Ćao, ja sam Milica. Samo sama Milica.
Sedim u maloj čekaonici. U krilu čvrsto držim svoju plavu fasciklu, prepunu papira i analiza. Svaki izveštaj i nalaz brižljivo je poređan hronološki. Pored mene je moj muž, zagledan u svoj telefon, pa ja posmatram žene oko sebe. Jednu ne drži mesto, nekoliko puta je ustala, šetala i vratila se na stolicu. Cupka nogama u mestu i gleda neprekidno u pravcu ordinacije. Osećam njenu nervozu i ne prija mi. Pored druge sedi muž i nešto tiho pričaju. Posle nekog vremena jedna žena ulazi sama. Pomislim: baš tužno, na dan komisije došla je sama, sigurno će je vratiti…
