Mislila sam da ću zatrudneti čim poželim. Zaista jesam. Mislila sam da će se desiti onako opušteno, dok muž i ja vodimo ljubav i da ću posle toga čekati ciklus, koji neće stići, pa onda uraditi onaj kućni test. Nakon toga, zamišljala sam da ću ga obradovati pozitivnim testom tako što ću mu test staviti na sto, pre dobre večere, u tanjiru koji je poklopljen. Ili ću možda gurnuti test u njegov omiljeni kolač. Tu nisam bila sigurna. Zamišljala sam da ćemo se dugo grliti nakon toga i plakati od sreće. Tako sam sve nešto zamišljala, baš kao na filmu. Sada mi se čini da je čekanje bebe jedan ozbiljan poduhvat koji moraš da planiraš, koji moraš da čekaš. Postupak pun neizvesnosti i pritiska.

Svaki ciklus ima svoj tok. Tu su ultrazvukovi, pregledi, testovi, bockanje, procedure, administracija, šalterski radnici, medicinske sestre, rezultati.

Između svega toga jeste uvek i samo čekanje.

Završili smo treći postupak aspiracije. To je ono kad vam izvade jajne ćelije. Nije prijatno ni malo, ali nije ni tako strašno.

Bili smo iznenađeni jer smo dobili 18 jajnih ćelija. Slavili smo malu pobedu. Pobeda po pobeda, eto cilja, tako sam mislila. Onda opet čekanje. Čekali smo da se moje ćelije spoje sa spermićima mog muža. Kako da uživam? Kako da se opustim? Zamišljam kako njegovi plivači ne plivaju baš najbolje, kako se neki izgubio, kako neki nije dobar…A šta ako ne uspeju da stignu do cilja?

Kaže moja mama: Dete, uživajte malo, opusti se samo i biće sve super!

Mislim se, mama kad bi samo znala!

Naravno, odmah ali odmah, upoređivali smo ovaj ciklus sa prethodnim. Izvadila sam sve papire na sto i detaljno smo pregledali svaku analizu i rezultat iz prethodnog, pa malo i iz prvog postupka. Šta bismo drugo radili dok čekamo oplodnju? Umesto da se mazimo, grlimo, uživamo u seksualnom životu, mi se bavimo detektivskim i administrativnim poslom. Pih.

Ovaj deo postupka sam nazvala “detektiv za VTO”.

A naravno, tu je bilo i upoređivanja sa još jednim parom koji je bio sa nama na klinici. Čujemo se, pričamo, upoređujemo ko je koliko ćelija dobio, da li te boli stomak, osećaš li se naduto, osećaš li bilo šta? Šta je tebi rekao doktor? Zašto meni nije tako isto? To su nam pitanja, umesto onog: kako ste, kad ćemo na kafu i šta ima novo. Tako pričaju neki drugi ljudi kad se upoznaju.

Mi smo dobili 10 oplođenih jajnih ćelija, a žena koju sam upoznala svega 4. Mislim se, kako nam je dobar rezultat! Još jedna mala pobeda! Jupi! Ovo je dobro! Sad je stvarno dobro. Ne mogu da prestanem da se upoređujem. Stres samo raste.

U prethodnom postupku skor je bio mnogo manji, eto zadovoljna sam. Ali čekanje se nastavlja.

Od oplodnje, do blastociste, od blastociste do transfera, od transfera do bete! Uh, taj ooozbiljan dan D! Uspeo ili nisi, saznaćeš tad, pa ti budi opušten! Ma nema šanse.

Čekanje na razvoj petodnevnih embriona mi je bilo najgore, a onda kad su mi javili da imamo svega 2 embriona za transfer i da ostali nisu zadovoljili kriterijume za zamrzavanje, moj svet se srušio, ali i njegov! Bože, takav skor nikad nismo imali! Nema ništa ni ovog puta, tako razmišljam! Kako bre nisu preživeli? Kako se nisu razvili?

Nove emocije svaki put, ali detektivka JA ne odustaje. Prelazim na fazu googlanja svega mogućeg u vezi sa embrionima. Pa dobro, nije loše, dva dobra embriona i eto dve bebe! Tako kaže Google. Hm, da li hoću dve bebe odjednom? Šta ako se oba prime? Ups, kažem sebi, pa malopre si razmišljala da nema ništa ni od ovog pokušaja. Pravi pakao misli i zbunjenost, a sve zbog prokletog čekanja.

I u svakoj fazi bilo je različitih perioda čekanja. Bez toga izgleda nije moguće dobiti bebu? Gde je ona spontanost i ono iznenađenje za sve?

Ovo se ne završava, ovo nema kraja! Reći ću samo da se doktor dvoumio da li da radimo transfer sada ili da čekamo neki od narednih ciklusa! Pa da li je ovo moguće!? Još čekanja! Kada se transfer desio i kada su vratili moje dve bebe, opet naravno sledi čekanje od dve nedelje da bismo znali da li je uspela implantacija. I samo da kažem, pa čak i ako se implantira embrion, onda čekamo ponovljenu betu, pa onda čekamo prvi ultrazvuk, pa 9 meseci do porođaja…I tako. Čekamo! Moj život jednako čekanje bebe!

Ovaj neizvesni put bio je pun nadanja, čekanja, neizvesnosti, straha, upoređivanja. Dobili smo rezultat na kom je pisalo 276! Taj broj ne zaboravljam. Čekam sada da pogledam mog malenog dečaka. Još malo čekanja je ostalo do našeg susreta!

Nemojte stajati na vašem putu. Znam da ne možete da se opustite i da će biti teško, ali čekajte! Vredno čekajte! Baš kao ja!

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.