Draga moja bebo, Treba da znaš da te već dugo željno iščekujem. Bila je to baš teška borba i ponekad sam želela da odustanem, ali želja da te upoznam mnogo je bila jača i važnija od svega. Sve dok postoji i najmanja nada, neću odustati, govorila sam sebi. Ja sam te sama poželela Trenuci kada je test za trudnoću pokazao da sam trudna, kada su rezultati BetaHCG testa rasli i kada sam saznala da si na putu, bili su najsrećniji trenuci mog života. Tokom ovog puta, jedva čekam da čujem otkucaje tvog srca, osetim tvoje pokrete i konačno te držim u svojim rukama. Najvažnije od svega, ne mogu da dočekam da ti dam svu ljubav koju sam čuvala za tebe. Iskreno, imaćeš više ljubavi nego što će ti ikada biti potrebno. Znaj da te mnogo ljudi očekuje i da će te svi voleti jednako jako, ali da će moja ljubav biti najjača. Znam da si vredna svakog trenutka i svake tuge na ovom putu. Svet je sada pomalo haotičan, treba to da znaš. Zato uzmi vreme koje ti je potrebno da se pravilno razviješ i ojačaš. Ja znam da ćeš biti jedno snažno i hrabro dete koje će promeniti ovaj
Pišem ti ovo pismo s mnogo ljubavi i želje da znaš koliko mi je stalo do tebe. Znam da je trenutno teško, da su ispred tebe izazovi i da je proces lečenja neplodnosti pun emocija, pitanja i strahova. verujem da snage ponestaje ponekad, da poklekneš, da možda i plačeš sama..Ne želim da vidim suze u tvojim očima.
A žene znaju kako da se prilagode i kad je najteže da izdrže. Rodi se ono životinjsko u nama, inat za život. Borba za opstanak vrste. Ne posustajemo. Nastavljamo da se bodemo u stomak, u ruku, u butinu, da nas bockaju u guzu, da sakupljamo novac na računu za VTO i da koračamo ulicama kao i vi. Tu smo. Mnogo nas je iako možda ne znate. Razmislite o tome da svaka 6. osoba koju sretnete misli o ovome o čemu vam sada pišem. Razmislite o tome dok šetate ulicama.
Svako ima svoj put. Neki kažu da se sa već određenom sudbinom rađamo, a drugi pak kažu da sudbinu sami određujemo. Tako je i kada je pitanju rađanje. Svako ima svoj individualni put. Jedinstven. I svaki put je drugačiji. Svaki život jedan roman. Svako nešto želi, svako ima neki problem.
Deda Mraz može da vas čuje, zaista!
Napišite pismo, vaš put plodnosti.. Neka vaše pismo bude podstrek za mnoge druge, motivacija, zvezda vodilja, iskustvo više.
U susret Nedelji (ne)plodnosti 2024, pišem ti ovo pismo, draga moja. Pročitaj ga pažljivo, srcem. Draga moja, (Ne)plodnosti, Donela si mi više suza nego što sam ikada mislila da mogu da prolijem. Zbog tebe sam ležala na podu potpuno prazna nakon bezbroj negativnih testova na trudnoću…Nakon mnogo nagativnih beta sakupljala sam delove svog tela i svoje duše, dok si ti stajala nemo i gledala. Vrebala si me nemoćnu i ranjenu i svaki put me nalazila. Moje modrice, stotine tableta, hiljade analiza, bezbroj lica lekara, operacije, intervencije, anestezije, aspiracije, kvaliteti embriona, implantacije, neuspeli pokušaji da budem majka, stajali su pored tebe. Čeznula si za mojim suzama. Nosila si ranjenu mene s lakoćom. I dok su moje cipele bile izlizane od hodanja po ordinacijama i klinikama ti si se tiho smešila, smišljajuću još jednu novu prepreku. Sve mi je bilo teže da te razumem, i tebe i sve tvoje moći. Uplela si ruke u ceo moj život, u moj brak, u prijateljstva, u moje misli, moj posao…bila si svuda i nigde. I opet ti kažem, draga moja, ti si skupa, iscrpljujuća, teška, neizvesna, fizički i psihički naporna, emocionalno i mentalno neizdrživa. Ljuta sam na tebe. Potopila si moje srce u razočaranje i
Buntovnik u meni je proradio opet! Da li je moguće da će vantelesna oplodnja ostati zatvorena u toj mračnoj sobi zauvek, da li će se žene osećati uvek tako strašno i tako izgubljeno, kao ja sada? Da će se o ovome samo šuškati? O ovolikoj nadi i želji? Pa šta je tu tako skriveno i strašno? Nešto u meni govorilo je NE, iako je objektivno sve ukazivalo na DA. Da li ćemo uvek podizati kredite za VTO? Uvek biti ovako ostavljeni po čekaonicama, prepušteni na milost i nemilost, osetljivost i neosetljivost medicinskih i nemedicinskih radnika? Da li je to svuda tako?
Ne pitam te kako si. Vidim…
Vidim te kako trpiš pritisak okoline, dok se boriš sa suzama koje se kriju iza osmeha.
Znamo kako se osećaš, šta ti prilazi kroz glavu i znamo da je sve to normalno.
Ako ne možeš sama, uvek nam se možeš obratiti za pomoć i podršku.
Tu smo zbog tebe.
Prođu dani do embriotransfera. Ma nekako brzo. Svaki dan ultrazvuk, vađenje krvi, bockanje, stimulacija, stop injekcija…Menjaju se dani, smenjuju se emocije, rezultati, folikuli rastu, neki se prate, merimo endometrijum, svi smo u brojevima i vrednostima i svakog dana se nešto dešava.Nekako je aktivno, puno dešavanja.
Sedim u maloj čekaonici. U krilu čvrsto držim svoju plavu fasciklu, prepunu papira i analiza. Svaki izveštaj i nalaz brižljivo je poređan hronološki. Pored mene je moj muž, zagledan u svoj telefon, pa ja posmatram žene oko sebe. Jednu ne drži mesto, nekoliko puta je ustala, šetala i vratila se na stolicu. Cupka nogama u mestu i gleda neprekidno u pravcu ordinacije. Osećam njenu nervozu i ne prija mi. Pored druge sedi muž i nešto tiho pričaju. Posle nekog vremena jedna žena ulazi sama. Pomislim: baš tužno, na dan komisije došla je sama, sigurno će je vratiti…
Računajte na mene kad god pomislite da je teško i da ne možete više. Reći ću vam odmah, možete! Samo uz nas je lakše. Tim putem hodala sam već isamo nije nikog bilo sa osmehom, razumevanjem, empatijom, pravim rečima i informacijom. Mrak. Samo iskrivljeni osmesi, novac, fraze i brojevi. Da li to želite da zaobiđete? Naravno. I ja sam želela. Zato je sada lakše.
Draga moja bebo, Treba da znaš da te već dugo željno iščekujem. Bila je to baš teška borba i ponekad sam želela da odustanem, ali želja da te upoznam mnogo je bila jača i važnija od svega. Sve dok postoji i najmanja nada, neću odustati, govorila sam sebi. Ja sam te sama poželela Trenuci kada je test za trudnoću pokazao da sam trudna, kada su rezultati BetaHCG testa rasli i kada sam saznala da si na putu, bili su najsrećniji trenuci mog života. Tokom ovog puta, jedva čekam da čujem otkucaje tvog srca, osetim tvoje pokrete i konačno te držim u svojim rukama. Najvažnije od svega, ne mogu da dočekam da ti dam svu ljubav koju sam čuvala za tebe. Iskreno, imaćeš više ljubavi nego što će ti ikada biti potrebno. Znaj da te mnogo ljudi očekuje i da će te svi voleti jednako jako, ali da će moja ljubav biti najjača. Znam da si vredna svakog trenutka i svake tuge na ovom putu. Svet je sada pomalo haotičan, treba to da znaš. Zato uzmi vreme koje ti je potrebno da se pravilno razviješ i ojačaš. Ja znam da ćeš biti jedno snažno i hrabro dete koje će promeniti ovaj
Pišem ti ovo pismo s mnogo ljubavi i želje da znaš koliko mi je stalo do tebe. Znam da je trenutno teško, da su ispred tebe izazovi i da je proces lečenja neplodnosti pun emocija, pitanja i strahova. verujem da snage ponestaje ponekad, da poklekneš, da možda i plačeš sama..Ne želim da vidim suze u tvojim očima.
A žene znaju kako da se prilagode i kad je najteže da izdrže. Rodi se ono životinjsko u nama, inat za život. Borba za opstanak vrste. Ne posustajemo. Nastavljamo da se bodemo u stomak, u ruku, u butinu, da nas bockaju u guzu, da sakupljamo novac na računu za VTO i da koračamo ulicama kao i vi. Tu smo. Mnogo nas je iako možda ne znate. Razmislite o tome da svaka 6. osoba koju sretnete misli o ovome o čemu vam sada pišem. Razmislite o tome dok šetate ulicama.
Svako ima svoj put. Neki kažu da se sa već određenom sudbinom rađamo, a drugi pak kažu da sudbinu sami određujemo. Tako je i kada je pitanju rađanje. Svako ima svoj individualni put. Jedinstven. I svaki put je drugačiji. Svaki život jedan roman. Svako nešto želi, svako ima neki problem.
Deda Mraz može da vas čuje, zaista!
Napišite pismo, vaš put plodnosti.. Neka vaše pismo bude podstrek za mnoge druge, motivacija, zvezda vodilja, iskustvo više.
U susret Nedelji (ne)plodnosti 2024, pišem ti ovo pismo, draga moja. Pročitaj ga pažljivo, srcem. Draga moja, (Ne)plodnosti, Donela si mi više suza nego što sam ikada mislila da mogu da prolijem. Zbog tebe sam ležala na podu potpuno prazna nakon bezbroj negativnih testova na trudnoću…Nakon mnogo nagativnih beta sakupljala sam delove svog tela i svoje duše, dok si ti stajala nemo i gledala. Vrebala si me nemoćnu i ranjenu i svaki put me nalazila. Moje modrice, stotine tableta, hiljade analiza, bezbroj lica lekara, operacije, intervencije, anestezije, aspiracije, kvaliteti embriona, implantacije, neuspeli pokušaji da budem majka, stajali su pored tebe. Čeznula si za mojim suzama. Nosila si ranjenu mene s lakoćom. I dok su moje cipele bile izlizane od hodanja po ordinacijama i klinikama ti si se tiho smešila, smišljajuću još jednu novu prepreku. Sve mi je bilo teže da te razumem, i tebe i sve tvoje moći. Uplela si ruke u ceo moj život, u moj brak, u prijateljstva, u moje misli, moj posao…bila si svuda i nigde. I opet ti kažem, draga moja, ti si skupa, iscrpljujuća, teška, neizvesna, fizički i psihički naporna, emocionalno i mentalno neizdrživa. Ljuta sam na tebe. Potopila si moje srce u razočaranje i
Buntovnik u meni je proradio opet! Da li je moguće da će vantelesna oplodnja ostati zatvorena u toj mračnoj sobi zauvek, da li će se žene osećati uvek tako strašno i tako izgubljeno, kao ja sada? Da će se o ovome samo šuškati? O ovolikoj nadi i želji? Pa šta je tu tako skriveno i strašno? Nešto u meni govorilo je NE, iako je objektivno sve ukazivalo na DA. Da li ćemo uvek podizati kredite za VTO? Uvek biti ovako ostavljeni po čekaonicama, prepušteni na milost i nemilost, osetljivost i neosetljivost medicinskih i nemedicinskih radnika? Da li je to svuda tako?
Ne pitam te kako si. Vidim…
Vidim te kako trpiš pritisak okoline, dok se boriš sa suzama koje se kriju iza osmeha.
Znamo kako se osećaš, šta ti prilazi kroz glavu i znamo da je sve to normalno.
Ako ne možeš sama, uvek nam se možeš obratiti za pomoć i podršku.
Tu smo zbog tebe.
Prođu dani do embriotransfera. Ma nekako brzo. Svaki dan ultrazvuk, vađenje krvi, bockanje, stimulacija, stop injekcija…Menjaju se dani, smenjuju se emocije, rezultati, folikuli rastu, neki se prate, merimo endometrijum, svi smo u brojevima i vrednostima i svakog dana se nešto dešava.Nekako je aktivno, puno dešavanja.
Sedim u maloj čekaonici. U krilu čvrsto držim svoju plavu fasciklu, prepunu papira i analiza. Svaki izveštaj i nalaz brižljivo je poređan hronološki. Pored mene je moj muž, zagledan u svoj telefon, pa ja posmatram žene oko sebe. Jednu ne drži mesto, nekoliko puta je ustala, šetala i vratila se na stolicu. Cupka nogama u mestu i gleda neprekidno u pravcu ordinacije. Osećam njenu nervozu i ne prija mi. Pored druge sedi muž i nešto tiho pričaju. Posle nekog vremena jedna žena ulazi sama. Pomislim: baš tužno, na dan komisije došla je sama, sigurno će je vratiti…
Računajte na mene kad god pomislite da je teško i da ne možete više. Reći ću vam odmah, možete! Samo uz nas je lakše. Tim putem hodala sam već isamo nije nikog bilo sa osmehom, razumevanjem, empatijom, pravim rečima i informacijom. Mrak. Samo iskrivljeni osmesi, novac, fraze i brojevi. Da li to želite da zaobiđete? Naravno. I ja sam želela. Zato je sada lakše.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Saveti IVF Centra ne mogu zameniti pregled stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet.
IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
