Anastazija je živela u Zaporožju (Ukrajina) i bila je trudna sa Doroti i Čarlijevom bebom. Onda je Rusija izvršila invaziju i znala je da mora da pobegne da spase dete…

Jednog hladnog dana u decembru 2021. godine, učiteljica u Safolku u Engleskoj otvorila je svoj laptop, kliknula na zoom link i upoznala se sa kozmetičarkom u Ukrajini koja je nosila njenu bebu.

Doroti, koja je tada imala 43 godine, i njen godinu dana stariji suprug Čarli, koji je radio u štampariji, pokušavali su da zatrudne osam godina. Kada se poslednji pokušaj završio pobačajem, konsultatkinja je predložila program surogat majčinstva.

Agencija je poslala niz ženskih profila na izbor. Među njima je bila i Anastasija. Imala je sina Aleksandra, hrčka za kućnog ljubimca i nije volela patlidžan i ribu. Imala je meko, okruglo lice, tamnu kosu do ramena i nežni pogled ka svom sinu. Doroti je zatražila da upozna Anastasiju na Zoom-u. Nije imala iluzije o motivaciji surogata: naravno da se svodi na novac. Ipak, želela je da proveri da li je srećna što se ta žena iz daleke zemlje upušta u surogat sa njima.

Kada se javila, Anastasija je bila u kancelariji agencije u Kijevu, a njen “roditelj-koordinator” je bio i prevodilac. Obe žene bile su jako nervozne, iako su osećale dobre vibracije i pozitivnu energiju među njima.
Dogovorili su se lako: Doroti i Čarlijev DNK, Anastasijino telo, po ceni od 43.000 funti. Zahvalili su jedni drugima i pozdravili se, očekujući da se više nikada neće videti ili razgovarati. Agencija je tako preporučila.

Ali čak i dok su govorili, svet koji su poznavali izmicao je kontroli. Na granici Ukrajine okupljeno je oko 100.000 ruskih vojnika. U trenutku objave rata, 24. februara 2022. godine, ukrajinski surogati nosili su 42 britanske bebe. Anastasija je bila jedna od njih.

Ovo je priča o tome šta se dogodilo industriji surogat majčinstva usred tog haosa – i izuzetnim koracima Doroti i Čarli da bi sačuvali Anastasiju i bebu.

Ukrajina je jedna od retkih zemalja u kojima je komercijalno surogat majčinstvo legalno. Pidružuju joj se Rusija, Meksiko, Iran i delovi SAD-a. Češka Republika i Kipar niti legalizuju, regulišu niti zabranjuju surogat majčinstvo, a Ujedinjeno Kraljevstvo dozvoljava samo „altruističko” surogat majčinstvo, gde se surogat može platiti „razumnim troškovima”. Politika surogat majčinstva u Ukrajini je dozvoljena, posebno u pogledu „nameravanih roditelja“ koji se smatraju zakonskim roditeljima od rođenja. Pored toga, cena je konkurentna. U SAD, surogat majčinstvo može koštati do 300.000 dolara (235.000 funti). U Ukrajini, pre rata, cena je bila od 23.000 do 47.000 funti, od čega je oko 17.000 funti isplaćivano surogatu (prosečna plata u Ukrajini pre rata bila je otprilike 495 funti mesečno).

Procvat je počeo 2015. godine, kada su Tajland i Indija zabranili komercijalno surogat majčinstvo za strance.

Finansijska nestabilnost, izazvana ruskom aneksijom Krima 2014. godine, značila je da je bilo dosta ukrajinskih žena koje su bile spremne da budu surogati. Do 2018. verovalo se da zemlja čini četvrtinu globalnog tržišta surogat majčinstva. Jedan advokat iz Kijeva procenjuje da se pre rata svake godine potpisivalo 2.000 do 2.500 ugovora o surogat majčinstvu. Obim industrije otkriven je tokom pandemije kada je Ukrajina zatvorila svoje granice i parovi nisu mogli da preuzmu svoje bebe.

U aprilu 2020. godine, najveća reproduktivna agencija u zemlji, objavila je video na kojem se vidi 50 novorođenčadi poređanih u kolicima u džinovskom improvizovanom vrtiću. Klip je izazvao reakciju. Mikola Kuleba, tadašnji komesar predsednika Ukrajine za prava deteta, nazvao je takvo surogat majčinstvo „trgovinom decom“ i rekao da je zemlja postala „međunarodna onlajn prodavnica za bebe“.

Posao je etički složen. Rođenje je jedno od najintimnijih ljudskih iskustava, a kritičari tvrde da ga ne treba kupiti.

Feministkinje kažu da surogat majčinstvo čini žene ranjivim na eksploataciju, posebno ako su siromašne. Surogati u Ukrajini optužuju kompanije za nedovoljno plaćanje, pružanje ispod standardnog smeštaja i lošu zdravstvenu negu i nesmotreno korišćenje rizičnih procedura, uključujući transplantaciju više embriona kako bi se povećale šanse za uspeh.

Pristalice, međutim, kažu da surogat majčinstvo menja život obema stranama. Za roditelje, dar biološkog deteta posle mnogo godina pobačaja, neuspešnog lečenja neplodnosti i bolnih gubitaka. Za surogat majku, finansijsko osnaživanje, možda čak i kuću.

Doroti je visoka, sa grivom medenoplave kose i izuzetno nežnog karaktera. Osetljiva je i laka na suze. Upoznala je Čarlija u pabu u Safolku u proleće 2013. i ubrzo su postali par. Do kraja godine, Čarli se uselio. Ubrzo su počeli da pokušavaju da dobiju bebu. Doroti je već imala sina, začetog kada je imala 24 godine. Živela je u Njujorku, gde je vodila lanac frizerskih salona. Odgajala je Tea kao samohrani roditelj, koji sada ima 21 godinu i koji je student. “Imala sam dete i nisam videla razlog zašto ne bih mogla da imam drugo“, kaže ona.

Usledili su višestruki pobačaji, skupi tretmani za neplodnost i, 19. decembra 2020, prevremeno rođenje ćerke, koja je bila teška samo 1,5 funti. Marčela Madiks je umrla na Dorotinim rukama pet nedelja kasnije. “Nikada nisam osećala takav bol“, kaže Doroti.

“Kada je ciklus vantelesne oplodnje propao sledećeg leta, osećala sam se kao da se moj život završio. To je ono što ljude vodi u Ukrajinu. Ideš sa neverovatnim gubitkom, tugom i bolom u srcu. To nije laka odluka.”

Anastasija, tada sa 23 godine, radila je u kafiću koji je prodavao brzu hranu, pivo i cigarete u Zaporožju, industrijskom gradu na obali reke Dnjepar, na jugoistoku Ukrajine. Radila je 24-časovne smene, jedan slobodan dan u nedelji, za malo novca.

Tokom jedne pauze, žene su se šalile dok su prenosile članak u časopisu o surogat majci. “Uradi to!” rekla je jedna. “Ne, ti!” reče druga. „Ti si jaka. Ti to uradi!”
Anastasija je sa tri godine prevrnula lonac sa kipućim jestivim uljem i izgorela 40% svog tela. Provela je narednih pet godina u bolnici, a kao odrasla osoba je stilizirala kosu kako bi sakrila ožiljak na obrazu. Kada je imala 12 godina, njenog oca, tada odvojenog od majke, ubila je njegova novi partnerka. Njena majka se ponovo udala i, kada je Anastasija imala 17 godina, zamolila ju je da napusti kuću jer njenom novom mužu nije odgovaralo da je u blizini.

Anastasija je upoznala Aleksandrovog oca u kafiću u kojem je radila 2013. godine. “Lopov je ukrao cigarete, pojurio ih je i vratio sve. Mislio sam: moj heroj.” Ali se promenio nakon što se borio za ukrajinske oružane snage. “Postao je veoma ljut, pio je previše i tukao me“, kaže ona. Ova iskustva su stvorila instinkt za preživljavanje.
Aleksandrov otac je pretio da će ga odvesti. Pretio joj je oduzimanjem deteta jer ona nije imala ni svoj stan ni stalno radno mesto i stabilna primanja.

Godine 2018, sa 28 godina, ukrcala se na autobus za Kijev. Četvorogodišnji Aleksandar je ostao kod bake. Anastasiji je to bio prvi put da je izašla iz Zaporožja.

Ispunila je kriterijume: od 19 do 32 godine, dobrog zdravlja i već majka. (Majke bi, smatra agencija, manje brinule o mogućim nuspojavama – uključujući i to da li bi manipulisanje njihovim reproduktivnim ciklusom moglo uticati na njihovu sposobnost da kasnije imaju svoju decu.) Nakon fizičke procene njenih jajnih ćelija, materice i srca, odobreno joj je da postane surogat majka.

Anastasija je znala bolje od prijatelja koji su je pravili ludom i osuđivali. Volela je da je trudna. Zbog hormona se osećala dobro. Osim toga, surogati su zarađivali mnogo novca. Ovo je bila prilika da učini „nešto dobro za druge ljude“, kupi stan i osigura svoju budućnost sa sinom. “Pomislila sam: možda ću se osećati loše. Ali osećala sam se loše živeći u tuđem stanui strahujući za svoje dete. Mogu se boriti protiv ovog osećaja. To nije moje dete, nije moj DNK. Biće to u redu.”

Doroti i Čarli su 13. novembra 2021. odleteli u Ukrajinu na prvu fazu lečenja u maloj kompaniji za surogat majčinstvo u Kijevu. Doroti je odabrala kliniku jer je imala dobre kritike, brzo je reagovala i delovala kao podrška.
Surogatsko majčinstvo zavisi od IVF-a, gde se jajna ćelija oplođuje spermom u epruveti ili negde drugde. Nastali embrion se prenosi u matericu.

Surogati u Ukrajini ne koriste sopstvene ćelije; genetski materijal potiče od predviđenih roditelja ili donatora.

Da bi se kvalifikovali za lečenje, Doroti i Čarli su se venčali tri nedelje ranije: ukrajinski zakon je čvrsto protiv surogat materinstva za nevenčane parove, istopolne parove i samohrane roditelje. Imali su i pismo od svog lekara opšte prakse koji potvrđuje da su iscrpeli druge načine da nose bebu do termina i da bi trudnoća dovela Doroti u opasnost.

Platili su 49.000 evra za “neograničeni program“: ponovljeni IVF i transferi embriona, sa svim vraćenim novcem ako ne rezultira detetom. “Zaista nam se dopao Kijev, ali nismo trošili mnogo vremena na istraživanje jer smo mislili da ćemo se vratiti“, kaže Doroti…

Nastaviće se…

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.


Izvor: www.theguardian.com