Većina ljudi će ostvariti trudnoću onda kada poželi. Nekima će se desiti slučajno i neplanirano. Neki će se malo “pomučiti”, nekoliko meseci, ili čak godinu. Postoje ljudi kojima će neplanirana trudnoća biti teret i problem, pa će tražiti rešenje. Većina, svakako, dobije željeno dete jednostavno. Lepo je kada te intimnost, užitak i ljubav dovedu do trudnoće i bebe. Najlepše.

Ipak, jedan broj ljudi neće dobiti dete onda kada želi. Trudiće se i “raditi” na tome. Frustracije će se gomilati. Negativni testovi za trudnoću donosiće bol i strah uz pitanje: Da li možemo? Biće sve češće pitanje – Kada ćemo već jednom?

Sigurno ste sreli ljude koji kažu “eto mi jednom i desilo se”. I da, to je moguće. Nekima to stvarno lako ide. Baš lako. Ipak, nekima ne ide lako, ili ne ide nikako. Nažalost svaki 6. par se susreće sa istim ili sličnim pitanjima. Da li ćemo ikada mi?

Tuga koju osetite kada saznate da najprirodnija stvar kod vas neće ići prirodno ne možete se uporediti ni sa jednom. Svet počinje da se vrti samo oko jedne želje – želje za detetom. Nekada su vas mame učile da se čuvate, nekada je kondom bio barijera, nekada ste sve radili da ne biste ostali u drugom stanju. Sada sve činite da budete u drugom stanju. Čudno je to.

Ti drugi, oni srećnici koji su do svog potomstva došli lako i nenadano, pokušavaće da vas razumeju. Trudiće se da vas uteše i osnaže, da vam ukažu kako je život lep i vredan i bez dece. Reći će vam Znam kako ti je.

Svima vama, blagoslovenima, koji ste lako ostvarili trudnoću, moram da kažem:

Ne, ne znate! Ne znate kako je i tačka!

Ne shvatate šta znače ispitivanja, stres pred svaki odlazak kod doktora, hormonske analize, dijagnoze, neizvesnost, bockanje u stomak, čekanje beta testa. Niste preživeli trenutak kada vidite negativan test a uradili ste sve, baš sve kako vam je neko rekao i opet ništa. Ne, ne znate i ne možete znati. I dobro je što ne znate koliko se snova sruši samo s jednom nulom na testu. To nije samo jedan san, to je mnoštvo snova, ideja, zamišljenih trenutaka, očekivanja… ceo jedan život. Vi možda mislite da znate, i mislite da razumete, ali ne, ipak ne znate.

Mnogo je bolje reći: Kako ste? Da li vam treba nešto? Hoćeš da dođem da mi ispričaš? Imam vremena uvek za tebe…To je ono što je najbolje.

Ljudi više nemaju vremena jedni za druge. Prijateljstva su na društvenim mrežama. Čak i kada sedimo jedni pored drugih, gledamo u monitore. Zaboravljamo na osećanja. Zaboravljamo koliko je samo lepo posvetiti se nekom, slušati ga, aktivno ga slušati i kad mu je teško. Sada je moderno da je sve super cool, da sve izgleda lepo i radosno, a neplodnost ne izgleda lepo. Ona nosi tu duboku tugu. Donosi depresiju. Nije zarazna, ali često čujemo da treba bežati od toksičnih ljudi.

Da li je toksično isto što i osećati se loše jer želiš bebu a bebe nema?

Ima li mesta za tugu i loše dane, za patnju koja je duboka i nekom je potrebna lepa reč, malo podrške i jednostavno pitanje. Jednostavno slušanje. Ne morate davati savete koje ste čuli od drugih, ne morate pronaći neko čudotvorno rešenje za nas, sve nas koji još uvek nemamo dece a želimo ih. Nije nam to potrebno. Potrebno nam je da nas slušate, jer vi zaista ne znate kako je. A mi nemamo često priliku da ispričamo kako nam je stvarno. Zato nam trebate. Vi ste nam prijatelji. Trebate nam da podelimo tugu i strahove.

Mi merimo lekove, suplemente i kilometre do klinike za vantelesnu oplodnju, a ne kilometre do vrtića i obdaništa. Nama to teško pada i ne želimo da slušamo kako vam je teško s detetom koje ipak najviše volite, iako je teško i opterećujuće. Mi sanjamo da budemo opterećeni grčevima, zubićima i prohodavanjem, sanjamo da ne spavamo zbog deteta. Ne znate kako je.

Ne volimo ono: Opustite se. Usvojite, toliko dece ima za usvajanje.

Najmanje nam prija kad nam pričate neke priče o tome kako je neka žena za koju ste čuli čudotvorno ostala u drugom stanju kada je uradila ovo, ili ono, ili popila ovo, ili otišla na jedno mesto.

Samo nas slušajte. Čujte naše reči. Volimo da ste tu za nas i uz nas. Mi volimo kad znamo da je vaša ruka uvek blizu. To je ono što nas hrabri i motiviše za dalje. I znamo da nema garancije ni za šta, pa ni za ovaj težak put, ali se nadamo, iz dana u dan koliko god teško bilo. Mi želimo da nam deca budu baš tako nemirna kao i vaša, želimo kolica, benkice, plač i vaša nespavanja.

Po našim kućama nema igračaka na koje ćete se okliznuti, nema prosutog mleka i razbacanog keksa. Ima mnogo tišine, mnogo ljubavi, razumevanja… želje da se nešto promeni i izmeni. Da svet dobije drugu dimenziju. Nismo mi ljubomorni na ono što vi imate, već patimo za onim što nama nedostaje. Mi žalimo što mi nemamo, ne što vi imate.

Da li shvatate da ne znate kako je?

Ovaj težak put ne razume ni mama, ni tata, ni sestra, ni kuma… Razume samo onaj ko prolazi njime ili je prolazio. Budite tu, pored nas. Odvojite se od ekrana, pogledajte nas u oči. Videćete duboku tugu koju nosimo ali smo u suštini jaki. Najjači.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.