Verovanja
Veliki je broj verovanja koja govore o tome zbog čega se ostaje bez dece, ko to čini i kako se zaštititi. Jedan od osnovnih preduslova srećnog braka bio je dobijanje dece, te su mnogi svadbeni rituali bili inspirisani tim motivom. Donosimo vam verovanja iz Timočkog kraja.
Često su mladence dovodili u vezu sa stvarima koje asociraju na plodnost u želji da ta plodnost pređe i na njih. Svadba je, kao i ostali prelomni događaji u životu, predstavljala “trenutak opasnosti” od delovanja zlih sila. Verovalo se da tada zle sile vrebaju mladence kako bi im brak učinile neplodnim. Posebno je, u tom smislu, značajan put od mladine do mladoženjine kuće – da mlada ne nagazi na podmetnute “čini”.
Verovanja tokom venčanja: kada mlada polazi mladoženjinoj kući, pazilo se da ko od prisutnih ne pogleda mladu kroz otvoren katanac. Naime, postojali su zlobnici koji bi potom katanac zaključavali (“zaključali bi mladu”) i bacali ključ na jednu, a katanac na drugu stranu, uz reči: “Kad se ovaj ključ i katanac spoje, tad i mladenci da imaju decu”.
Zatim recimo, posle venčanja, kad se mladenci kreću od crkve prema kući mladoženje, ako neki zlobnik pogleda mladence kroz sito, veruje se da neće imati dece, jer se u situ slabo šta zadrži; dešavalo se da su pakosnici odlazili na groblje, skupljali sveće sa grobova, topili ih i od tog voska pravili veliku sveću koju bi savili u krug. Ako bi kroz tu kružnu sveću pogledali mladu, po verovanju – ne bi imala poroda za vreme venčanja ne valja da pop sve pročita iz knjige, jer bi se onda sa mladencima “venčale i čini” ako im je ko šta pričinio.
Onda, ako bi mladu pojedine žene mrzele, krišom bi joj u pojas zašile kamen-oblutak, kako bi joj se “porod u kamen pretvarao”; ili verovalo se da će jedna od ženskih blizanaca biti neplodna, pa se izbegavalo venčavanje bliznakinjama; izbegavala su se venčanja maloletnih, jer, po verovanju, takvi brakovi ne bi imali poroda.
Magijska prevencija
U cilju zaštite od mnogobrojnih navedenih čini, mladenci su nosili moćne apotropejone. Zaštitna moć pripisivala se njihovoj odeći, posebno mladinoj. Zbog toga se upotrebljavalo sledeće: na dan svadbe u tkanicu se mladoj stavljao katran iz čoka, a dovratak iznad ulaznih vrata u mladoženjinoj kući mazali su katranom, kao sredstvom protiv svih demona i čarolija; bosiljak – božji cvet – i pelin posebno se ističu među biljkama u magijskoj zaštiti. Otuda ih mlada nosi u nedrima kad ide na venčanje, da je zaštite od zlih očiju, a s verom da će joj doneti plodnost; sasušen, isitnjen je burjan stavljan u tkanicu mladoj da je štiti od zlih čini; mladoženji, pre no šo pođe po mladu, ušivali su različite trave u odelo; i kad se pođe po mladu, pre no što će se mladoženja popeti na kola, provuče se ispod desne noge svoje majke, da mu se ne bi “primile čini”.
A ukoliko se neplodnost ipak javi?
I pored svih ritualnih, magijskih radnji u segmentu preventive, neplodnosti je ipak bilo. Tako se, na žalost, vrednost žene određivala njenom sposobnošću da ima poroda, kao i da rodi sina naslednika. Iz tog razloga, pa se pribegavalo tradicionalnom lečenju biljem, lekovima animalnog porekla, mineralnim banjskim vodama ili lečenju po manastirima i crkvama. Pa ipak, i u ovom segmentu je uticaj magijskih radnji bio znatan – odlazak vračarama, bajalicama, travarima…
Kako biljke pomažu kad veruješ?
Veliki je broj biljaka (“travke”) koje se ritualno pripremaju za ženu nerotku kako bi joj pomogle da što pre zatrudni, opšte je verovanje. Jedna od glavnih biljčica – majčina dušica je u narodu smatrana „ženskom biljkom”. Da bi je nerotka upotrebila, korišće na je znatna količina ove biljke, koja se potapala u kazan i prelivala vrelom vodom. Nakon što bi tako pripremljena tečnost odstojala izvesno vreme, u nju bi sela žena-nerotka obloživši donji stomak majčinom dušicom. Ovo se čini sedam uzastopnih večeri, onda se pauzira sedam dana i opet ponavlja isto. Posle tretmana žena mora da se utopljava.
Lišće oraha se popari i onako vruće obavije oko stomaka ili se prave kupke od orahovog lišća.
Iznad orahovog lišća, poparenog u bakraču, žena se raskreči i čučne “kako bi se dobro naparila”. Nakon toga je morala obavezno da ima snošaj, a potom bi držala noge uvis 10-15 minuta, onda leže, dobro se utopli i ne ustaje do jutra. Ovo se ponavlja nekoliko večeri.
Pile su čaj od majčine dušice, breze, pelina, sve sa verom da će dobiti poroda.
Pelin su vezivale oko bedara, kako bi postale plodne.
Smatrajući da će im to pomoći, muž i žena su jeli seme od koprive, salatu od hmeljnih klica i pili čaj od biljke prilep (čičak).
Biljka sa cvetovima bele boje, koja raste na kamenoj podlozi, kuva se i 3 dana se nerotka u njoj kupala.
Od grožđa koje je na Preobraženje osvećeno u crkvi muž i žena bi pojeli po 3 zrna “za lek”.
Od divlje trešnje koja raste u šumi savije se jedna grana ispod koje se 3 puta žena provlačila, govoreći: “Kako ti nisi jalova u svoj rod, tako i ja da ne budem u svoj“.
Verovalo se da u lečenju neplodnosti pomaže ako se uberu i pojedu poslednji plodovi jabuke, dunje i kruške koji su se na grani zadržali.
Lišće i koren od 3 struka celera i toliko peršuna kuvaju se u 5 litara vode do polovine, i tako spravljena tečnost pije se svakog jutra po jedna vinska čaša pre jela; nerotka bi otišla u vodenicu i sa točka koji se okreće na levo zahvatila malo vode i u tu vodu stavljala je bilje: beli i crni oman, raskovnik i travu račinu. Tu vodu bi pila i u njoj se kupala.
Koren raskovnika, koji se retko nalazio, nošen je uz telo dok žena ne ostane u drugom stanju, pa i kasnije.
Koren i cvet biljke salep kuvaju se u 2 litra vode, a kada tečnost postane pihtijasta, ukuvana do pola, pije se svakog jutra po jedna čaša.
Iako su grane sa dva susedna stabla srasle pri vrhu u jednu granu, nerotkinja se provlači tri puta ispod spojenih grana.
Od biljaka su u svrhu lečenja neplodnosti pravljene i amajlije, koje po narodnom verovanju uništavaju zle uticaje – čini. Nošene su ušivene u odeću, i to najčešće u tkanice. Na Đurđevdan ujutro se rano išlo “za burujenje“. Bralo se žuto i belo poljsko cveće, koje se sušilo, sitnilo i stavljalo u tkanice, nameštane tako da se bilje nađe na prednjoj strani stomaka. Ovo su nosile dugo vremena, čak i kad ostanu u drugom stanju.
Bogatstvo našeg naroda
Izuzetno je bogatstvo i raznovrsnost narodnih verovanja o lečenju neplodnosti kod žena. Ono što je interesantno, jeste činjenica da su se, uprkos savremenom zdravstvenom prosvećivanju i savremenim medicinskim znanjima, mnoga od ovih verovanja zadržala u nerazvijenijim sredinama i do današnjih dana. Čežnja za potomstvom, kao i neplodnost žena, uzrokovala je ova mnogobrojna verovanja, koja su, budući veoma živa i upečatljiva, jasno izdiferencirana, kreirana bujnom narodnom maštom, ostavila znatan pečat u tradicionalnoj kulturi našeg naroda.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: www.tmg.org.rs
