Astenozoospermija (ili astenospermija) je medicinski termin za smanjenu pokretljivost spermatozoida. Potpuna astenozoospermija, odnosno 100% nepokretnih spermatozoida u ejakulatu, beleži se kod 1 od 5000 muškaraca. Uzroci potpune astenozoospermije uključuju metaboličke nedostatke, strukturne abnormalnosti spermatozoida i nekrozoospermiju. Pored potpune astenozoospermije, postoje i drugi oblici ovog oštećenja spermatozoida.

Objasnićemo ukratko ispod.

Ova dojagnoza je defekt kvaliteta spermatozoida uzrokovan smanjenjem procenta pokretnih spermatozoida. Ponekad se ova promena prati i oligospermijom (niska koncentracija spermatozoida u ejakulatu). U tom slučaju, to se naziva oligoasthenozoospermija.

Smatra se da muškarac ima dijagnozu astenozoospermije kada je manje od 40% njegovih spermatozoida pokretno. Može biti uzrok muške neplodnosti jer spermatozoidi nisu sposobni da stignu do jajne ćelije i oplode je zbog nedostatka pokretljivosti. Zbog toga, ova situacija otežava mogućnost postizanja trudnoće.

Kako da prepoznamo?

Astenozoospermija ne uzrokuje kliničke manifestacije. Muškarac može imati normalne seksualne odnose i ejakulaciju, a da nije svestan problema s pokretljivošću svojih spermatozoida. Međutim, prilikom pokušaja postizanja trudnoće, javljaju se komplikacije.

Spermogram je test koji se koristi za analizu muškog semena (ejakulata) i jedan od parametara koji se procenjuje je pokretljivost spermatozoida. Znači ne može se prepoznati nikako drugačije osim spermogramom.

Kako se radi analiza pokretljivosti spermatozoida?

Tokom analize spermatozoida, kap ejakulata se uvodi u komoru za brojanje spermatozoida (Maklerova ili Neubauerova komora) i posmatra se pod mikroskopom. Zatim se proučava kretanje oko 200 spermatozoida.

Kreću se progresivno ili ne?

Važno je ne samo utvrditi da li se spermatozoidi kreću ili ne, već i analizirati kako se kreću. Zato, kada se spermatozoidi analiziraju određuje se i:

1. Progresivna pokretljivost
   Spermatozoidi moraju biti sposobni da se kreću napred, kako bi prešli ženski reproduktivni trakt i oplodili jajnu ćeliju. Postoje slučajevi kada spermatozoidi pokazuju pokretljivost, ali bez progresivnog kretanja.
2. Brzina (spermatozoidi se mogu kretati brzo ili sporo).

Prema kriterijumima koje je uspostavila Svetska zdravstvena organizacija (SZO), muškarac ima normalnu pokretljivost kada:

• Vrednosti pokretnih spermatozoida (progresivnih i neprogresivnih) iznose 40% ili više.
• Vrednosti progresivno pokretnih spermatozoida, odnosno onih koji su sposobni da se kreću napred, iznose iznad 32%.

Teška i blaga astenozoospermija

U zavisnosti od tačnog procenta nepokretnih spermatozoida u analiziranom uzorku semena, stepen astenozoospermije može biti manje ili više ozbiljan. Ne postoje tačni kriterijumi za razlikovanje između teške i blage astenozoospermije. Osnovna razlika se zasniva na brzini i načinu pokreta, kao i na količini nepokretnih spermatozoida.

• Blaga do umerena

Blag stepen astenozoospermije je kada je procenat nepokretnih ili slabo pokretnih spermatozoida između 60% i 75%. Važno je uzeti u obzir vrstu pokreta, jer ako se makar i mala količina spermatozoida kreće ravnim, naprednim pokretima, može se smatrati da spermatozoidi napreduju.

• Teška ili ozbiljna

Težak oblik je kada postoji veoma visok procenat spermatozoida sa slabom ili nikakvom pokretljivošću. Kada je procenat nepokretnih spermatozoida blizu 75-80% ili čak i viši, smatra se da je u pitanju slučaj teške astenozoospermije.

Takođe je važno uzeti u obzir tip pokretljivosti: ako postoji vrlo malo spermatozoida sa progresivnom i brzom pokretljivošću, to bi se takođe smatralo teškom astenozoospermijom.

Koji su uzroci?

Uzroci mogu biti posledica faktora iz okoline, infekcija, genetskih ili imunoloških poremećaja, itd. Ono što je poznato je da na pokretljivost spermatozoida mogu uticati sledeći faktori:

• Prisustvo antispermatozoidnih antitela.
• Prekomerna konzumacija alkohola, pušenje, marihuana i druge droge.
• Starost muškarca (smanjenje pokretljivosti je proučavano nakon 45. godine života).
• Groznica.
• Izloženost toksičnim supstancama kao što su pesticidi, hemijska rastvarači itd.
• Infekcije koje pogađaju spermatozoide
• Loša ishrana, neuravnotežena ili nezdrava dijeta (uravnotežena i zdrava ishrana je od suštinskog značaja za dobru pokretljivost spermatozoida).
• Dugotrajna izloženost toploti.
• Problemi sa testisima.
• Hemoterapija ili radioterapija.
• Vazektomija.
• Varikocela: prisustvo proširenih vena u skrotumu.

Takođe, prisustvo drugih poremećaja spermatozoida, kao što je teratozoospermija, može dovesti do astenozoospermije. Treba imati na umu da termin teratozoospermija označava poremećaje koji utiču na oblik ili morfologiju spermatozoida, što takođe može uticati na njihovu pokretljivost.

Genetski uzroci

Ako muškarac nema spermatozoide u ejakulatu ili ako postoji problem sa pokretljivošću sperme, to može biti rezultat genetskih uzroka.

Recimo, Kartagenerov sindrom je retka autoimuna recesivna bolest koju karakterišu defekti u strukturi i funkciji celija. Ovaj sindrom je povezan sa muškom neplodnošću i utiče na pokretljivost spermatozoida.

Kako da rešim?

Da bi se poboljšala pokretljivost spermatozoida i čak rešili određeni slučajevi blage astenozoospermije, preporučuje se vođenje zdravog načina života i izbegavanje toksičnih navika (pušenje, konzumacija alkohola, itd.). Ove navike utiču na opšti kvalitet spermatozoida, uključujući njihovu pokretljivost.

Pored toga, može se preporučiti uzimanje vitaminskih suplemenata koji sadrže antioksidante (pod nadzorom stručnjaka). Lekar može preporučiti unos hrane bogate vitaminima ili cinkom, na primer.

Tešku (ozbiljnu) astenozoospermiju je teško poboljšati prirodnim načinom. U ovim slučajevima, bilo bi potrebno pribegavanje tehnikama asistirane reprodukcije (IVF) kako bi se postigla trudnoća.

Ukoliko je uzrok astenozoospermije poznat, može se sprovesti tretman usmeren na lečenje tog uzroka. Na primer, ako je uzrok infekcija, specijalista bi trebalo da prepiše odgovarajući antibiotski tretman za pacijenta, a spermogram bi trebalo ponoviti nakon 3 meseca.

Kako lečiti astenozoospermiju?

Prva linija tretmana

Prva linija tretmana treba biti usmerena na poboljšanje životnih navika i kvaliteta života: prestanak pušenja, izbegavanje alkohola, bez droga i opijata, redovna fizička aktivnost, izbegavanje prekomerne težine, uravnotežena ishrana, itd.

Druga linija: farmakološki tretman

Farmakološki tretman uvek treba da prepiše urolog. Pokazano je da androgeni, humani menopauzalni hCG/gonadotropin, bromokriptin, alfa-blokatori, sistemski kortikosteroidi i suplementi magnezijuma nisu efikasni u lečenju astenozoospermije. Međutim, folikulostimulišući hormon (FSH) i antiestrogeni u kombinaciji sa testosteronom mogu biti korisni tretmani kod odabranih pacijenata (uvek pod strogim medicinskim nadzorom stručnjaka).

Treća linija: tehnike asistirane reprodukcije

Postupci lečenja neplodnosti izazvane astenozoospermijom jako su korisni. Olakšava se dolazak ili ulazak spermatozoida u jajnu ćeliju. Tu znači mogu pomoći inseminacija (IUI) ili vantelesna oplodnja (IVF) sa ili bez ICSI metode.

Da li period apstinencije može uticati na pokretljivost spermatozoida?

Period apstinencije je faktor koji se menjao tokom godina. Prvobitno se mislilo da duža apstinencija daje bolje rezultate u seminalnoj dijagnostici i trudnoći. Neka istraživanja pokazuju da česte ejakulacije nakon perioda apstinencije mogu poboljšati kvalitet spermatozoida.

Preporuke SZO su: seksualna apstinencija od 2 do 7 dana. Ako je apstinencija kraća od dva dana, spermatozoidi mogu imati manju fragmentaciju DNK, ali će broj spermatozoida biti manji nego inače. S druge strane, duža apstinencija može dovesti do smanjene pokretljivosti spermatozoida.

Zaključak je da je važno imati optimalan period apstinencije prema preporukama centra za asistiranu reprodukciju kako bi se povećale šanse za uspeh.

Mogu li prirodno začeti sa astenozoospermijom?

Još uvek postoji šansa za prirodnu trudnoću kod blage do umerene astenozoospermije. Međutim, ako je pokretljivost spermatozoida ozbiljno narušena, jedina opcija da postanete roditelji mogla bi biti upotreba tehnika asistirane reprodukcije kao što je IVF sa ICSI.

Koji su simptomi astenozoospermije?

Ne postoje simptomi povezani sa astenozoospermijom.

Šta znači „diskretna astenozoospermija“?

Diskretna asthenozoospermija znači da je više od 60% spermatozoida u analiziranom uzorku semena nepokretno ili ima problema sa pokretljivošću. Pojam „diskretna“ odnosi se na činjenicu da to nije vrlo visok procenat ili značajno iznad referentne vrednosti.

Šta raditi u slučaju idiopatske astenozoospermije?

U slučajevima idiopatske astenozoospermije, tj. kada je uzrok nepoznat, pentoksifilin može poboljšati pokretljivost i broj spermatozoida. Pentoksifilin može poboljšati pokretljivost spermatozoida, pa čak i učiniti nepokretne spermatozoide pokretnima.

U svakom slučaju, ovaj tip tretmana mora biti prepisan od strane medicinskog stručnjaka.

Da li je astenozoospermija nasledna?

U nekim slučajevima, asthenozoospermija je posledica genetskog uzroka, pa se može preneti s roditelja na decu. Ovo je tačno za astenozoospermiju uzrokovanu Kartagenerovim sindromom ili mikrodelecijama na Y hromozomu.

Međutim, na pokretljivost spermatozoida utiče više faktora kao što su infekcije, imunološki poremećaji, varikocela, loša ishrana, itd.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.