Autorka: Sandra Jovanović

Ako me pitate koliko me pogodi priča svakog od vas? Kratak odgovor bi bio – mnogo. Tim putem hodala sam već…Tačno je, neke priče me dirnu u srce, razmišljam o njima danima, ponekad i nedeljama, o nekima sanjam, neke me možda pogode malo manje, ali svaka ima svoje mesto duboko u srcu. Da, ponekad sanjam vaše reči, ono što vas muči, ono što ste rekli u poverenju, nekom jednom i nikada nikom više jer ste znali da vas razume, sluša i shvata kakav vas put čeka. Ima ljudi koji zaista ostave dubok utisak na mene, i onih koji ne ostave jak utisak ali svako prenese deo sebe na mene.

I tačno je, nisam neko ko će vas uvek tapšati po ramenu, niti neko ko će vas maziti i tešiti. Jedno je razumevanje, drugo je sažaljenje i fraze koje odišu nerazumevanjem i prozaičnošću. Tu sam da vas razdrmam, prodrmam, ukažem na sve ono što vas čeka, iskreno i ponekad brutalno realno, ali cilj je da ne grešite, da ne grešite kao ja. Tu sam da vam ukažem najkraći put bez zavrzlama i bez zavlačenja. Zašto biste grešili kad imate mene ispred sebe? Tim ulicama već sam prošla. A pored toga što sam i sama prolazila tim ulicama, prolazili su i mnogi zajedno sa mnom, baš kao i vi sada.

Sumnjajte, dragi ljudi, uvek sumnjajte i uvek se pitajte koliko neko ko nije bio na tom istom putu zaista može, želi i treba da nas razume? Sumnjate u sve, pa i u mene, ali sumnjajte. Ne verujte na brzinu, ne prihvatajte prosečno, ne prihvatajte odokativno, ne prihvatajte visoku cenu za nešto što niste ni dobili. Ne prihvatajte taljiganje, i ne prihvatajte zavlačenje. Prihvatite samo i isključivo najbolje, jer to i zaslužujete.

Poslednjih 12 godina neprekidno sam u kontaktu s ljudima koji žele dete, planiraju porodicu, trude se, rade analize, prolaze komisije, prolaze procedure i intervencije, podvrgavaju svoje telo i svoj um raznim invazivnim procesima koji svakako ostavljaju trag. Mnogo je mejlova, poruka, prepiski, telefonskih razgovora iza mene. Često sa vama preko mejla, telefona ili poruke proživljavam svaki uspeh i neuspeh, padnem kad i vi padnete. Osetim bol jer znam da ste sve učinili.

Zato i želim da vam kažem, ne grešite kao ja. Ne gubite vreme, ne čekajte, ne odugovlačite.

Ponekad se desi da u jednom danu u par minuta čujem strašnu vest o razvodu braka zbog neplodnosti i par minuta nakon toga presrećnu ženu s visokom betom, a onda i rođenje neke bebe. Posle par minuta, opet, ponovo neko javi spontani pobačaj, zove neko drugi da bi se posavetovao šta da radi sada jer vantelesna oplodnja nije uspela opet, a neko zove kako bi mi ispričao svoju priču, svoju borbu, a onda opet neko javi da je dobio odlične embrione i da čeka transfer. Za mene je to na početku bila teška mislija. Sve to je nekako trebalo nositi, čuvati i svakom dati posebno mesto, jer svako je zaista važan. To je baš ono što je meni trebalo godinama unazad dok sam se i lično suočavala s problemom, istim kao i vi, da osetim da je moja priča važna. Da nije samo omot spisa ili anamneza. Da nisam samo “zakazana u 12” bez imena i emocija, bez sećanja. Da nisam ona s plavom kosom niti ona što ima mnogo postupaka. Ja sam ona, kao i vi, s imenom i prezimenom, sa fasciklom u rukama ali i sa nadom u mislima. Imam svoj put, svoja uverenja i svoje emocije. Tim putem hodala sam. Ne želim da budem broj i ne želim da sada vi budete broj u zakazano vreme.

Ljudi se otvore vrlo lako kad čuju razumevanje. Često kažu, meni sad ne treba mi psihijatar, Vi ste mi psihijatar. Dovoljno je ovo. Psiholog ovo ne bi mogao da razume. Ima mnogo divnih emocija i energije koju pružate i zato vam hvala na svemu tome. To osetim baš svaki dan evo 12 godina unazad. To je moja snaga čak i kad snage nestane.

Tako malo treba – samo prava osoba koja razume problem, sluša i čuje. Zar samo toliko? Da, samo toliko. Siti smo prodaje koja se krije iza, umemo da prepoznamo koristoljublje, umemo da prepoznamo i izveštačene osmehe, samo ćutimo. Znamo, ali ćutimo. Kada smo upleteni u ritam klinika, lekara i analiza zaboravimo da postoji topla reč, empatija i razumevanje. Upadnemo u zamku brzog života i površnog primanja informacija, površnog posmatranja ljudi, gubljenja vremena na internetu i brzih informacija koje nam stavljaju nove zadatke koje treba da rešimo. Upadnemo u zamku i opravdavamo negde duboko u sebi to što neko nema vremena za nas i to što smo samo broj. Iznenadimo se ljudskom pristupu. Iza tog našeg JMBG broja stoji naša priča, i svaka je posebna.

Pomoć je za mene u stvari razumevanje.

U IVF Centru mi ne možemo da “napravimo bebu“, prepišemo neki čudotvoran lek, ali možemo da uvek budemo tu. Možemo da stvarno čujemo, da vam damo pravu informaciju i da vas istinski razumemo u svakom pogledu. Jer mi smo bili tamo, ja sam bila tamo, već smo bili na mestu gde ste sada vi. Da, mi možemo da vam kažemo koja su vaša prava vrata na koja treba da pokucate, možemo da vam kažemo kako izgleda proces, koja su vaša prava, šta vam treba od dokumentacije, šta da očekujete na svakom koraku, ali možemo i da vam kažemo da nastavite, da ne stajete, da ne posustajete, da rešenje postoji…možda je put trnovit, ali je tu. Dostižan je. I to ne kroz lažna obećanja i površne odgovore i foskule, već kroz istinski primer svega onoga što vas čeka. Jer tim putem hodala sam već…

Nemojte da sakupljate hrabrost za poziv ili mejl, ne boli, nije ništa strašno. Potrebna je samo volja da se krene i pokrene. Nije fraza kad se kaže da vreme brzo prolazi, dani idu, i godine prolaze. A godine….godine su zaista važne na putu do vaše bebe. Možda nećete odmah iskoristiti svaku informaciju koju dobijete od nas, ali ćete je znati, primiti i imati, pa ćete reagovati u skladu s njom.

Mnogi me pitaju, zašto se i dalje bavim problemom neplodnosti, reproduktivnim zdravljem i plodnošću uopšte kad sam već dobila dete? A mnogi i ne razumeju tačno čime se to bavim. I to je u redu.

Moj život je vantelesna oplodnja. Kratko i jasno. Realno i surovo, ali tako je.

Odgovor je jasan iako mnogima možda nerazumljiv. Moja misija je takva. Ja sam sebe pronašla u tome. To je ono što volim i što me pokreće, a to ste u stvari vi. VI koji ste uz mene svih ovoh godina, i ja koja sam uz vas svih tih godina. I baš kao što neko pronađe sebe u tome da pravi mostove ili radi kao programer, tako ja pronalazim sebe u vama. Ustanem i dan danas skoro svakoga dana sa istim žarom, istom idejom, istim motivom i istom željom – da i danas pomognem još nekom. Da sebe dam.

Znam vrlo dobro da će većina ljudi onog trenutka kad reše svoj problem zaboraviti neku ženu plave kose, neki glas preko telefona, neki potpis na mejlu, ali meni će ostati najlepši osećaj u srcu – da se posle mojih reči rodila nova realna nada, da je neko dobio sve što mu je potrebno da lakše probije put do svog deteta. To je ono što meni znači i to mi niko ne može oduzeti. To imam i imaću zauvek.

Računala sam da sam do sada bila u kontaktu sa više od 35.000 ljudi, jedan ceo grad. Mnogi od njih su već mame i tate. Uzimam zaslugu, samo da znate. I nije me sramota da to priznam. Napravljeno je već posebno mesto u srcu za sve vas i sve vaše bebe i tu ostajete, a vi vidite šta će s tim.

Sada, posle 12 godina rada s ljudima koji se suočavaju s problemom infertiliteta prepoznajem po glasu uplašenog muškarca koji drži rezultate spermograma, ženu koja je dobila nalaze hormona, vaš bes, iščekivanje, neizvesnost, tugu i radost. Često ushićenost ukrotim iz straha, ne želeći da neko pati dodatno. Strah je česta emocija i ja to dobro znam. Prepoznam nervoznu ženu koja stoji nemoćno ispred ordinacije, ali i poslovnu ženu kojoj je ovo još jedan projekat, ženu koja uskoro puni 46 i zna da su joj šanse male, ali ne želi sve to da prihvati, ženu koja već ima dete ali želi još jedno ali nešto ne ide, ljude koji su odlučili da idu na donaciju, ali ipak nisu sigurni, muškarca koji pokušava da bude uz svoju ženu u svakom trenutku na ovom teškom putovanju ali ne zna kako da joj pomogne niti kako da joj priđe, ženu koja je izgubila nadu i ženu koja se previše nada, ali i ženu koja je izgubila bebu i koja pati. Sve to prepoznam ponekad u samo par minuta razgovora. To nije samo iskustvo, to je želja da se razume svaki put i svako, svaka reč.

Računajte na mene kad god pomislite da je teško i da ne možete više. Reći ću vam odmah, možete! Samo uz nas je lakše. Tim putem hodala sam već i samo tamo nije nikog bilo sa osmehom, razumevanjem, empatijom, pravim rečima i informacijom. Mrak. Samo iskrivljeni osmesi, novac, fraze i brojevi. Da li to želite da zaobiđete?

Za kraj želim da vam kažem, volim svaku boru koja mi se pojavila od svih sastanaka na kojima sam bila i predstavljala vas jer znam da ništa nije bilo uzaludno. Sve ima svoj početak i kraj. Moja misija je bila velika i zaista je ispunjena mnogim uspesima, ali ovo je put bez kraja. Zato je vantelesna oplodnja moj život.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.