Često se dešava da parovi bez medicinskog problema ne uspevaju da dobiju dete, pa se tada razmatra uloga psiholoških faktora. “Psiha protiv plodnosti” nije samo fraza; stres i mentalno zdravlje mogu ozbiljno uticati na sposobnost začeća. U tim situacijama, stres često postaje nevidljivi neprijatelj, otežavajući ostvarenje trudnoće uprkos fizičkom zdravlju.

Mnogo je stresogenih faktora koji mogu uticati na naš život.

Stres i neplodnost

Medicina kaže da sve što se ne može objasniti trenutnim saznanjima egzaktne nauke pripada oblasti psihologije, a poseban je naglasak na neplodnosti. Neplodnost pogađa svaki 6. par u reproduktivnom dobu, a smatra se da čak 10% parova ima neki problem sa ostvarivanjem trudnoće. Jedan procenat tih ljudi, od 10 do 20 % njih, nema apsolutno nikakakav dokazan medicinski problem i to se onda naziva neplodnost nepoznatog uzroka (idiopatski sterilitet).

Magija psihološkog objašnjenja.

Magična moć koju psihologija mora da nam pruži jeste da nam objasni pojavu infertiliteta u slučajevima kad je tradicionalna medicinska nauka nemoćna, ali i da pomogne rešavanju problema. Uzmimo dve važne situacije za primer: gubitak menstruacije kod žena koje su bile smeštene u koncentracione logore i druga situacija je začeće nastalo nakon (usvajanja) deteta. Psiha protiv plodnosti igra ključnu ulogu u ovim slučajevima, gde mentalni i emocionalni faktori mogu dovesti do fizičkih manifestacija.

U prvom slučaju objašnjenje se može naći u potrebi žene da se biološka egzistencija sačuva i to prekidom gubitka krvi u situaciji kad je unos hrane smanjen. Suprotno tome podatak da izvesni parovi, koji su mnogo godina bili bez dece, dobijaju sopstveno dete ubrzo nakon usvajanja, smatra se dokazom da postoji psihogeni uticaj. Ova pojava objašnjava se činjenicom da usvajanje deteta smanjuje stanje napetosti koje je uzrokovano nemanjem deteta, strahom od odgovornosti…

Psihilozi, šta kažete?

Psiholozi tvrde da kada se paru saopšti da ne postoji, ili postoji mala šansa, da se dobije dete, da bolje doživljavaju tu informaciju nego li ostavljanje u neizvesnoj prognozi. Stres je konkretan i trenutan.

Legende

Zanimljivo je da ideja da sterililet jeste pod uticajem psiholoških faktora leži u osnovi brojnih legendi, i tako plodnost dobija mitski karakter (bacanje pirinča ili žita na mladence, vezivanje cipela za automobil kojim mladenci odlaze na bračno putovanje)…

Psiha i telo protiv plodnosti?

1. Recimo, stimulusi iz vagine mogu uzrokovati hemijske promene koje mogu uticati na uništavanje spermatozoida iz grlića materice,
2. Zatim, gotovo protivprirodni mehanizam, orgazam u toku kog se sperma izbacuje iz grlića materice i vagine serijom nevoljnih grčeva (objašnjenje zbog čega žena u momentu doživljavanja orgazma ne može ostati trudna)
3. Novija istraživanja ukazuju na postojanje antispermatozoidnih antitela u krvi žena.

Ovakva inkompatibilnost kod Ijudi cena je monogamije. U situacijama kod životinja, ovo se rešava novim (drugim) mužjakom.

Uticaj emocija na funkcionisanje genitalnog trakta

Dokazano je da je infertilitet udružen s frigidnošću, a da orgazam olakšava začeće, te da se lečenjem jednog problema automatski rešava i drugi problem.

H. Deutsch: “Za normalnu ženu koitus psihološki predstavlja prvi akt materinstva… Način na koji se akt odvija za nas je često pokazatelj strukture njene ličnosti, posebno dela njene ličnosti koji je u direktnoj vezi za oplodnjom”.

Kasnije istraživanje ukazala su na sasvim nešto drugo, a to je da “kada žena želi da bude trudna, ona sve više postaje frigidna u odnosu na partnera”. (Benedek). Zašto?

Nesumnjivo je dokazano da se stanje napetosti zapaža češće kod žena koje imaju problem sa začećem, nego što pokazuju žene koje su rađale. Najčešće je ono povezano s emocionalnim šokom koji utiče na promenu funkcija hormona, sa strahom od trudnoće i pobačaja, ili je uzrokovano bračnim, profesionalnim ili drugim egzistencijalnim problemima.

Struktura ličnosti žene koje je (ne)plodna

Bez obzira na ispoljavanja svesne želje da se postane majka, postoje tzv. maska nesvesne reakcije na materinstvo. Pretpostavljeni efekat ovog konflikta, između želje da se ima dete i strepnje kako biti majka, jeste kočenje jednog ili više mehanizama neophodnih za oplodnju.

Pri pokusaju da se opišu psihološki tipovi neplodnoh žena najčešće se pominju:

• psihička i /ili emocionalna nezrelost: slabe, osećajne, prezaštićene zavisne žene, koje prikrivaju svoju agresivnost prema majci;
• maskulini / agresivni tip, koji odbija žensku ulogu, pa samim tim i materinstvo;
• naglašeno materinski tip, koji investira svoj materinski duh pre svega u svog supruga i tretira ga kao sina; biti roditelj predstavlja ozbiIjnu pretnju bliskosti bračnih partnera i začeće se nesvesno izbegava.
• žensko-erotivni tip, za koji je materinstvo teškoća, izvor briga,
• opsesivni tip, visokih intelektualnih potencijala, koji ne može da reši konflikt profesije i svoje uloge u domaćinstvu i nerado se odriče ambiciozne karijere;
• hronično anksiozne žene, koje nisu u stanju da se emocionalno investiraju u trudnoću.

Ovi tipovi žena ponaosob se opisuju ali mogu postojati u različitim kombinacijama.

Psiholozi objašnjavaju

Razmatrajući nesvesne mehanizme sterilnih žena, Loftus konstatuje predominaciju majčine i odsustvo očeve figure (otac slab, odbačen ili odsutan) i sputanu agresivnost prema majci (strah od gubitka njene  Ijubavi, osećanje krivice zbog neprijateljskih osećanja prema majci).

Još jedan psiholog (Langer) je objasnio da su izvesne sterilne žene ostale trudne nakon što su proživele težak period (ratovi, ekonomske neprilike), jer su tada imale osećaje da su okajale svoje grehe.

Ortodoksni sledbenici Frojda analizirali su odnos sterilne žene, sa slikom koju je imao otac u njihovom životu. Frojd je, naime, ukazao na to da se u normalnoj evoluciji žene želja za penisom u preedipalnoj fazi psihoseksualnog razvoja progresivno zamenjuje željom da se ima dete i to najpre od oca, potom od muža. U izvesnim slučajevima veza sa ocem ostaje kao privilegovana relacija žene koja je sterilna, zbog toga što bi svako začeće imalo karakter opasne veze. Upravo ovde, psiha protiv plodnosti može biti barijera koju treba prepoznati i razumeti kako bi se pomoglo parovima u prevazilaženju emotivnih izazova. Kod infantilnih žena koje nikada nisu napustile primami odnos otac — kći postoji nesvesna želja da se održi ovakav odnos, koji bi bio narušen prisustvom deteta koje je začeto od drugog čoveka.

Agonija indetiteta

Problemi neplodnosti i terapije, kako navode parovi podvrgnuti ispitivanju, doživljavaju se kao stresogeni, a žene ih opisuju kao najveću životnu krizu koju su ikada iskusile.

Myers iznosi iskustvo da se žene prijatnije osećaju kad govore o plodnosti, iskazujući svoje emocije, dok muškarci imaju potrebu da se prikažu jakima, prikrivajući svoja osećanja kroz rad ili neki hobi.

Nesposobnost da se začne ili iznese trudnoća predstavlja narcističku povredu ličnosti i značajan psihološki gubitak. Pacijenti koji su iskusili ove probleme izjavljuju da se ne osećaju pravim muškarcem ili pravom ženom.

Ovakvo osećanje često se odražava na seksualno ponašanje, pa se može desiti da će izbegavati seksualne aktivnosti ili se pak seksualne aktivnosti kompenzuju time što se odaju pomamnim seksualnim aktivnostima.

Dijagnostička procedura i tretmani (kao što je IVF) skupi su, često zahtevaju odsustvo seksualnih odnosa ili njihovo odvijanje po propisanim pravilima od strane lekara. Menstrualni ciklus i ovulacija podvrgavaju se uticaju hormona koji se doziraju, jajna ćelija se vadi iz ženskog tela, dok se spermatozoidi pribavljaju kroz akt masturbacije. Na taj način parovi su lišeni sopstvene seksualne intimnosti, a njihova uloga svodi se na objekte prokreacije.

Tokom lečenja neplodnosti svaki menstrualni ciklus je nova nada i uzbuđenje, a često se završava razočaranjem. Česte su promene raspoloženja, pa je Stanway (198O) je skrenuo pažnju na rizik od situacije u kojima medicinsko osoblje “ne da mira” paru koji pokušava da dobije dete.

Parovi mogu povremeno doživljavati okolinu kao prepunu trudnih žena i srećnih roditelja. Činjenica da izvestan broj žena namerno abortira, ili postaje  neodgovarajuči roditelji potencijalno je bolna za parove bez dece. Stoga, kod njih kontakt s tuđom decom može provocirati Ijubomoru i bes, emocije koje kod njih izazivaju osećaj krivice i čine prethodna zadovoljstva u druženju s prijateljima veoma bolnim. To je dokazano, nije samo pretpostavka.

Istraživanja su pokazala veliku zastupljenost anksioznosti u toku lečenja steriliteta, ali i visok procenat depresije nakon neuspeha lečenja, čija klinička ekspresija veoma podseća na oplakivanje umrle bliske osobe.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.