Ema iz Danske ima 22 godine i oduvek je znala da su je roditelji dobili uz pomoć donora spermatozoida. U ovom intervjuu, Ema deli svoja razmišljanja o odrastanju kao dete začeto donacijom. Takođe objašnjava zašto je zadovoljna što je njen donor anoniman i daje savete roditeljima dece začete donacijom. Pročitajte intervju ove sjajne i ispunjene devojke.

Kako je bilo odrastati znajući da si začeta donacijom?

Oduvek sam znala da sam začeta uz pomoć donatora, i to je u mojoj porodici oduvek bila otvorena tema.

Kada sam bila beba, moji roditelji su napravili dečiju knjigu sa pričom o tome “kako” i “zašto” su koristili donora. Bila je to lična i edukativna knjiga sa crtežima i slikama prijatelja i porodice. Čitali smo je kao priču pred spavanje, što mi je omogućilo da postepeno sve više razumem. Nemam sećanje na trenutak kada sam to saznala – jednostavno sam uvek znala. Uvek sam se osećala kao najpoželjnije dete na svetu. Naravno, bilo je dana kada bih poželela da je drugačije, ali ti dani nikada nisu trajali duže od jednog dana.

Ponekad me mali događaji podsete na mog donora, na primer kada sam otkrila da imam intoleranciju na laktozu.

Da li bi volela da su tvoji roditelji nešto uradili drugačije?

Nikako! Nikada nisam želela da nešto bude drugačije. Znam da su moji roditelji preispitivali mnoge svoje odluke, posebno kada čuju tužne priče. Ali, znam da su dali sve od sebe, i za mene je sve ispalo savršeno.

Šta misliš o tome što je tvoj donator anoniman?

Kada sam začeta, anonimnost je bila jedina opcija, pa nije bilo izbora. Za mene i moju porodicu, anonimnost nikada nije bila problem, već zapravo olakšanje. Uklonila je mnoga pitanja, dileme i izbore. Sve je bilo jednostavnije.

Oduvek sam znala da sam dete donora, ali nikada nisam poželela da upoznam svog donora ili potencijalnu drugu decu od istog donora. Zahvalna sam mu što je odlučio da bude donor, ali ne želim da bude deo mog života i nadam se da on oseća isto. Želim mu sve najbolje u životu!

Imaš li savete za roditelje dece začete donacijom?

Preporučila bih roditeljima da istinu kažu što ranije, na ljubazan i smiren način. Veoma je važno da se to ne povezuje sa nečim negativnim. Deca lako preuzimaju osećanja svojih roditelja, pa je bitno pažljivo razmisliti šta i kako reći. Ako su roditelji nervozni ili nesigurni dok pričaju o tome, dete će to osetiti i može razviti sumnju.

Knjiga poput one koju su moji roditelji napravili, po mom mišljenju, je sjajno i sigurno rešenje. Na taj način dete može više puta čuti istu priču, sve bolje razumeti i postavljati pitanja kad se pojave. Roditelji se neće suočiti s dilemom “KAKO i KADA da kažemo??” i to neće uticati na njihov odnos s detetom.

Za mene nikada nije bilo veliko pitanje to što sam začeta donacijom. U srcu znam ko su moji mama i tata.

Imaš li još nešto da dodaš?

Upoznala sam ljude koji nisu sigurni da li je etično doneti dete začeto donacijom na svet. Kakva šteta! Imala sam divan život do sada, a statistike pokazuju da deca dobijena iz donacije prolaze jednako dobro kao i druga deca.

Jedna od stvari koje bih volela za budućnost donacije je veća otvorenost. Nadam se da ćemo postati sigurniji u ovu temu i da ćemo zadržati otvoren um za različite perspektive. Moja želja je da moja priča doprinese uravnoteženijoj debati, gde se ne pričaju samo tužne priče.

O čemu je tvoja knjiga?

Moja knjiga govori o mom životu i o tome kako je donacija uticala na moju porodicu i mene. Vraća se na borbu mojih roditelja da imaju decu, njihovo isprobavanje svega, pa čak i trenutke kada su skoro odustali. Takođe uključuje moja razmišljanja tokom odrastanja, kada je način na koji sam začeta igrao neku ulogu u mom prelasku iz deteta u odraslu osobu. Druga polovina knjige sadrži intervjue sa stručnjacima o temama blisko povezanim s infertilitetom.

Za koga je tvoja knjiga napisana?

Mislim da je napisana za svakoga. Volela bih da ljudi generalno bolje razumeju donatorsku koncepciju i da se tabu razbije. Ali, mislim da će biti zanimljiva i svima koji su uključeni u tretmane plodnosti. Donacija je još uvek nova oblast, i još uvek učimo. Naravno, prvenstveno je namenjena porodicama sa decom začetom donacijom ili onima koji pokušavaju da postanu roditelji uz pomoć tretmana plodnosti.

Šta te motivisalo da napišeš knjigu?

Želela sam da napišem ovu knjigu jer mislim da nedostaje pozitivnih priča o donorima. Takođe, nema mnogo knjiga koje su napisala deca začeta donacijom, i to je velika šteta. Mislim da bi bilo odlično da ljudi imaju priliku da saznaju više o tome šta to znači.

Želela sam da napišem knjigu koja potencijalno može pomoći i roditeljima i deci začetoj donacijom. Nadam se da može biti podrška u teškim trenucima, mesto gde mogu naučiti da razumeju kako značaj začeća može varirati i menjati se s godinama. Takođe, želela sam da podelim kako smo moja porodica i ja prošli kroz sve to. Zadovoljna sam kako se sve završilo za mene, i znam da nažalost nije uvek tako.

Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.

Izvor: www.cryosinternational.com