U patrijarhalnom društvu brak služi ne samo kao emocionalna, već i kao ekonomska institucija, fokusirajući se na muško potomstvo. Brak bez dece ocenjuje se izrekom “Ženidba bez poroda – drvo bez roda”, što stavlja žene u inferioran položaj, s odgovornošću za rađanje.
Patrijarhalni brak
Patrijarhalni brak, kao proizvod načina privređivanja, oblika svojine i mišljenja, bio je nesumnjivo jedan od temelja društva. Muško potomstvo i obaveze prema njemu činili su brak trajnim, stabilnim i patrijarhalno strukturisanim; takoreći, to je bila zajednica sa gotovo neraskidivim vezama između supružnika.
Tamo gde nije bilo dece, posebno sinova, odnos supružnika bio je veoma nestabilan i patrijarhalno neuređen. Otac koji je imao samo kćeri često se ponašao kao da uopšte i nije imao potomstva, ali najvećom nesrećom smatrao se brak koji nije imao dece.
Nemati dece značilo je da će se ugasiti ime (prezime) porodice, krsna slava i domaće ognjište, da neće biti nikoga ko će čuvati tradiciju kuće i familije. Otuda u narodu i široko rasprostranjene kletve, koje se i danas mogu čuti, npr. “Seme mu se zatrlo; Slavska sveća ti se ugasila; Sve ti pusto ostalo; Nemao od srca poroda; Ognjište ti pusto ostalo; Ne imao roda ni poroda; Kuća ti pusta ostala; Dabogda svoje dete ne video“, kao i poslovice: “Žena nije žena dok ne rodi; Ženidba bez poroda – drvo bez roda; Kad nema dece nema ni sreće”.
Žena u patrijarhalnom braku
U takvoj patrijarhalnoj porodici rađala se i žena, a na nju se gledalo kao na niže biće, kao na bespravnog stvora, kao na ekonomsku potrebu i fabriku za proizvodnju radne snage. Ona je rasla, stasavala za udaju i udajom prelazila u drugu patrijarhalnu porodicu, ili dobrovoljno ili na silu.
Kako nije rado gledana ni u kući svog oca, jer nije bila naslednik ni produživač porodice, tako ni drugoj nije mogla sasvim da pripadne.
Autoritet muža prema ženi bio je veoma stvaran i uticajan. Zbog toga se u narodu često čulo: “Čovek je gospodar, žena je sluga – čovek naređuje, žena sluša”.
Žena i porod
U novoj porodici ženin najsvetiji zadatak i najuzvišeniji bio je da izrodi zdrav i snažan porod. Ona je bila svesna da će od njenog poroda zavisiti i njen opstanak u porodici, jer ukoliko nema poroda, dolazi do razvoda braka, ili se dešavalo da se pored nje dovede druga žena u kuću, a ona ostaje kao ličnost ponižena i maltretirana. Žene su isterivane iz kuće ukoliko ne bi imale muških potomaka ili dece uopšte.
Za neplodnost uvek je krivac bila žena, pa otud i u narodnoj pesmi opevana:
“… Ali rodi ali u rod odi, Ali ću se ja oženiti drugom …”, na šta bi mu ona odgovorila: “…Gdi ću rodit kad mi Bog ne daje … “.
Za takvu ženu koja nema “od srca poroda” u našem narodu postoje različita imena: nerotkinja, nerotka, neroduša, nerodnica, bezdetka, bezdetnica, bezdetkinja, štirkinja, štirkača, štirka, štirica, jalovica itd.
Lečenje neplodnosti od srednjevekovne medicine do danas
Prve pisane tragove o lečenju neplodnosti kod žena u srpskoj srednjovekovnoj medicini nalazimo u Hilandarskom medicinskom kodeksu (“o lečenju onih žena koje ne mogu da se oplode“). Tu se navodi sledeće: “Uzmi seme ricinusa i podaj ženi da ga nosi sa sobom; i neka ga često miriše kada spava sa mužem. Uzmi još i teodorikon, pipak i skamijaniju. Sve ovo treba promešati i time mazati vaginu. I žena još melisom da se kadi odozdo. Zatim da jede svaki želudac ili da deo od njega metne u vaginu. Osim toga treba joj dati plodnicu od zečice i brzo će začeti. Na želudac i izmet od zečice, dodaj isitnjen kukurek i med. Sve to zajedno promešaj i zagrevaj na vatri. Ovo joj treba dati da pije po pola kašike ujutro i uveče”.
Bogatstvo našeg naroda
Izuzetno je bogatstvo i raznovrsnost narodnih verovanja o lečenju neplodnosti kod žena. Ono što je interesantno, jeste činjenica da su se, uprkos savremenom zdravstvenom prosvećivanju i savremenim medicinskim znanjima, mnoga od ovih verovanja zadržala u nerazvijenijim sredinama i do današnjih dana. Čežnja za potomstvom, kao i neplodnost žena, uzrokovala je ova mnogobrojna verovanja, koja su, budući veoma živa i upečatljiva, jasno izdiferencirana, kreirana bujnom narodnom maštom, ostavila znatan pečat u tradicionalnoj kulturi našeg naroda.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: www.tmg.org.rs
Autorka: Gordana Živković
