Samo on i ja

Kad sam doživela prvi spontani pobačaj, raspala sam se na komade. Nikada se, kada bolje razmislim, nisam ni sastavila. Komadi su se rasuli svuda – po mom životu, po mom domu, po mojoj porodici, po mom poslu, po mojim prijateljima i po mom suprugu… Ne, nismo se mi tada emotivno udaljili. U tim najtežim trenucima, nas dvoje bili smo MI. Udaljavanje je došlo kasnije, neprimetno i polako. Od MI postali smo ON i JA. I tako je naša zajednica ustupila mesto zamenicama. Smetalo mi je to i bolelo me.
Počelo je sa zvukom otkucaja malenog srca sa monitora ultrazvuka.

Ja sam sama mama

U krštenici mog deteta stoji samo moje ime. Ime oca je prazno.
Imam 45 godina, radim i imam srednja primanja. Nisam neka direktorka, nisam na nekoj poziciji. Moja primanja su dovoljna za mene i mog dečaka. Ja sam sama mama i živim u manjem mestu. Svi oko mene misle da sam pronašla nekog da mi “napravi dete” i da sada ne želim da kažem ko je to. Meni baš i nije mnogo stalo do njihovog mišljenja. Ja sam sama mama i sreća su mi dva oka koja me gledaju. Ja sam sama mama koja uživa u roditeljstvu.

Naša bajka

Povratak na posao je bio posebno stresan. Svi su znali gde sam bila iako sam samo pretpostavljenom rekla da idem na VTO jer sam morala na bolovanje. Nakon hormonske terapije pogađala me je svaka sitnica, pa na obično pitanje kako si, ja bih počela da plačem. Nisam imala kome da se izjadam, da otvorim dušu, iako sam godinama slušala priče o deci koleginica – njihovim „velikim problemima“ kako je dete dobilo četvorku ili zakasnilo na čas. Govorila sam sebi – ti si jaka, prestani da tuguješ, uspećeš.

Od tog trenutka mogu da kažem da sam prestala da živim. To nisam bila ja nego neka osoba koja podseća na mene – samo moja senka.

Slatka moja, da ti kažem

Nisam stigla ništa da kažem. Sve to je izustila u dahu i nestala, slatka moja! Nisam stigla da joj objasnim da smo bili već 5 puta na vantelesnoj oplodnji, da nemam jajovode, da prirodno ne mogu da ostanem trudna. Nisam izustila da sam umorna od raznih preporuka, čajeva, doktora, da sam bila i na donaciji jajnih ćelija, da nemam više ni snage ni finansija. Nisam stigla. Otišla je. Nisam stigla da joj objasnim da mi čajevi ne mogu pomoći, niti njena doktorka.

Verujem u tebe

Verujem u tebe, draga mama. Veruj i ti u mene. Veruj da sam tu i da ću ti stići, samo budi uporna. Još malo i dolazim. Sanjaj me kao i do sada, moli se za mene kao i do sada. Ja postojim. Ja sam tvoja Vera, tvoja Nada, tvoja Ljubav.

Recept za slatku VTO bebu

Uzeti nekoliko tabli suplemenata, 3 kg svežih analiza, 250 gr ginekoloških pregleda, 250-300 komada papira, 50 komada vaginaleta, nekoliko operativnih zahvata, 20-50 komada stimulacije, 4-5 ultrazvukova, nekoliko kapi krvi, nekoliko urađenih spermograma i 7-10 briseva. Za pripremanje fila je potrebno od 15 dana do mesec dana, zavisno od osnove.

Nisam otac.

Išli smo u manastire koji su važili za one u koje idu ljudi koji žele dete. Vernik sam i nije mi bilo teško. Verovao sam da će Bog uslišiti naše molitve i da će ona ostati u drugom stanju. Nije se desilo. Onda smo počeli da nabavljamo razne čajeve, biljke koje pomažu začeću, lekove i sve ostalo što može da pomogne. I nije se desilo. Svako ko nas zna nam je ponudio po neku soluciju a mi smo prihvatali. Ko god da je rekao: ,,E nama je ovo pomoglo“, mi smo to probali. Nisam časio ni časa.

Onda smo se okrenuli lekarima.

Moja priča o donaciji

Sedam u obližnji kafe i uzimam olovku i papir. Pijem kafu u dva poteza. Brzinski i nervozno. Previše sam nervozna da bih se opustila. U dve kolone pišem DA i NE. Prelomiću sada, ovog trenutka, kažem sebi! Da, sada! Odmah! Sve je lakše kad napišeš i pogledaš istini u oči. Gde ću ja biti za 2-3 godine? Kolike će mi bore biti? Koliko još vremena treba da prođe da se usudim?

Da li mi je bitan taj DNK? Koliko mi je bitan?

To su, zaime Boga, tri slova D, N, K. Da li su mi slova bitnija od ovih savršenih loknica? Od zagrljaja? Pa to dete će biti moje! Samo moje! Ja ću je šetati gradom i mene će zvati „mama“. To želim, zar ne?

Kako da pružite podršku

Vrlo je teško razumeti koliko je IVF postupak emocionalno i fizički iscrpljujući, sve dok ga sami ne prođete. Bila sam potpuno nepripremljena za taj rolerkoster kada smo moj muž i ja pre godinu i po dana započeli naše IVF putovanje, zamišljajući našeg sina. Ne samo da nisam bila spremna za sve što nas je čekalo, nego do tada nisam ni poznavala nekog ko je prošao kroz IVF. Sve je to uticalo da se osećam još usamljenije i uplašenije. Nažalost, nekolicina prijatelja kojima sam se poverila nije znala šta da kaže ili učini da bi me podržali. Ljudi koji su mi bili najbliži su davali bezosećajne komentare i prepričavali anegdote o njihovom pravljenju dece, što nije imalo nikakve veze sa mnom. Postavljali su mi pitanja koja su me povređivala, na koje ja nisam imala odgovor. Trenutno jedna od mojih najboljih prijateljica prolazi kroz proces IVF-a i zahvalna sam što sam u poziciji da joj pružim pravu podršku. Znam da postoji samo jedna stvar koju možete da uradite, a koja će zaista pomoći. Samo budite tu. Kristalno jasno se sećam koliko sam bila ranjiva nakon nedelja injekcija i testiranja. Koliko je bilo teško prolaziti kroz pitanja „šta”,„kako“,„zašto“ znatiželjnih prijatelja. Biti tu znači

Razgovor sa Sandrom Jovanović o njenoj borbi za bebu

Svakodnevni kontakt s parovima i pojedincima koji se suočavaju s problemom neplodnosti me je ojačao. Dao mi dodatne motive, dodatnu snagu, emotivno me obeležio… Svaka priča svakog para sa kojim razgovaram me pogodi. Osećam njihovu bol, znam kroz šta prolaze. To mi ne dozvoljava da posustanem ni na ličnom novou. Želim da moja priča bude vetar u leđa mnogima. To sam želela najviše na svetu, to želim i sada.

Nema više tekstova.

Samo on i ja

Kad sam doživela prvi spontani pobačaj, raspala sam se na komade. Nikada se, kada bolje razmislim, nisam ni sastavila. Komadi su se rasuli svuda – po mom životu, po mom domu, po mojoj porodici, po mom poslu, po mojim prijateljima i po mom suprugu… Ne, nismo se mi tada emotivno udaljili. U tim najtežim trenucima, nas dvoje bili smo MI. Udaljavanje je došlo kasnije, neprimetno i polako. Od MI postali smo ON i JA. I tako je naša zajednica ustupila mesto zamenicama. Smetalo mi je to i bolelo me.
Počelo je sa zvukom otkucaja malenog srca sa monitora ultrazvuka.

Ja sam sama mama

U krštenici mog deteta stoji samo moje ime. Ime oca je prazno.
Imam 45 godina, radim i imam srednja primanja. Nisam neka direktorka, nisam na nekoj poziciji. Moja primanja su dovoljna za mene i mog dečaka. Ja sam sama mama i živim u manjem mestu. Svi oko mene misle da sam pronašla nekog da mi “napravi dete” i da sada ne želim da kažem ko je to. Meni baš i nije mnogo stalo do njihovog mišljenja. Ja sam sama mama i sreća su mi dva oka koja me gledaju. Ja sam sama mama koja uživa u roditeljstvu.

Naša bajka

Povratak na posao je bio posebno stresan. Svi su znali gde sam bila iako sam samo pretpostavljenom rekla da idem na VTO jer sam morala na bolovanje. Nakon hormonske terapije pogađala me je svaka sitnica, pa na obično pitanje kako si, ja bih počela da plačem. Nisam imala kome da se izjadam, da otvorim dušu, iako sam godinama slušala priče o deci koleginica – njihovim „velikim problemima“ kako je dete dobilo četvorku ili zakasnilo na čas. Govorila sam sebi – ti si jaka, prestani da tuguješ, uspećeš.

Od tog trenutka mogu da kažem da sam prestala da živim. To nisam bila ja nego neka osoba koja podseća na mene – samo moja senka.

Slatka moja, da ti kažem

Nisam stigla ništa da kažem. Sve to je izustila u dahu i nestala, slatka moja! Nisam stigla da joj objasnim da smo bili već 5 puta na vantelesnoj oplodnji, da nemam jajovode, da prirodno ne mogu da ostanem trudna. Nisam izustila da sam umorna od raznih preporuka, čajeva, doktora, da sam bila i na donaciji jajnih ćelija, da nemam više ni snage ni finansija. Nisam stigla. Otišla je. Nisam stigla da joj objasnim da mi čajevi ne mogu pomoći, niti njena doktorka.

Verujem u tebe

Verujem u tebe, draga mama. Veruj i ti u mene. Veruj da sam tu i da ću ti stići, samo budi uporna. Još malo i dolazim. Sanjaj me kao i do sada, moli se za mene kao i do sada. Ja postojim. Ja sam tvoja Vera, tvoja Nada, tvoja Ljubav.

Recept za slatku VTO bebu

Uzeti nekoliko tabli suplemenata, 3 kg svežih analiza, 250 gr ginekoloških pregleda, 250-300 komada papira, 50 komada vaginaleta, nekoliko operativnih zahvata, 20-50 komada stimulacije, 4-5 ultrazvukova, nekoliko kapi krvi, nekoliko urađenih spermograma i 7-10 briseva. Za pripremanje fila je potrebno od 15 dana do mesec dana, zavisno od osnove.

Nisam otac.

Išli smo u manastire koji su važili za one u koje idu ljudi koji žele dete. Vernik sam i nije mi bilo teško. Verovao sam da će Bog uslišiti naše molitve i da će ona ostati u drugom stanju. Nije se desilo. Onda smo počeli da nabavljamo razne čajeve, biljke koje pomažu začeću, lekove i sve ostalo što može da pomogne. I nije se desilo. Svako ko nas zna nam je ponudio po neku soluciju a mi smo prihvatali. Ko god da je rekao: ,,E nama je ovo pomoglo“, mi smo to probali. Nisam časio ni časa.

Onda smo se okrenuli lekarima.

Moja priča o donaciji

Sedam u obližnji kafe i uzimam olovku i papir. Pijem kafu u dva poteza. Brzinski i nervozno. Previše sam nervozna da bih se opustila. U dve kolone pišem DA i NE. Prelomiću sada, ovog trenutka, kažem sebi! Da, sada! Odmah! Sve je lakše kad napišeš i pogledaš istini u oči. Gde ću ja biti za 2-3 godine? Kolike će mi bore biti? Koliko još vremena treba da prođe da se usudim?

Da li mi je bitan taj DNK? Koliko mi je bitan?

To su, zaime Boga, tri slova D, N, K. Da li su mi slova bitnija od ovih savršenih loknica? Od zagrljaja? Pa to dete će biti moje! Samo moje! Ja ću je šetati gradom i mene će zvati „mama“. To želim, zar ne?

Kako da pružite podršku

Vrlo je teško razumeti koliko je IVF postupak emocionalno i fizički iscrpljujući, sve dok ga sami ne prođete. Bila sam potpuno nepripremljena za taj rolerkoster kada smo moj muž i ja pre godinu i po dana započeli naše IVF putovanje, zamišljajući našeg sina. Ne samo da nisam bila spremna za sve što nas je čekalo, nego do tada nisam ni poznavala nekog ko je prošao kroz IVF. Sve je to uticalo da se osećam još usamljenije i uplašenije. Nažalost, nekolicina prijatelja kojima sam se poverila nije znala šta da kaže ili učini da bi me podržali. Ljudi koji su mi bili najbliži su davali bezosećajne komentare i prepričavali anegdote o njihovom pravljenju dece, što nije imalo nikakve veze sa mnom. Postavljali su mi pitanja koja su me povređivala, na koje ja nisam imala odgovor. Trenutno jedna od mojih najboljih prijateljica prolazi kroz proces IVF-a i zahvalna sam što sam u poziciji da joj pružim pravu podršku. Znam da postoji samo jedna stvar koju možete da uradite, a koja će zaista pomoći. Samo budite tu. Kristalno jasno se sećam koliko sam bila ranjiva nakon nedelja injekcija i testiranja. Koliko je bilo teško prolaziti kroz pitanja „šta”,„kako“,„zašto“ znatiželjnih prijatelja. Biti tu znači

Razgovor sa Sandrom Jovanović o njenoj borbi za bebu

Svakodnevni kontakt s parovima i pojedincima koji se suočavaju s problemom neplodnosti me je ojačao. Dao mi dodatne motive, dodatnu snagu, emotivno me obeležio… Svaka priča svakog para sa kojim razgovaram me pogodi. Osećam njihovu bol, znam kroz šta prolaze. To mi ne dozvoljava da posustanem ni na ličnom novou. Želim da moja priča bude vetar u leđa mnogima. To sam želela najviše na svetu, to želim i sada.

Nema više tekstova.