izazovnim zdravstvenim problemima plodnosti, putuje u Španiju već više od dve decenije, što je rezultiralo brigom o korisnicima koja je zasnovana na iskustvu.
Suštinsko razumevanje izazova na poslu je u stvari kreiranje radnog okruženja koje je puno razumevanja i podrške. Takvu atmosferu mogle bi da pruže sve kompanije kao prvi korak, i to ka svim zaposlenima, bez obzira na izazove sa kojima se susreću u privatnom životu. Okolnosti su brojne – radnik se može boriti sa problemom nepolodnosti, može već imati porodicu i decu, može biti stava da ne želi decu… a možda trenutno razmišlja o proveri plodnosti ili se suočava sa gubitkom trudnoće. Svaka od ovih potencijalnih situacija izuskuje podršku i razumevanje.
Teško je pravilno rasuditi šta nam tačno govore pomešane poruke koje, kao žene, dobijamo. Dok nam se sa naslovnica smeše priče o Naomi Kembl i njom majčinstvu u pedesetim godinama, okruženje odbrojava “tik-tak-tik-tak” našim godinama i upozorava na poslednji vot, poslednju šansu… Činjenica je da prosečna starost žene u kojima ostvaruje prvu trudnoću raste. Isto je tako činjenica da naša plodnost zajedno s tim istim godinama opada.
Gotovo sve tradicionalne monoteističke religije nemaju negativan stav prema IVF proceduri (vantelesna oplodnja). Jedina verska institucija koja je nedvosmisleno protiv jeste katolička crkva, dok ostale uz manje izuzetke odobravaju ovakav način dobijanja potomstva.
Ako želimo da imamo ljudska naselja, na primer, na Marsu, i ako želimo da ta naselja učinimo zaista nezavisnim, to zahteva rešavanje izazova reprodukcije. Niko ne zna da li će nivo gravitacije Marsa, koji je mnogo manji od Zemljinog, biti dovoljan za zdrav razvoj embriona. Tako da smo se u početku fokusirali samo na učenje o efektima delimične gravitacije.
Pored toga, saznali smo da postoji još jedan cilj kome možemo da doprinesemo, a to je unapređenje vantelesne oplodnje na Zemlji. Izvođenje IVF-a u svemiru na različitim nivoima gravitacije pružiće ključne uvide koji mogu povećati uspeh IVF tretmana.
Tehnika koja je legalizovana u Velikoj Britaniji početkom 2015. omogućiće majci da rodi bebu koja je genetski njena, ali neće postojati rizik da nasledi mitohondrije sa opasnim mutacijama. Proces je poznat kao “donacija mitohondrija” ili “mitohondrijski transfer”. Buduća majka koja nosi neispravne mitohondrije može odlučiti da se njena nuklearna DNK ukloni iz njenih jajnih ćelija i implantira u donorsko jaje koje nosi zdrave mitohondrije. Jaje se zatim oplođuje spermom od oca pre nego što se implantira u matericu majke kako bi se trudnoća nastavila kao i obično.
Lekari primećuju zapanjujuću prognozu. Izuzimajući migraciju, mnoge zemlje bi mogle prepoloviti svoje stanovništvo između 2017. i 2100. godine.
Do 2050. predviđa se da će 77% zemalja sa pretežno visokim prihodima, a do 2100. godine, zapanjujućih 93% svih nacija imati stope fertiliteta ispod nivoa zamene od 2,1 deteta po ženi.
Veliki broj žena se godinama suočava sa nemogućnošću da ostvari trudnoću. Godine žene ograničavajući su faktor kada je u pitanju njena plodnost. Vantelesna oplodnja jeste pomerila mnoge granice naročito uz korišćenje doniranih ćelija i embriona. Ipak, da li granica postoji? Kad je kasno za rađanje?
Pre 46 godina, 25. jula 1978. godine, naučnici, vizionari i inovativni umovi koji su verovali, Patrik Steptoe i Bob Edvards promenili su istoriju – rođena je Lujza Braun, prva IVF beba. Lujzu Braun su njenu roditelji čekali 9 godina. Od njenog rođenja pa do danas smatra se da je na svetu rođeno oko 12 miliona beba iz pomoć in vitro tehnike. Dan rođenja prve IVF bebe je ujedno i Dan embriologa, i milioni ostvarenih roditelja danas imaju razloga za slavlje! Lujza, srećan rođendan! Embriolozi, hvala vam na svemu!
Netfliks dokumentarac Čovek sa 1000 dece fokusira se na žene koje su dobile decu koristeći spermu donora Džonatana Džejkoba Meijera.
Meijer je donor sperme već 17 godina. U mnogim slučajevima davao je donacije privatno, što je značilo da se sa porodicama dogovarao direktno, a ne preko klinike.
Neke žene koje su ga odabrale za donatora kažu da im nije jasno stavio do znanja koliko je druge dece imao.
Kada je reč o brizi o korisnicima u vezi sa IVF tretmanima, teško ćete pronaći drugu zemlju koja nudi iste visoke standarde kao Španija. Koordinatori pacijenata su zaposleni u klinikama kako bi zadovoljili potrebe pacijenata od logistike rezervacije smeštaja, do olakšavanja komunikacije sa medicinskim osobljem i dostupnosti (u većini slučajeva) 24/7. Naposletku, visok nivo brige o korisnicima uspostavljen je i modifikovan tokom vremena. Veliki broj međunarodnih pacijenata, često sa izazovnim zdravstvenim problemima plodnosti, putuje u Španiju već više od dve decenije, što je rezultiralo brigom o korisnicima koja je zasnovana na iskustvu.
Suštinsko razumevanje izazova na poslu je u stvari kreiranje radnog okruženja koje je puno razumevanja i podrške. Takvu atmosferu mogle bi da pruže sve kompanije kao prvi korak, i to ka svim zaposlenima, bez obzira na izazove sa kojima se susreću u privatnom životu. Okolnosti su brojne – radnik se može boriti sa problemom nepolodnosti, može već imati porodicu i decu, može biti stava da ne želi decu… a možda trenutno razmišlja o proveri plodnosti ili se suočava sa gubitkom trudnoće. Svaka od ovih potencijalnih situacija izuskuje podršku i razumevanje.
Teško je pravilno rasuditi šta nam tačno govore pomešane poruke koje, kao žene, dobijamo. Dok nam se sa naslovnica smeše priče o Naomi Kembl i njom majčinstvu u pedesetim godinama, okruženje odbrojava “tik-tak-tik-tak” našim godinama i upozorava na poslednji vot, poslednju šansu… Činjenica je da prosečna starost žene u kojima ostvaruje prvu trudnoću raste. Isto je tako činjenica da naša plodnost zajedno s tim istim godinama opada.
Gotovo sve tradicionalne monoteističke religije nemaju negativan stav prema IVF proceduri (vantelesna oplodnja). Jedina verska institucija koja je nedvosmisleno protiv jeste katolička crkva, dok ostale uz manje izuzetke odobravaju ovakav način dobijanja potomstva.
Ako želimo da imamo ljudska naselja, na primer, na Marsu, i ako želimo da ta naselja učinimo zaista nezavisnim, to zahteva rešavanje izazova reprodukcije. Niko ne zna da li će nivo gravitacije Marsa, koji je mnogo manji od Zemljinog, biti dovoljan za zdrav razvoj embriona. Tako da smo se u početku fokusirali samo na učenje o efektima delimične gravitacije.
Pored toga, saznali smo da postoji još jedan cilj kome možemo da doprinesemo, a to je unapređenje vantelesne oplodnje na Zemlji. Izvođenje IVF-a u svemiru na različitim nivoima gravitacije pružiće ključne uvide koji mogu povećati uspeh IVF tretmana.
Tehnika koja je legalizovana u Velikoj Britaniji početkom 2015. omogućiće majci da rodi bebu koja je genetski njena, ali neće postojati rizik da nasledi mitohondrije sa opasnim mutacijama. Proces je poznat kao “donacija mitohondrija” ili “mitohondrijski transfer”. Buduća majka koja nosi neispravne mitohondrije može odlučiti da se njena nuklearna DNK ukloni iz njenih jajnih ćelija i implantira u donorsko jaje koje nosi zdrave mitohondrije. Jaje se zatim oplođuje spermom od oca pre nego što se implantira u matericu majke kako bi se trudnoća nastavila kao i obično.
Lekari primećuju zapanjujuću prognozu. Izuzimajući migraciju, mnoge zemlje bi mogle prepoloviti svoje stanovništvo između 2017. i 2100. godine.
Do 2050. predviđa se da će 77% zemalja sa pretežno visokim prihodima, a do 2100. godine, zapanjujućih 93% svih nacija imati stope fertiliteta ispod nivoa zamene od 2,1 deteta po ženi.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
