Šta je to vantelesna oplodnja? VTO? IVF? ART?
Različiti su nazivi ali vantelesna oplodnja (VTO) podrazumeva uzimanje jajne ćelije iz tela žene, njenu oplodnju u laboratorijskim uslovima i vraćanje oplođene jajne ćelije (embriona) u matericu posle nekoliko dana od oplodnje.
Metoda jeste komplikovana i iziskuje posebne uslove, posebnu laboratoriju i opremu kao i stručnjake: ginekologa, embriologa, genetičara, mikrobiologa, medicinske sestre i dr. Zbog ovih okolnosti ova metoda je veoma skupa.
Zahvaljujući sve boljoj savremenoj opremi, vantelesna oplodnja pokazuje visok stepen uspešnosti, koji se kreće od 22% do 40% iznetih trudnoća po jednom pokušaju. Zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, od kada je 1992. godine u proceduru ušla metoda mikrofertilizacije (intraćelijske injekcije spermatozoida – ICSI), danas je u mnogome napredovalo rešenje i problema muškog steriliteta.
Termini:
- VTO : vantelesna oplodnja
- BMPO: biomedicinski potpomognuto oplođenje
- IVF: in vitro fertilizacija
- ART: asistirane reproduktivne tehnologije
- MAR: medicinski asistirana reprodukcija
Ovo su sve nazivi koji se često koriste za vantelesnu oplodnju, a kod nas u Srbiji najučestaliji jeste VTO iako se nigde u svetu ovaj nazv kao takav ne koristi osim kod nas. Najučestaliji u Evropi i svetu je IVF, on označava in vitro fertilizaciju.
Zašto moram na VTO/IVF?
Najčešće je razlog za vantelesnu oplodnju neprolaznost jajovoda zbog zapaljenja na njima, tumora ili odstranjenja jajovoda zbog vanmaterične trudnoće ili nekog drugog razloga. To je indikacija za vantelesnu oplodnju u oko 45% slučajeva. Drugi razlozi su: endometrioza, imunološki uzroci steriliteta. Razlozi od strane muškarca su oligospermija, astenospermija i prisustvo većeg broja patoloških oblika spermatozoida. To se sreće u oko 45% slučajeva. Bračni sterilitet gde su oba supružnika zdrava i nije pronađen nijedan razlog za sterilitet, je razlog u oko 10% za vantelesnu oplodnju.
Kako se izvodi vantelesna oplodnja (VTO)?
VTO (vantelesna oplodnja) podrazumeva stimulaciju jajnika da proizvede više jajnih ćelija koje se u određenom danu ciklusa, pod kontrolom ultrazvuka izvade zajedno sa folikularnom tečnosti i oplode u spoljnim uslovima (odatle i naziv «in vitro fertilizacija»), te potom u obliku oplođene jajne ćelije ili embriona vraćaju u matericu.
Za ovaj proces je potrebno imati zdravu matericu normalnog izgleda, kao i normalne jajnike koji će reagovati na datu stimulaciju. Jajovodi nisu potrebni u ovom procesu, što je vrlo važno kod pacijentkinja koje ih nemaju zbog prethodnih operacija.
Za razliku od prirodnog menstrualnog ciklusa gde se do stadijuma zrelog folikula, koji u sebi sadrži jajnu ćeliju sposobnu da bude oplođena, razvije jedan retko dva folikula, u postupku koji nazivamo kontrolisana ovarijalna hiperstimulacija, broj jajnih folikula koji u sebi sadrže zrelu jajnu ćeliju sposobnu da bude oplođena raste na 5, 10 pa i više od 15, u zavisnosti od primenjene šeme indukcije ovulacije i reakcije jajnika na primenjenu terapiju.
Kontrolisana ovarijalna hiperstimulacija
Podrazumeva davanje lekova koji u sebi sadrže prirodne ili sintetske hormone koji su presudni u podsticaju rasta jajnih folikula u kojima se nalaze jajne ćelije. Najznačajniji hormon u podsticaju rasta folikula je FSH (folikulostimulirajući hormon) koji inače stvara hipofiza, endokrina žlezda smeštena na bazi mozga. Pored FSH u taj proces je uključen i drugi hormon koji stvara hipofiza LH (luteinizirajuai hormon
Postoje različite šeme indukcije ovulacije međutim pristup indukciji je krajnje individualan i prilagođen pacijentkinji u cilju postizanja što boljeg odgovora jajnika. Terapija sa gonadotropnim hormonima započinje drugog dana ciklusa, a količina datog leka je krajnje individualna i zavisi od procene lekara kakva će biti reakcija jajnika na datu količinu hormona. Tokom ciklusa indukcije, obično počev od 6 dana ciklusa, započinje svakodnevno ultrazvučno praćenje rasta i broja folikula koji se razvijaju.
Aspiracija
To je postupak prikupljanja sadržaja jajnog folikula i uobičajeno se vrši 34 – 36 sati posle davanja hCG – a (horionskog gonadotropina). Zajedno sa folikularnom tečnošću aspirira se i jajna ćelija.
Dobijene jajne ćelije iz jajnika žene se stavljaju u laboratorijsku posudu u kojoj se nalaze posebni mediji, bliski po sastavu tečnosti u jajovodu, gde se jajna ćelija oplodi spermatozoidima koji su prethodno obrađeni u laboratoriji. Laboratorijska posuda koja sadrži jajnu ćeliju i spermatozoide stavlja se u inkubator koji obezbeđuje permanentnu temperaturu identičnu telesnoj, gde dolazi do njenog spajanja sa spermatozoidom i započinjanja ćelijske deobe.
Transfer embriona ili embriotransfer
Posle 3-5 dana embrion se uvodi u materičnu duplju posebnim kateterima. Oplođena jajna ćelija počinje da se deli. Otprilike jedna deoba nastupa na 12 sati. Kad embrion ima 4 do 8 ćelija kateterom se ubrizgava u šupljinu materice. Tu se embrion usadi za tri do četiri dana. Ukoliko dođe do implantacije embriona u sluznicu materice nastaće trudnoća koja se neće razlikovati od prirodno nastale.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 707 077 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
