Histeroskopija je česta intervencija kada je u pitanju priprema žene za proces vantelesne oplodnje. To je hiruška intervencija kojom se ispituje unutrašnjost materice. Ovo je minimalno invazivna, kratkotrajna procedura koja omogućava ginekologu da pregleda unutrašnjost materice u cilju postavljanja dijagnoze i lečenja poremećaja. Ona se smatra “zlatnim standardom” u dijagnostici i lečenju promena u šupljini materice.
Histeroskop je u stvari instrument s kamerom koji se ubacuje kroz vaginu u kanal grlića materice, a onda i u materičnu duplju.
U matericu se ubacuje tečnost ili gas da bi se „razdvojio“ prednji od zadnjeg zida tako da bi se cela materična duplja sa sluzokožom materice (endometrijumom) mogla analizirati. Kamera je povezana sa monitorom, na kome se vidi unutrašnjost materice.
Dijagnostička histeroskopija
Podrazumeva samo pregled kanala grlića materice i materične duplje dok operativna podrazumeva i odstranjivanje polipa, mioma, priraslica…Dijagnostičkom histeroskopijom dobijaju se informacije neophodne za postavljanje pravilne dijagnoze, kao i uvid u stanje endometrijuma, ušća jajovoda i cervikalnog kanala.
Operativna histeroskopija
Ona je indikovana u slučaju kada se odstranjuje polip, miom, priraslice, pregrada, tkivo zaostalo posle pobačaja ili porođaja ili spirala. Kada se radi operativna histeroskopija, koristi se histeroskop sa dodatnim instrumentima koji mogu biti povezani sa nekim izvorom energije da bi se odstranila promena ili zaustavilo krvarenje. Tkivo koje se odstrani tokom histeroskopije se uvek šalje na histopatološki pregled.
Odluka o histeroskopiji se donosi posle ginekološkog i ultrazvučnog pregled i razgovora sa ginekologom.
Intervencija se najčešće radi u periodu izmedju 5. i 12. dana ciklusa kod žena u reproduktivnom periodu, dok se kod žena u menopauzi može raditi bilo kada.
Histeroskopija se može raditi u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji. Pre histeroskopije se radi bris grlića materice na bakterije.
Ovo je, kako smo rekli, minimalno invazivni zahvat i žena uglavnom ide kući već nakon 2 ili 3 sata nakon intervencije.
Koji su razlozi za ovu intervenciju?
-ispitivanje neplodnosti
-ispitivanje ponovljenih spontanih pobačaja i neuspelih pokušaja IVF postupka
–ispitivanje neurednih menstrualnih krvarenja;
-ispitivanje krvarenje iz materice u menopauzi;
-odstranjivanje polipa;
-odstranjivanje pregrada (septuma) u materičnoj duplji;
-odstranjivanje mioma koji se nalaze u materičnoj duplji;
-operativni tretman priraslica i ožiljnog tkiva u materičnoj duplji (Ascherman sindrom):
-operativni tretman obilnih i neredovnih menstruacija kada se odstranjuje deo endometrijuma
-odstranivanje spirale koja se ne može odstraniti povlačenjem za konac spirale.
Kada se ne radi histeroskopija?
– tokom menstrualnog krvarenja;
– ukoliko postoji infekcija genitalnih organa,
– u toku trudnoće
Koje su moguće komplikacije?
Komplikacije u toku i posle histeroskopije se javljaju u manje od 1 % slučajeva, znači vrlo su retke. Jedna od komplikacija je prolazak instrumenta kroz zid materice (perforacija uterusa) kada može doći do povrede creva, bešike i zida materice. Takođe, može se javiti obilno krvarenje (vrlo retko), infekcija materice, a prisutan je i ožiljak koji ostaje u unutrašnjosti materice posle operativne histeroskopije:
Posle histeroskopije se mogu javiti bolovi u obliku grčeva slični menstrualnim.
Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
