Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Donacija je “jedan na jedan”, što znači da reproduktivni materijal darujete samo jednom muškarcu, tj. jednom paru. Naš Zakon ne dozvoljava da donirate spermatozoide za više primaoca. To važi i za muškarca donora i za ženu. Samo jedan par ili jedna žena bez partnera će dobiti vaš uzorak koji će koristiti za oplodnju i dobijanje deteta.
Spermatozoide darujete ili paru kod kog muškarac nema spermatozoide ili ženi bez partnera.
Morate uraditi osnovne analize.
Morate se retestirati nakon 6 meseci.
Sve analize radite o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Javljate se Banci reproduktivnih ćelija i embriona.
Za svaki uzorak sperme određuju se zapremina, broj spermatozoida (koncentracija) i procenat pokretljivosti spermatozoida. U zavisnosti od veličine i kvaliteta uzorka, koristi se jedna ili više bočica po uzorku. Svaka bočica može da primi do 1,8 ml. Svaka bočica je označena imenom, datumom zamrzavanja i jedinstvenim brojem bočice. Bočice se polako hlade, zatim zamrzavaju i čuvaju u rezervoarima sa tečnim azotom. Nakon zamrzavanja uzorka, odmrzava se mala količina sperme da bi se utvrdilo koliko je dobro funkcionisao postupak zamrzavanja, kao i broj preostalih pokretnih spermatozoida po bočici.
Bez obzira na to koliko je uzoraka zamrznuto, krioprezervacija sperme ne garantuje budući reproduktivni uspeh. Međutim, cilj je uvek sačuvati razumnu šansu za trudnoću.
Republički fond za zdravstveno osiguranje ženama bez partnera finansira IVF postupke sa doniranim spermatozoidima i to kod žena koje imaju do 45 godina starosti u trenutku prolaska komisije, a nemaju partnera. RFZO finansira 3 postupka sa doniranim spermatozoidima za dobijanje jednog deteta i 3 krioembriotransfera. Za postupke preko RFZO/a neophodno je proći komisijski pregled.
Takođe, kada su u pitanju parovi kod kojih muškarac ima dijagnozu azoospermije i nema svoje reproduktivne ćelije RFZO dozvoljava uvoz spermatozoida za par.
Ukoliko ste žena bez partnera i želite dete, pročitajte tekst do kraja i uputite se u mogućnosti koje imate.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
„Opsesija biološkom povezanošću dovodi do toga da se nebiološki roditelji vide kao drugi najbolji roditelji, i mislim da je to zapravo prilično uvredljivo“, rekla je ona.
Razmišljao sam o ovim rečima otkad sam ih čuo. Uglavnom, sklon sam da se složim – ispunjavanje vaših roditeljskih obaveza nema nikakve veze sa tim koliko DNK delite sa svojim detetom.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Donacija reproduktivnih ćelija podrazumeva davanje (darivanje) reproduktivnih ćelija (jajnih ćelija ili spermatozoida). Darovane ćelije donora koriste se za oplodnju i ostvarivanje trudnoće kod ljudi koji nemaju sopstvene reproduktivne ćelije.
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Donacija je “jedan na jedan”, što znači da reproduktivni materijal darujete samo jednom muškarcu, tj. jednom paru. Naš Zakon ne dozvoljava da donirate spermatozoide za više primaoca. To važi i za muškarca donora i za ženu. Samo jedan par ili jedna žena bez partnera će dobiti vaš uzorak koji će koristiti za oplodnju i dobijanje deteta.
Spermatozoide darujete ili paru kod kog muškarac nema spermatozoide ili ženi bez partnera.
Morate uraditi osnovne analize.
Morate se retestirati nakon 6 meseci.
Sve analize radite o trošku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.
Javljate se Banci reproduktivnih ćelija i embriona.
Za svaki uzorak sperme određuju se zapremina, broj spermatozoida (koncentracija) i procenat pokretljivosti spermatozoida. U zavisnosti od veličine i kvaliteta uzorka, koristi se jedna ili više bočica po uzorku. Svaka bočica može da primi do 1,8 ml. Svaka bočica je označena imenom, datumom zamrzavanja i jedinstvenim brojem bočice. Bočice se polako hlade, zatim zamrzavaju i čuvaju u rezervoarima sa tečnim azotom. Nakon zamrzavanja uzorka, odmrzava se mala količina sperme da bi se utvrdilo koliko je dobro funkcionisao postupak zamrzavanja, kao i broj preostalih pokretnih spermatozoida po bočici.
Bez obzira na to koliko je uzoraka zamrznuto, krioprezervacija sperme ne garantuje budući reproduktivni uspeh. Međutim, cilj je uvek sačuvati razumnu šansu za trudnoću.
Republički fond za zdravstveno osiguranje ženama bez partnera finansira IVF postupke sa doniranim spermatozoidima i to kod žena koje imaju do 45 godina starosti u trenutku prolaska komisije, a nemaju partnera. RFZO finansira 3 postupka sa doniranim spermatozoidima za dobijanje jednog deteta i 3 krioembriotransfera. Za postupke preko RFZO/a neophodno je proći komisijski pregled.
Takođe, kada su u pitanju parovi kod kojih muškarac ima dijagnozu azoospermije i nema svoje reproduktivne ćelije RFZO dozvoljava uvoz spermatozoida za par.
Ukoliko ste žena bez partnera i želite dete, pročitajte tekst do kraja i uputite se u mogućnosti koje imate.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
„Opsesija biološkom povezanošću dovodi do toga da se nebiološki roditelji vide kao drugi najbolji roditelji, i mislim da je to zapravo prilično uvredljivo“, rekla je ona.
Razmišljao sam o ovim rečima otkad sam ih čuo. Uglavnom, sklon sam da se složim – ispunjavanje vaših roditeljskih obaveza nema nikakve veze sa tim koliko DNK delite sa svojim detetom.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Donacija reproduktivnih ćelija podrazumeva davanje (darivanje) reproduktivnih ćelija (jajnih ćelija ili spermatozoida). Darovane ćelije donora koriste se za oplodnju i ostvarivanje trudnoće kod ljudi koji nemaju sopstvene reproduktivne ćelije.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.