Menu
Menu
Različiti su nazivi ali vantelesna oplodnja odrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije (embriona) u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.
Metoda jeste komplikovana i iziskuje posebne uslove, posebnu laboratoriju i opremu kao i stručnjake: ginekologa, embriologa, genetičara, mikrobiologa, medicinske sestre i dr. Zbog ovih okolnosti ova metoda je veoma skupa.
Nemoj da se nervraš! Biće sve u redu! Stalno si pod stresom! To ti je zbog stresa! Možemo li da izmerimo stres? Život jeste stresan. Neplodnost takođe može biti jako stresna, a put kroz samo jedan IVF postupak može vam dodatno povećati stres! Stres jeste mnogo toga, ali nije sve. Postoji hormon koji je povezan sa njim. To je kortizol – hormon stresa. Hormon stresa, kortizol, može biti „okidač” za niz zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i srčane bolesti…
Različiti mitovi o začeću mogu stvoriti neosnovana očekivanja i stres za parove koji planiraju porodicu. Od verovanja da će trudnoća uslediti odmah nakon prestanka korišćenja kontracepcije do zabluda o plodnosti u određenim godinama, ovi mitovi često nisu u skladu sa stvarnošću. Različiti mitovi o začeću mogu dovesti do mnogih nesporazuma, pa je važno imati tačne informacije. U ovom tekstu ćemo istražiti najčešće zablude i pružiti tačne informacije koje će vam pomoći da bolje razumete proces začeća i plodnosti.
Pozovite nas na 0800 707 077 u svakom trenutku za sva pitanja.
Embrioni se transferiraju (prebacuju) u matericu žene nakon završene stimulacije jajnika i oplodnje jajne ćelije spermatozoidom u laboratoriji. Najčešće embrioni u laboratoriji provode 3 ili 5 dana. Embrion koji je bio u laboratoriji 5 dana i razvijao se, može da dostigne fazu blastociste.
Implantacija embriona se događa kada je embrion u stadijumu blastociste, a to je šestog ili sedmog dana od oplodnje, odnosno 2-3 dana posle ulaska morule (trodnevnog embriona) u materičnu šupljinu, a dan ili dva nakon ulaska blastociste u materičnu šupljinu. Blastocista ostvaruje direktan kontakt sa sluzokožom materice (endometrijumom), a zatim u nju ponire. Ovaj složeni proces implantacije se još naziva nidacija i završava se približno desetog dana od oplodnje.
Vantelesna oplodnja (VTO) je kompleksan proces koji podrazumeva određene faze, svaku sa svojom specifičnom svrhom i značajem. Ovaj medicinski postupak se koristi kada parovi imaju problema sa plodnošću i kada druge metode nisu dale rezultate. U ovom tekstu obradićemo faze vantelesne oplodnje i dati odgovore na pitanja: Kada, kome i zašto? Kada je pre 43 godine rođena Lujza Braun, prva beba dobijena uz pomoć vantelesne oplodnje, znalo se da će ova metoda biti revolucionarna…
Zamrzavanje embriona ranije se vršilo metodom sporog zamrzavanja pri čemu se temperatura postepeno smanjivala korišćenjem posebno dizajnirane mašine. Međutim, stope preživljavanja zamrznutih embriona su porasle od razvoja nove tehnike zamrzavanja koja se zove vitrifikacija.
Gonadotropini su primarni lekovi koji se koriste za kontrolisanu hiperstimulaciju jajnika (COH) tokom vantelesne oplodnje, sa kontinuiranom primenom koja je povezana sa rastom folikula.
Prekomerna primena egzogenih gonadotropina tokom kontrolisane hiperstimulacije jajnika (COH) povezana je sa povećanom stopom embrionalnog mozaicizma, posebno kada je lečenje kraće od 10 dana. Kumulativne stope živorođenih značajno su smanjene kada doza gonadotropina premašuje 1500 IU i/ili trajanje lečenja prelazi 10 dana. Ovo sugeriše da produženo izlaganje visokim nivoima gonadotropina može negativno uticati na ishod trudnoće.
Obratite pažnju na psihološko isceljenje i vaše prihološke potrebe, nemojte ih zanemarivati. U nekim određenim trenucima može biti neophodna duža pauza pre novog početka. Pauziranje između transfera vam omogućava da procenite i prilagodite protokol lečenja, ako je potrebno, na osnovu prethodnih rezultata. Ovo omogućava personalizovan pristup, optimizaciju uslova za naredni postupak i uspešnu trudnoću.
Postoji mnogo medicinskih razloga zašto se sprematozoidi peru pre procedure vantelesne oplodnje. Prvo i najvažnije – sperma sadrži prostaglandine koji mogu izazvati jake grčeve ako se unesu u matericu. Semena tečnost, takođe, sadrži ostatke belih krvnih zrnaca i mrtvih spermatozoida, što može ometati oplodnju jajne ćelije. Dodatno, bakterije ili virusi u spermi mogu dovesti do infekcije ako se unesu u matericu.
Različiti su nazivi ali vantelesna oplodnja odrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije (embriona) u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.
Metoda jeste komplikovana i iziskuje posebne uslove, posebnu laboratoriju i opremu kao i stručnjake: ginekologa, embriologa, genetičara, mikrobiologa, medicinske sestre i dr. Zbog ovih okolnosti ova metoda je veoma skupa.
Nemoj da se nervraš! Biće sve u redu! Stalno si pod stresom! To ti je zbog stresa! Možemo li da izmerimo stres? Život jeste stresan. Neplodnost takođe može biti jako stresna, a put kroz samo jedan IVF postupak može vam dodatno povećati stres! Stres jeste mnogo toga, ali nije sve. Postoji hormon koji je povezan sa njim. To je kortizol – hormon stresa. Hormon stresa, kortizol, može biti „okidač” za niz zdravstvenih problema, uključujući gojaznost i srčane bolesti…
Različiti mitovi o začeću mogu stvoriti neosnovana očekivanja i stres za parove koji planiraju porodicu. Od verovanja da će trudnoća uslediti odmah nakon prestanka korišćenja kontracepcije do zabluda o plodnosti u određenim godinama, ovi mitovi često nisu u skladu sa stvarnošću. Različiti mitovi o začeću mogu dovesti do mnogih nesporazuma, pa je važno imati tačne informacije. U ovom tekstu ćemo istražiti najčešće zablude i pružiti tačne informacije koje će vam pomoći da bolje razumete proces začeća i plodnosti.
Pozovite nas na 0800 707 077 u svakom trenutku za sva pitanja.
Embrioni se transferiraju (prebacuju) u matericu žene nakon završene stimulacije jajnika i oplodnje jajne ćelije spermatozoidom u laboratoriji. Najčešće embrioni u laboratoriji provode 3 ili 5 dana. Embrion koji je bio u laboratoriji 5 dana i razvijao se, može da dostigne fazu blastociste.
Implantacija embriona se događa kada je embrion u stadijumu blastociste, a to je šestog ili sedmog dana od oplodnje, odnosno 2-3 dana posle ulaska morule (trodnevnog embriona) u materičnu šupljinu, a dan ili dva nakon ulaska blastociste u materičnu šupljinu. Blastocista ostvaruje direktan kontakt sa sluzokožom materice (endometrijumom), a zatim u nju ponire. Ovaj složeni proces implantacije se još naziva nidacija i završava se približno desetog dana od oplodnje.
Vantelesna oplodnja (VTO) je kompleksan proces koji podrazumeva određene faze, svaku sa svojom specifičnom svrhom i značajem. Ovaj medicinski postupak se koristi kada parovi imaju problema sa plodnošću i kada druge metode nisu dale rezultate. U ovom tekstu obradićemo faze vantelesne oplodnje i dati odgovore na pitanja: Kada, kome i zašto? Kada je pre 43 godine rođena Lujza Braun, prva beba dobijena uz pomoć vantelesne oplodnje, znalo se da će ova metoda biti revolucionarna…
Zamrzavanje embriona ranije se vršilo metodom sporog zamrzavanja pri čemu se temperatura postepeno smanjivala korišćenjem posebno dizajnirane mašine. Međutim, stope preživljavanja zamrznutih embriona su porasle od razvoja nove tehnike zamrzavanja koja se zove vitrifikacija.
Gonadotropini su primarni lekovi koji se koriste za kontrolisanu hiperstimulaciju jajnika (COH) tokom vantelesne oplodnje, sa kontinuiranom primenom koja je povezana sa rastom folikula.
Prekomerna primena egzogenih gonadotropina tokom kontrolisane hiperstimulacije jajnika (COH) povezana je sa povećanom stopom embrionalnog mozaicizma, posebno kada je lečenje kraće od 10 dana. Kumulativne stope živorođenih značajno su smanjene kada doza gonadotropina premašuje 1500 IU i/ili trajanje lečenja prelazi 10 dana. Ovo sugeriše da produženo izlaganje visokim nivoima gonadotropina može negativno uticati na ishod trudnoće.
Obratite pažnju na psihološko isceljenje i vaše prihološke potrebe, nemojte ih zanemarivati. U nekim određenim trenucima može biti neophodna duža pauza pre novog početka. Pauziranje između transfera vam omogućava da procenite i prilagodite protokol lečenja, ako je potrebno, na osnovu prethodnih rezultata. Ovo omogućava personalizovan pristup, optimizaciju uslova za naredni postupak i uspešnu trudnoću.
Postoji mnogo medicinskih razloga zašto se sprematozoidi peru pre procedure vantelesne oplodnje. Prvo i najvažnije – sperma sadrži prostaglandine koji mogu izazvati jake grčeve ako se unesu u matericu. Semena tečnost, takođe, sadrži ostatke belih krvnih zrnaca i mrtvih spermatozoida, što može ometati oplodnju jajne ćelije. Dodatno, bakterije ili virusi u spermi mogu dovesti do infekcije ako se unesu u matericu.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
