Polno prenosive bolesti su najčešće infektivne bolesti u svetu. Uglavnom se (ali ne i jedino) prenose seksualnim kontaktima sa inficiranom osobom. Uopšteno o polno prenosivim bolestima znamo da neke od njih (HIV, sifilis, gonoreja) mogu imati transmisiju sa majke na bebu, tokom trudnoće, kao i tokom porođaja i dojenja, a neka novija istraživanja i metode pokazuju da ukoliko je bolest poznata lekarima, moguće je izbeći transmisiju. Svakako neophodno je pregledati se i utvrditi da li ste inficirani nekom infekcijom koja može ugroziti vašu plodnost. Ukoliko sumnjate da ste inficirani, što pre uradite osnovne analize (serologiju i briseve) kako bi se što pre započelo lečenje.

Postoji više od 25 polnih bolesti, a najpoznatije su hlamidija (koja je i najzastupljenija), gonoreja, hepatitis B, genitalni herpes, HIV, humani papilloma virus (HPV), sifilis, stidne uši I trihomonijaza.

Polno prenosive bolesti mogu izazvati mikroorganizmi, bakterije, virusi, paraziti, gljivice…

Mikroorganizmi koji izazivaju polno prenosive bolesti mogu se preneti putem semene i vaginalne tečnosti, kao i putem krvi, dok bakterije i virusi izazivaju polno prenosive bolesti tako što prodiru u organizam kroz sluzokožu vagine, uretre, anusa i usne duplje.

Inkubacija, odnosno, period od seksualno rizičnog kontakta do pojave simptoma oboljenja zavisno od uzročnika, traje od 3-7 dana pa do nekoliko meseci.

Žene su osetljivije i češće reaguju na polno prenosive bolesti od muškaraca. To je stvar anomalije i nema veze sa promiskuitetom. Muškarac je najčešće prenosilac bolesti i lakše će bolest preneti ženi, nego obrnuto.

Simptomi polno prenosivih infekcija se mogu da se razvijaju mesecima, nekad i godinama od momenta inficiranja. Zbog ovog razloga, postoji veliki rizik da osoba koja nije svesna da je inficirana, dok praktikovanjem nezaštićenih odnosa inficira svoje seksualne partnere ili ukoliko se je žena u pitanju, prenese infekciju na plod tokom trudnoće.

Redovni pregledi su važni čak i u odsustvu simptoma, a posebno kod promene seksualnog partnera.

• Da li imate pojačan sekret neprijatnog mirisa iz vaših genitalija?
• Da li imate osip/svrab u genitalnom predelu?
• Da li imate bilo kakve promene, otoke, bradavice ili plikove u pubičnoj regiji ili oko analnog otvora?
• Da li ste primetili drugačiji, neprijatan miris u predelu genitalija?
• Da li ste primetili neobičan plik ili ranu u blizini vaših genitalija?
• Da li imate bolne seksualne odnose?
• Da li se javlja krvarenje tokom seksualnog odnosa?
• Da li imate neobjašnjiv bol u stomaku?
• Da li je vaša mokraća tamnija ili ima neprijatan miris?
• Da li imate osećaj peckanja prilikom mokrenja?

Ukoliko ste se prepoznali u gore navedenim simptomima i imate barem jedan od njih potrebno je da se javite svom lekaru (ginekologu ili urologu). Uz napredovanje medicine, većina navedenih polnih bolesti je izlečiva, ali ukoliko se sa lečenjem počne na vreme. Svako zanemarivanje simptoma dovodi do napredovanja bolesti, težeg načina lečenja, kao i težih posledica ukoliko se sa lečenjem ne krene blagovremeno.

Čak i ako imate samo jedan od ovih simptoma (a obično se javljaju udruženo) on neće proći sam od sebe. Neophodno je da uz pomoć laboratorijskih testova dokažete prisustvo infekcije, kako bi se odredila adekvatna terapija, zaustavila infekcija i sprečilo njeno dalje širenje što zanemarivanjem može ostaviti trajne posledice po zdravlje. 

Ukoliko infekciiju ne lečite na vreme, može doći do ozbiljnijih komplikacija kao što su:

• Osip, crvenila, ranice
• Uporna upala genitalija koja ne reaguje na dugotrajno lečenje
• Jak i neprijatan bol u toku seksualnih odnosa
• Otok, crvenilo i bol testisa
• Grčevi u stomaku
• Manja sposobnost ili nemogućnost da ostvarite željenu trudnoću
• Rizik od spontanih pobačaja
• Neke neurološke promene, kao što su anksioznost i otežano pamćenje (sifilis)
• Problemi kardiovaskularnog sistema (sifilis)
• Karcinom/rak  (HPV)

Dijagnoza polno prenosivih bolesti uspostavlja se vrlo lako, uz pomoć nekoliko laboratorijskih analiza:

• žena: vaginalni i cervikalni bris
• muškarac: bris uretre
• analiza prvog jutarnjeg urina i uzorka krvi kod oba pola

Kao što smo već spomenuli, osobe koje češće menjaju partnere ili istovremeno imaju više partnera imaju veći rizik od zaražavanja, ali to ne znači da obolevaju osobe koje su promiskuitetne. I osobe koje duže vreme imaju samo jednog partnera mogu biti inficirane. Ukoliko imate nezaštićen odnos, šansa za zaražavanje je oko 70 ili 80% čak I ako partner nema simptome. U tom slučaju on je samo prenosilac bolesti.

U slučaju pojave infekcije, jako je važno lečiti oba partnera. U suprotnom, infekcija će se preneti prilikom narednog seksualnog kontakta.

Oba partnera mogu se zaštititi korišćenjem prezervativa (kondoma) ili insistiranjem da ga partner koristi. Postoje I vaccine protiv HPV-a kao Hepatitisa B (HBV), koje služe kao preventive kako ne bi došlo do oboljevanja.

Loše strane svih navedenih polno prenosivih bolesti nisu samo iritantni simptomi, zanemarivanje bolesti dovodi do ozbiljnih oboljenja, a ignorisanje istih može uticati I na daljei kvalitet života ili imati i smrtni ishod (kod karcinoma).

Prevencija je ključ. Redovnim odlaskom kod lekara, pogotovo nakon promene partnera sprečićete razvoj ovih bolesti. Imajte na umu da ove bolesti mogu proći i asimptomatski, odnosno da možete biti inficirani I širiti infekciju na partnetre iako nemate simptome. Zato je važno da u ranom životnom dobu, bez obzira na pojavu simtoma, jednom godišnje posetite vašeg ginekologa ili urologa.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.