Autorka: Sandra Jovanović
Uvek sam mislila da je zatrudneti lako. Svoje dvadesete provela sam pokušavajući da ne zatrudnim. Mislila sam da su bebe slatke, ali nisam bila spremna da imam jednu. Pazila sam da ne budem zamalo mama. Imala sam misiju da radim na svojoj karijeri, usavršavam se, putujem, večeram s prijateljima, uživam u druženju s dragim ljudima i vremenu s porodicom, uživam u potrazi za pravim. Zaista sam malo znala o svojoj plodnosti. Iskreno nisam ni razmišljala o tome. Učili su me da pazim da ne zatrudnim, da je to lako i jednostavno. Svima se dešava.
Kad sam se udala
Kada sam se udala sa 34 godine, još uvek nisam bila spremna da imam decu, ali sam čula da mnogi ljudi govore: „Nikad nisi spreman za dete“. Verovala sam da znaju o čemu pričaju, pa sam bacila kontracepetivne pilule što pre i bacila se na posao.
Suprotno onome što su ljudi pričali dok sam imala dvadesetak godina, pokazalo se da trudnoća nije garantovani ishod seksa. Apsolutno ništa se nije dogodilo mesecima nakon našeg venčanja, i ništa se nije dešavalo ni u narednih nekoliko godina.
Miriše proleće
Na proleće bi se pored lepih mirisa, pojavljivali i svi prelepi stomaci na koje nikada ranije nisam obraćala pažnju. Zimi bi bile aktuelne reklame za mleko i čokolade, ali i onaj divni Deda Mraz koji donosi poklone deci. Činilo se kao da svi oko mene sa lakoćom dobijaju taj zaobljeni stomak – baš svi osim mene. Pokušavala sam da budem mama. Očajno sam pokušavala iz ciklusa u ciklus i meseca u mesec. Pila sam čajeve, suplemente, vitamine, išla na vežbe za plodnost, akupunkturu, odlazila kod nutricioniste, ali i kod astrologa. Zvezde su mi, kaže, bile naklonjene. Psiholog je bio česta destinacija, kao i ginekolog, a meni je sve delovalo kao da je moj zaobljeni stomačić sve dalje i dalje od mene. Moj ciklus je bio tačan kao sat, baš svaki put. Mislila sam da su silno pogrešili svi koji su mi govorili da se “čuvam” trudnoće. Definitivno nisu bili u pravu.
Dve crtice
Doktor kaže, sve je u redu. Tvrdi da će biti, da će se desiti, da sam zamalo mama i da samo treba da budemo strpljivi i da “radimo na tome”. Čekala sam i mislim da sam bila dovoljno strpljiva. “Radili smo na tome” i postalo je ružno raditi na tome, ne uživati više u seksu, pratiti ovulaciju, čekati dve crtice. Više nisam bila strpljiva. Ja sam već bila mama u glavi, samo nisam imala stomačić i nisam imala bebu. Biti mama nije samo u tome da držiš zamotuljak koji miriše. Za mene je biti mama bilo nešto mnogo više.
Sanjam svoju bebu, plod ljubavi mene i njega baš svakog dana.
Zamišljam kako izgleda. I znate šta, liči na mene, ima moje oči i njegov nos. Smeši se baš kao ja, a mršti kao on. Taj san mora postati java, jer ja sam već mama. Potpuno sam spremna za mučnine, težinu u leđima, noćni plač i dojenje. Ta reč “mama” najvažnija mi je reč u životu, a ujedno i najteža.
Čujem decu u parku kroz prozor kako dozivaju onu koja ih je stvorila, koja im je podarila život i ne mirim se sa “zamalo mama” i s tim da to nikada neću biti. Ima načina, samo treba volje, upornosti, nade, želje, hrabrosti. Treba izdržati sve ove cikluse i svo nemanje da bi se uživalo u svom imanju. A biće i toga.
Krivica
Sve je bilo pogrešno, sve što su me učili – da se čuvam trudnoće, da se to lako dešava. Da li sam pogrešila jer sam čekala? Trebalo je ranije? Greška je što sam pila pilule? Da li je to što sam želela da imam karijeru uticalo na ovo nemanje sada? Da li sam previše vremena izgubila? Samo sam živela u skladu sa saznanjima koje sam imala, koje su mi pružili svi oni koji su znali više od mene.
Sećam se priča iz detinjstva o ženama koje su bile “jalove” i “nerotkinje”.
Šuškalo se o tome kao o nekoj strašnoj stvari tek kad ta žena napusti kuću. Majka i baka su govorile: Ne može da ima decu. I uvek su imale neku tugu u rečima kad to izgovore, neko sažaljenje. Pričaju li tako sada o meni kad napustim prostoriju? Da li imaju taj tužni pogled čim okrenem leđa? Da li me sažaljevaju? Znaju da to želim. Znaju svi to vrlo dobro. Da li sam ja sada ta žena? Ostavljena od te reči “mama”. Ona koja će večno ostati zamalo mama. Život ne treba da bude jedan, treba da postoje dva života, u jednom da grešiš, u drugom da živiš. Sada bih svako putovanje koje sam imala menjala za jedan mali plač bebe iz mog stana. Može li se to? Da li bi tako rešila sve?
U meni vrišti baš ta rečenica: Ja sam mama! Već sam mama! Ja sam samo zamalo mama! Još malo. Ne otpisujte me, ne mašite glavama, ne sažaljevajte. Čekam samo svoj red, a moj red će doći. Moje “zamalo” će nestati. Znam to.
Ukoliko vam je potrebna podrška ili savet na putu do bebe javite se na naš SOS IVF broj 0800 70 70 77, a možete nam pisati i na imejl office@ivfcentar.rs ili popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
