Laparoskopija je minimalno invazivna metoda i predstavlja savremenu, bezbednu i pouzdanu proceduru kojom se mogu rešiti brojna ginekološka stanja. Nekada je za ove intervencije, koje se sada rešavaju laparoskopijom, bilo neophodno uraditi veliku, otvorenu operaciju koje su zahtevale dug i bolan oporavak. Laparoskopija se bazira na više manjih rezova (najčešće tri) dužine od 0.5 do 1 cm kroz koje se specijalnim instrumentima obavlja sagledavanje i operisanje promena u maloj karlici.

Ova intervencija se izvodi uz pomoć posebnih instrumenata koji su na bazi struje, lasera ili ultrazvučnog noža.

Prednost laparoskopije je u tome što se ceo zahvat može dokumentovati (video ili slike) Kada je u pitanju ginekologija, skoro sve operacije koje su se nekada radile otvorenom metodom danas se mogu raditi laparoskopskom metodom.

Šta sve može laparoskopija u ginekologiji?

Najčešće se uz pomoć laparoskopije vrši ispitivanje i eventualno otklanjanje nekih od uzroka infertiliteta (nejasni bolovi u trbuhu, dijagnostikovanje i/ili hiruško uklanjanje endometrioze, vanmaterične trudnoće, ciste ili tumora).

Laparoskopija omogućava da ginekolog:

• vidi organe male karlice i uoči eventualne nepravilnosti;
• proveri prohodnost jajovoda u sklopu ispitivanja infertiliteta;
• izvrši operaciju na jajovodima ukoliko postoji neko oštećenje
• ukloni postojeće priraslice u maloj karlici;
• uradi biopsiju (uzme uzorak tkiva) koji želi da ispita;
• ukloni postojeće ciste ili tumore na jajnicima;
• ukloni vanmateričnu trudnoću
• operativno leči sve stadijume i oblike endometrioze
• operativno leči miome materice ( i sa spoljne strane i u zidu materice – subserozne i intramuralne)
• operativno ukloni matericu sa/bez jajnika u sklopu lečenja onkoloških i drugih stanja (histerektomija)

Šta je to transvaginalna laparoskopija?

Transvaginalna laparoskopija je procedura kojom se endoskopom malog promera (manjeg nego kod klasične laparoskopije) pristupa jajnicima i jajovodima u prvom redu, a sve u cilju dijagnostike određenih stanja koja mogu ometati začeće.

Transvaginalna laparoskopija najčešće se radi:

• kada lekar želi da ispita uzrok infertiliteta ( i tada se najčešće ova procedura kombinuje sa histeroskopijom)
• kada lekar želi da dijagnostikuje endometriozu (a može da uzme i uzorak)
• kada lekar želi da leči policistične jajnike metodom elektropunkcije

Ova procedura daje velike mogućnosti u ispitivanju ne samo prohodnosti jajovoda (kada se kontrast izliva ili ne izliva u trbušnu duplju prilikom propuštanja istog kroz matericu i jajovode), već i u analizi suptilnih poremećaja sluzokože jajovoda, koji imaju veliki klinički značaj a teško se dijagnostikuju drugim procedurama.

Kako se pripremiti za laparoskopiju?

Pre laporaskopije, po nalogu lekara, neophodno je da uradite određene analize. Uglavnom su neophodne analize koje su navedene ispod, ali će vas lekar uputiti u konkretan spisak.

• kontrolna krvna slika
• biohemija
• urin
• urinokultura
• kolposkopija
• PA razmaz
• vaginalni i cervikalni bris
• cervikalni bris na bakterije, hlamidiju, mikoplazmu, ureaplazmu
• pregled interniste

Najčešće se intervencija izvodi 7-10 dana nakon početka menstrualnog ciklusa.

Kako u stvari izgleda ova intervencija?

Lekar pravi nekoliko malih rezova u predelu donjeg abdomena, kroz koje plasira hirurške instrumente kojim će se intervencija sprovesti. Pre same intervencije ubrizgava se ugljen dioksid ili drugi gas koji će ispuniti trbušnu duplju i njime je malo proširiti kako bi se omogućio bolji pregled unutrašnjih organa.

Koliko traje laparoskopija?

Laparoskopija traje oko pola sata. Ukoliko se intervencija primenjuje u hirurške svrhe, ali ukoliko je lekar rešio da na licu mesta obavi i neku intervenciju onda može trajati duže. 

Koliko traje oporavak?

Nekoliko sati nakon intervencije možete da ustanete i počnete sa unošenjem lakše hrane i tečnosti. Mnoge žene se vrlo brzo nakon buđenja osećaju ošamućeno zbog same anestezije, a neke osećaju i prisustvo mučnine. Možete osetiti bol u ramenima, usled iritacije nerava abdomena izazvane prisustvom ugljen-dioksida u telu. Međutim, bol nakon operacije je zaista mali, gotovo da ga i nema, a rezovi su minimalni i zašivaju se najčešće razgradivim hirurškim koncem. Potrebno je samo ne kvasiti ranu narednih 24-48 sati. 

Zadržavanje u klinici traje dan do dva, nakon čega nastavljate oporavak kod kuće.

U prvih nedelju dana savetuje se suzdržavanje od fizičkih napora kao što je podizanje i nošenje teških predmeta ili vežbanje.

Komplikacije

Laparoskopija nije bolna intervencija, ali je moguće da ćete osećati blage grčeve u predelu donjeg stomaka (nalik na predmenstrualne i menstrualne bolove). Ukoliko ostetite jače bolove, imate povišenu temperaturu ili obilno krvarenje, obavezno se javite lekaru.

Prilikom laparoskopije moguće su i pojedine komplikacije poput krvarenja ili otoka u predelu rane, infekcije ili oštećenja krvnog suda. Međutim, ovakve komplikacije su vrlo retke zahvaljujući savremenoj aparaturi koja se koristi prilikom laparoskopije i omogućava maksimalnu preciznost.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.