Menu
Menu
Ukoliko razmišljate o vantelesnoj oplodnji (IVF) sa doniranim jajnim ćelijama, verovatno ste već prošli dug i komplikovan put ka roditeljstvu. Niste sami, jer neplodnost pogađa milione žena, ali ponekad prepreke na tom putu izgledaju nepremostivo. Želimo da vam pomognemo tako što ćemo vam pružiti informacije koje su vam potrebne kako biste odlučili da li je IVF sa doniranim jajnim ćelijama pravi izbor za vašu porodicu.
Žene koje razmišljaju o korišćenju doniranih jajnih ćelija žele da znaju da li će beba ličiti na njih. Činjenica da će spermatozoidi vašeg partnera biti spojeni sa jajnom ćelijom druge žene postavlja mnoga pitanja. Verovatno se pitate…
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Donorka jajnih ćelija može biti i žena koja je i sama u proceduri vantelesne oplodnje ukoliko odgovara kriterijumima i ima višak jajnih ćelija koje želi da daruje.
Donacija je “jedan na jedan” – što znači da kada darujete ćelije, darujete ih samo jednoj ženi tj.paru. Naš Zakon propisuje da nije moguće deliti jajne ćelije sa više primaoca. To važi i za i za ženu donorku i za muškarca
Stope uspeha donorskih jajnih ćelija ukazuju na procenat efikasnosti lečenja plodnosti u IVF sa donorskim jajnim ćelijama. Drugim rečima, oni pokazuju stope trudnoće pomoću jajnih ćelija donora – koji broj pacijenata nakon tretmana neplodnosti (1 ciklus IVF) zatrudni ili (u zavisnosti od metode prezentacije) rodi dete. Takvi podaci se obično predstavljaju kao isti procenat bez obzira na godine žene. Na primer, ako je vrednost efikasnosti 51%, to znači da će 51 pacijent od 100 lečenih zatrudneti (ili se poroditi), u zavisnosti od toga kako je izračunata statistika.
Pogledajte kako se statistika menja u zavisnosti od metode izračunavanja stope.
Sedam u obližnji kafe i uzimam olovku i papir. Pijem kafu u dva poteza. Brzinski i nervozno. Previše sam nervozna da bih se opustila. U dve kolone pišem DA i NE. Prelomiću sada, ovog trenutka, kažem sebi! Da, sada! Odmah! Sve je lakše kad napišeš i pogledaš istini u oči. Gde ću ja biti za 2-3 godine? Kolike će mi bore biti? Koliko još vremena treba da prođe da se usudim?
Da li mi je bitan taj DNK? Koliko mi je bitan?
To su, zaime Boga, tri slova D, N, K. Da li su mi slova bitnija od ovih savršenih loknica? Od zagrljaja? Pa to dete će biti moje! Samo moje! Ja ću je šetati gradom i mene će zvati „mama“. To želim, zar ne?
Nedavno je jedna studija istraživala rezultate vantelesne oplodnje, tačnije, da li postoje razlike u ishodima sa svežim i sa zamrznutim donorskim jajnim ćelijama.
Obuhvaćeno je 609 IVF postupaka sa doniranom jajnim ćelijom. U istraživanje je bilo uključeno 305 donorki starosti između 20-30 godina. Od svake je dobijeno po 24 jajne ćelije(12 jajnih ćelija otišlo je primaocima kao sveže, dok su po 12 bile zamrznute i odmrznute pre IVF postupka i transfera).
Republički fond za zdravstveno osiguranje parovima u bračnoj i vanbračnoj zajednici finansira IVF postupke sa doniranim jajnim ćelijama i to kod parova kod kojih žena ima do 45 godina starosti, ali nema svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije). RFZO finansira 3 postupka sa doniranim ćelijama za dobijanje prvog zajedničkog deteta i 3 krioembriotransfera. Za postupke preko RFZO/a neophodno je proći komisijski pregled.
Informišite se o tome kako se prijaviti, kako izgleda komisija i šta se dešava nakon komisije.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
„Opsesija biološkom povezanošću dovodi do toga da se nebiološki roditelji vide kao drugi najbolji roditelji, i mislim da je to zapravo prilično uvredljivo“, rekla je ona.
Razmišljao sam o ovim rečima otkad sam ih čuo. Uglavnom, sklon sam da se složim – ispunjavanje vaših roditeljskih obaveza nema nikakve veze sa tim koliko DNK delite sa svojim detetom.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Ukoliko razmišljate o vantelesnoj oplodnji (IVF) sa doniranim jajnim ćelijama, verovatno ste već prošli dug i komplikovan put ka roditeljstvu. Niste sami, jer neplodnost pogađa milione žena, ali ponekad prepreke na tom putu izgledaju nepremostivo. Želimo da vam pomognemo tako što ćemo vam pružiti informacije koje su vam potrebne kako biste odlučili da li je IVF sa doniranim jajnim ćelijama pravi izbor za vašu porodicu.
Žene koje razmišljaju o korišćenju doniranih jajnih ćelija žele da znaju da li će beba ličiti na njih. Činjenica da će spermatozoidi vašeg partnera biti spojeni sa jajnom ćelijom druge žene postavlja mnoga pitanja. Verovatno se pitate…
Iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.
Donorka jajnih ćelija može biti i žena koja je i sama u proceduri vantelesne oplodnje ukoliko odgovara kriterijumima i ima višak jajnih ćelija koje želi da daruje.
Donacija je “jedan na jedan” – što znači da kada darujete ćelije, darujete ih samo jednoj ženi tj.paru. Naš Zakon propisuje da nije moguće deliti jajne ćelije sa više primaoca. To važi i za i za ženu donorku i za muškarca
Stope uspeha donorskih jajnih ćelija ukazuju na procenat efikasnosti lečenja plodnosti u IVF sa donorskim jajnim ćelijama. Drugim rečima, oni pokazuju stope trudnoće pomoću jajnih ćelija donora – koji broj pacijenata nakon tretmana neplodnosti (1 ciklus IVF) zatrudni ili (u zavisnosti od metode prezentacije) rodi dete. Takvi podaci se obično predstavljaju kao isti procenat bez obzira na godine žene. Na primer, ako je vrednost efikasnosti 51%, to znači da će 51 pacijent od 100 lečenih zatrudneti (ili se poroditi), u zavisnosti od toga kako je izračunata statistika.
Pogledajte kako se statistika menja u zavisnosti od metode izračunavanja stope.
Sedam u obližnji kafe i uzimam olovku i papir. Pijem kafu u dva poteza. Brzinski i nervozno. Previše sam nervozna da bih se opustila. U dve kolone pišem DA i NE. Prelomiću sada, ovog trenutka, kažem sebi! Da, sada! Odmah! Sve je lakše kad napišeš i pogledaš istini u oči. Gde ću ja biti za 2-3 godine? Kolike će mi bore biti? Koliko još vremena treba da prođe da se usudim?
Da li mi je bitan taj DNK? Koliko mi je bitan?
To su, zaime Boga, tri slova D, N, K. Da li su mi slova bitnija od ovih savršenih loknica? Od zagrljaja? Pa to dete će biti moje! Samo moje! Ja ću je šetati gradom i mene će zvati „mama“. To želim, zar ne?
Nedavno je jedna studija istraživala rezultate vantelesne oplodnje, tačnije, da li postoje razlike u ishodima sa svežim i sa zamrznutim donorskim jajnim ćelijama.
Obuhvaćeno je 609 IVF postupaka sa doniranom jajnim ćelijom. U istraživanje je bilo uključeno 305 donorki starosti između 20-30 godina. Od svake je dobijeno po 24 jajne ćelije(12 jajnih ćelija otišlo je primaocima kao sveže, dok su po 12 bile zamrznute i odmrznute pre IVF postupka i transfera).
Republički fond za zdravstveno osiguranje parovima u bračnoj i vanbračnoj zajednici finansira IVF postupke sa doniranim jajnim ćelijama i to kod parova kod kojih žena ima do 45 godina starosti, ali nema svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije). RFZO finansira 3 postupka sa doniranim ćelijama za dobijanje prvog zajedničkog deteta i 3 krioembriotransfera. Za postupke preko RFZO/a neophodno je proći komisijski pregled.
Informišite se o tome kako se prijaviti, kako izgleda komisija i šta se dešava nakon komisije.
Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.
„Opsesija biološkom povezanošću dovodi do toga da se nebiološki roditelji vide kao drugi najbolji roditelji, i mislim da je to zapravo prilično uvredljivo“, rekla je ona.
Razmišljao sam o ovim rečima otkad sam ih čuo. Uglavnom, sklon sam da se složim – ispunjavanje vaših roditeljskih obaveza nema nikakve veze sa tim koliko DNK delite sa svojim detetom.
Dvadesetogodišnja kvalitativna studija pratila je 65 porodica koje su dobile decu uz pomoć donacije ili surogat materinstva. 22 porodice nastale su uz pomoć surogat materinstva, 17 porodica uz pomoć donacije jajnih ćelija i 26 porodica koje su se ostvarile uz pomoć donacije spermatozoida. Otkriveno je da nije bilo razlike u psihološkom smislu – jednak je kvalitet porodičnih odnosa bez obzira na to kako su deca začeta.
Međutim, studija sugeriše da razgovor sa decom o njihovom biološkom poreklu može biti koristan za porodične odnose i zdravo prilagođavanje. Ovo se naročito odnosi na period pre polaska u školu.
Informacije objavljene na portalu IVF Centar (www.ivfcentar.rs) imaju isključivo informativnu svrhu. Ove informacije ne zamenjuju lečenje, dijagnostiku, prevenciju niti mogu uticati na tok lečenja bilo koje bolesti ili samog IVF tretmana. Usluge koje pruža IVF Centar ne mogu zameniti pregled IVF stručnjaka i ne treba ih uzimati kao medicinski savet. IVF Centar preporučuje razgovor sa stručnim licima u vezi sa lečenjem neplodnosti i reproduktivnim zdravljem.
