Menu
Menu
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Embrioni se transferiraju (prebacuju) u matericu žene nakon završene stimulacije jajnika i oplodnje jajne ćelije spermatozoidom u laboratoriji. Najčešće embrioni u laboratoriji provode 3 ili 5 dana. Embrion koji je bio u laboratoriji 5 dana i razvijao se, može da dostigne fazu blastociste.
Implantacija embriona se događa kada je embrion u stadijumu blastociste, a to je šestog ili sedmog dana od oplodnje, odnosno 2-3 dana posle ulaska morule (trodnevnog embriona) u materičnu šupljinu, a dan ili dva nakon ulaska blastociste u materičnu šupljinu. Blastocista ostvaruje direktan kontakt sa sluzokožom materice (endometrijumom), a zatim u nju ponire. Ovaj složeni proces implantacije se još naziva nidacija i završava se približno desetog dana od oplodnje.
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Nakon aspiracije (prikupljenja jajnih ćelija tj. oocita), ćelije dobijaju ocene od embriologa. Nezrela jajna ćelija naziva se GV. Takva jajna ćelija nije pogodna za oplodnju. Jajna ćelija u stadijumu MI je polu zrela, te u tom trenutku nije pogodna za oplodnju, ali može da sazri u roku od nekoliko sati. Za oplodnju se koriste zrele MII jajne ćelije sa vidljivim polarnim telom.
Zvuči kao Frankenštajnova nauka, ali stručnjaci misle da budući scenario nije tako neobičan. Oni ukazuju na novu tehnologiju: in vitro gametogeneza (IVG).
U ovoj metodi reprodukcije, embrioni se uzgajaju u laboratoriji reprogramiranjem odraslih ćelija da postanu spermatozoidi i jajne ćelije. Kao i kod vantelesne oplodnje (IVF), za nju nije potreban seksualni odnos i pomogla bi parovima koji se bore da zatrudne prirodnim putem. Ali, dok je proces „prikupljanja jajnih ćelija“ u IVF nametljiv i rizičan, IVG zahteva samo ćelije kože. Za buduće roditelje nudi daleko lakši i sigurniji postupak, bez neželjenih efekata.
Još radikalnije, IVG može ukloniti potrebu za dva biološka roditelja, jednom ženom i jednim muškarcem.
Ukoliko ste u procesu vantelesne oplodnje, sigurno ćete se zapitati kako embriolozi biraju najbolje embrione. Razumevanje onoga što embriolozi traže pri odabiru najboljih embriona može pružiti dragocen uvid u putovanje u koje krećete. Informišemo vas malo više o nauci koja stoji iza IVF-a i koracima koji se dešavaju u embriološkoj laboratoriji.
Selekcija embriona igra važnu ulogu u uspehu IVF-a, jer određuje koji embrioni će najverovatnije dovesti do uspešne trudnoće.
Jajne ćelije koje se formiraju i sazrevaju u mlađim godinama u većem broju su zdrave. One su sa normalnom naslednom osnovom i potencijalom stvaranja zdravih embriona, koji se mogu usaditi u matericu i dovesti do rađanja deteta.
Kod žena od 25. godina života stvara se 90% zdravih, a 10% izmenjenih, nekvalitetnih i abnormalnih jajnih ćelija. Dvadeset godina kasnije je taj odnos obrnut – žena sa 45. godina starosti stvara 90% abnormalnih, a samo 10% normalnih, kvalitetnih ćelija.
Postoje očigledne stvari koje bi trebalo da radite, a to je hraniti se zdravo, piti puno vode i vežbati. Veoma je važno da telo prima što više vitamina i minerala kroz hranu i piće. Treba unositi što više voća i povrća, organskog mesa i organskih mlečnih proizvoda, orašastih plodova i semena, ali i mnogo vode.
Vaše telo treba da održava vaše vitalne organe snabdevene kiseonikom i hranljivim sastojcima, a važan je i dobar protok krvi u vašu matericu.
U mnogim slučajevima, parovi odlučuju da kriokonzerviraju svoje preostale embrione nakon tretmana vantelesnom oplodnjom (IVF). Zamrzavanje embriona odmah nakon tretmana najčešća je odluka iz zabrinutosti zbog sindroma hiperstimulacije jajnika ili visokog progesterona. Kada te bojazni nema, parovi zamrzavaju svoje embrione u slučaju da im prvi ciklus bude neuspešan ili za buduću upotrebu. U svakom slučaju, svi zamrznuti embrioni će morati da se odmrznu na isti način za FET ciklus.
Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Embrioni se transferiraju (prebacuju) u matericu žene nakon završene stimulacije jajnika i oplodnje jajne ćelije spermatozoidom u laboratoriji. Najčešće embrioni u laboratoriji provode 3 ili 5 dana. Embrion koji je bio u laboratoriji 5 dana i razvijao se, može da dostigne fazu blastociste.
Implantacija embriona se događa kada je embrion u stadijumu blastociste, a to je šestog ili sedmog dana od oplodnje, odnosno 2-3 dana posle ulaska morule (trodnevnog embriona) u materičnu šupljinu, a dan ili dva nakon ulaska blastociste u materičnu šupljinu. Blastocista ostvaruje direktan kontakt sa sluzokožom materice (endometrijumom), a zatim u nju ponire. Ovaj složeni proces implantacije se još naziva nidacija i završava se približno desetog dana od oplodnje.
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Nakon aspiracije (prikupljenja jajnih ćelija tj. oocita), ćelije dobijaju ocene od embriologa. Nezrela jajna ćelija naziva se GV. Takva jajna ćelija nije pogodna za oplodnju. Jajna ćelija u stadijumu MI je polu zrela, te u tom trenutku nije pogodna za oplodnju, ali može da sazri u roku od nekoliko sati. Za oplodnju se koriste zrele MII jajne ćelije sa vidljivim polarnim telom.
Zvuči kao Frankenštajnova nauka, ali stručnjaci misle da budući scenario nije tako neobičan. Oni ukazuju na novu tehnologiju: in vitro gametogeneza (IVG).
U ovoj metodi reprodukcije, embrioni se uzgajaju u laboratoriji reprogramiranjem odraslih ćelija da postanu spermatozoidi i jajne ćelije. Kao i kod vantelesne oplodnje (IVF), za nju nije potreban seksualni odnos i pomogla bi parovima koji se bore da zatrudne prirodnim putem. Ali, dok je proces „prikupljanja jajnih ćelija“ u IVF nametljiv i rizičan, IVG zahteva samo ćelije kože. Za buduće roditelje nudi daleko lakši i sigurniji postupak, bez neželjenih efekata.
Još radikalnije, IVG može ukloniti potrebu za dva biološka roditelja, jednom ženom i jednim muškarcem.
Ukoliko ste u procesu vantelesne oplodnje, sigurno ćete se zapitati kako embriolozi biraju najbolje embrione. Razumevanje onoga što embriolozi traže pri odabiru najboljih embriona može pružiti dragocen uvid u putovanje u koje krećete. Informišemo vas malo više o nauci koja stoji iza IVF-a i koracima koji se dešavaju u embriološkoj laboratoriji.
Selekcija embriona igra važnu ulogu u uspehu IVF-a, jer određuje koji embrioni će najverovatnije dovesti do uspešne trudnoće.
Jajne ćelije koje se formiraju i sazrevaju u mlađim godinama u većem broju su zdrave. One su sa normalnom naslednom osnovom i potencijalom stvaranja zdravih embriona, koji se mogu usaditi u matericu i dovesti do rađanja deteta.
Kod žena od 25. godina života stvara se 90% zdravih, a 10% izmenjenih, nekvalitetnih i abnormalnih jajnih ćelija. Dvadeset godina kasnije je taj odnos obrnut – žena sa 45. godina starosti stvara 90% abnormalnih, a samo 10% normalnih, kvalitetnih ćelija.
Postoje očigledne stvari koje bi trebalo da radite, a to je hraniti se zdravo, piti puno vode i vežbati. Veoma je važno da telo prima što više vitamina i minerala kroz hranu i piće. Treba unositi što više voća i povrća, organskog mesa i organskih mlečnih proizvoda, orašastih plodova i semena, ali i mnogo vode.
Vaše telo treba da održava vaše vitalne organe snabdevene kiseonikom i hranljivim sastojcima, a važan je i dobar protok krvi u vašu matericu.
U mnogim slučajevima, parovi odlučuju da kriokonzerviraju svoje preostale embrione nakon tretmana vantelesnom oplodnjom (IVF). Zamrzavanje embriona odmah nakon tretmana najčešća je odluka iz zabrinutosti zbog sindroma hiperstimulacije jajnika ili visokog progesterona. Kada te bojazni nema, parovi zamrzavaju svoje embrione u slučaju da im prvi ciklus bude neuspešan ili za buduću upotrebu. U svakom slučaju, svi zamrznuti embrioni će morati da se odmrznu na isti način za FET ciklus.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
