Sve o donaciji ćelija i embriona

Donacija je i dalje nedovoljno poznata procedura kod nas. Često čujemo pitanja – šta ja to doniram, kome doniram, kome to treba, kako izgleda taj proces, ko su donori i još mnogo toga. Mnogo je nedoumica, mnogo pitanja. Donacija jajnih ćelija, spermatozoida i embriona je procedura koja za cilj ima human čin – stvaranje novog života, Ovo je najčešće jedina pomoć parovima i pojedincima koji nemaju mogućnost da uz svoje reproduktivne ćelije dođu do potomstva. Cilj donacije nije biranje boje očiju deteta, već želja da se dođe do zdravog potomstva. Nekada je donacija bila u redu naučne fantastike, a sada se izvodi u većini zemalja širom sveta.

Ukratko, donacija je kada neko donira svoj biološki reproduktivni materijal drugoj osobi radi ostvarivanja trudnoće i začeća deteta. Doniranje organa ili darivanje krvi nisu isto što i doniranje reproduktivnih ćelija. 

Šta se sve donira? 

Doniraju se jajne ćelije, spermatozoidi (polne ćelije) i embrioni (oplođena jajna ćelija).

Ko su donori?

Donori i donorke su, uglavnom, mlađi ljudi koji svojevoljno, uz pismeni pristanak, daruju reproduktivne ćelije. To može biti i par koji je završio VTO procedure, pa želi da donira preostale embrione koje više ne želi da koristi. Donore vodi altruizam – želja da se pomogne nekom.

Donorke koje daruju reproduktivne ćelije, po pravilu, treba da budu mlađe ženske osobe. One bivaju prvo testirane, a nakon toga prolaze kroz proceduru stimulacije ovulacije. Nakon vađenja jajnih ćelija, te ćelije se uzimaju kako bi se darovale drugoj ženi koja nema svoje ćelije.

Donori koji daruju muške polne ćelije (spermatozoide) su muškarci koji žele da daruju svoj reproduktivni materijal muškarcima koji nemaju svoj reproduktivni materijal. Tim spermatozoidima biće oplođena jajna ćelija žene primaoca. Takođe, donirani spermatozoidi mogu se koristiti i za oplodnju jajne ćelije žene koja je sama (bez partnera) i koja je sposobna za samostalan život bez muškog partnera, a želi potomstvo. Znači, donacijom se mogu donirati jajne ćelije, spermatozoidi ili već dobijeni embrioni.

U Srbiji nije dozvoljeno kreiranje embriona od donatorskog reproduktivnog materijala, što u stvari znači – nije dozvoljeno od donatorske jajne ćelije i donatorskog spermatozoida kreirati embrion i kao takav usaditi u matericu žene koja ima problem sa začećem.

Zašto neko nema svoje reproduktivne ćelije? 

Mnogo je razloga zašto muškarac ili žena nemaju svoje reproduktivne ćelije. Izdvajamo najčešće:

  • razne operacije;
  • različita invanzivna lečenja;
  • maligniteti;
  • slaba ovarijalna rezerva (kad su u pitanju žene);
  • potpuno odsustvo spermatozoida kod muškaraca, koje može biti prouzrokovano različitim oboljenjima;
  • oboljenja koja utiču na reproduktivne organe, različita lečenja;
  • loš kvalitet jajne ćelije koji je prouzrokovan godinama žene ili njenim zdravstvenim stanjem.

Kako se donira materijal? 

Materijal se donira u strogo kontrolisanim uslovima, a postoje i dva načina doniranja kada su u pitanju jajne ćelije. Jedan je kada se donatorka simultano stimuliše kako bi menstrualni ciklusi bili usaglašeni. Kada se dobiju jajne ćelije, odmah se vrši oplodnja spermatozoidima partnera i odmah se radi embriotransfer (tzv. fresh ciklus). Drugi način je kada se donatorka stimuliše nevezano za ciklus žene primaoca. Njene dobijene ćelije se zamrzavaju kako bi se koristile za oplodnju i kasnije oplođeni embrioni se transferiraju u matericu žene primaoca.

Što se doniranja spermatozoida tiče – najčešće se koristi zamrznut materijal donora, ali je moguće koristiti i “svež” material. Ovo je mnogo ređe zbog različitih neophodnih analiza koje je potrebno uraditi na vreme. Muškarci doniraju spermatozoide mnogo lakše od žena – ejakulacijom.

Zašto testiranje? 

Donori i donorke obavezno se, pre samog procesa doniranja, moraju testirati. Naime, kako bi primaoci bili sigurni da je davalac zdrav i da ne postoji prepreka za doniranje materijala, postoji niz analiza i testova koje donori moraju da urade. Ponekad je obavezno i retestiranje za donore. U Srbiji se donori retestiraju nakon 6 meseci. Ovo testiranje podrazumeva i psihološko testiranje, te se tako stiče i uvid u psihološko stanje donora koje je bitno kao i medicinsko stanje.

Zašto donacija košta mnogo? 

Donacija je skup proces jer je i sama vantelesna oplodnja skupa. Uključeni su mnogobrojni pregledi, analize, lekovi za stimulaciju, ali postoji i ekstra “dodatak na cenu” procedure, jer donori dobijaju određene nadoknade. Uglavnom se procedure doniranja reproduktivnog materijala obavljaju preko registrovanih banaka reproduktivnih ćelija kojih ima nekoliko u Evropi. Klinike i same mogu biti banke, ukoliko zakon to dozvoljava. Srbija ima jednu nacionalnu Banku reproduktivnih ćelija i embriona i nalazi se u Kliničkom centru Srbije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo “Višegradska”. U Srbiji znači svaka klinika za IVF nije banka.

Koliko puta donor može da donira? 

U Srbiji se reproduktivne ćelije jednog davaoca kao i darovani embrion jednog para (bračni ili vanbračni) mogu upotrebiti za VTO samo jednog para ili jedne žene (koja je sama u postupku). Jednostavno rečeno, donacija je “jedan na jedan“. Ukoliko ne dođe do rođenja deteta – preostale reproduktivne ćelije i embrioni mogu se upotrebiti kod VTO sledećeg para ili žene. Ukoliko dođe do rođenja bebe, upotrebljava se isključivo za ponovljeni postupak kod tog istog para ili žene.

Kada se uvoze/izvoze reproduktivne ćelije? 

Uvoz i izvoz reproduktivnih ćelija dešava se ukoliko u zemlji nema dovoljno donora/donorki. Takođe, preko Banke reproduktivnih ćelija može se vršiti i izvoz materijala u druge zemlje. Zakon u Srbiji dozvoljava uvoz ćelija kao i izvoz, ali zabranjuje izvoz embriona. Treba imati na umu da se ćelije ne izvoze, osim u sitacijama kada ih ima u višku, što kod nas nije slučaj.

Da li dete ima pravo da zna? 

U Srbiji, dete začeto VTO postupkom uz korišćenje reproduktivnih ćelija davaoca, ima pravo da iz medicinskih razloga traži podatke iz Državnog registra, koji se odnose na davaoca reproduktivnih ćelija, kada navrši 15 godina i kada je sposobno za rasuđivanje. Pravo se odnosi na podatke od medicinskog značaja za dete, njegovog budućeg supružnika i njihovo potomstvo. Dete ne može dobiti biografske podatke biološkog roditelja (donora).

Šta još treba da znamo? 

Donacija je posebna procedura koja zahteva i određenu psihološku pripremu. Ni jednom paru niti pojedincu nije lako kada treba da se odluči na ovakav korak.

Medicina je za malo više od 40 godina na polju humane reprodukcije jako brzo napredovala. Nekada je IVF (in vitro oplodnja) bila naučna fantastika. Mnogo su veće mogućnosti koje nam sadašnje vreme nudi – mnoge nove metode u vantelesnoj oplodnji, donacija, surogat materinstvo, transplantacije… Ne treba se plašiti svega novog što vreme donosi, već treba na to gledati kao na prednost koju imamo sada i ovde.

U Srbiji je 2019. Zakon o lečenju neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje dopunjen neophodnim Pravilnicima, kako bi se procedura donacije implementirala u naš sistem. Do sada su parovi i pojedinci morali da putuju u druge zemlje kako bi se podvrgli ovoj proceduri u slučaju da nemaju svoje reproduktivne ćelije ili embrione. Sada će, uz završene neophodne pravilnike, ovu proceduru moći da urade u Srbiji. To je, svakako, novo i vrlo bitno.

Osobe koje doniraju reproduktivne ćelije i embrione popunjavaju izjave o pristanku. Sve izjave koje davaoci popunjavaju su obavezne. Davalac mora biti upoznat sa svim pravnim posledicama darivanja ćelija ili embriona. Pre darivanja, davalac od strane ovlašćenog lica dobija neophodne informacije u pismenom obliku.

Anonimnost je zagarantovana.

Davalac ili davaoci daju izjavu o darovanju ćelija odnosno embriona.
Takođe, lica koja se podvrgavaju procesu uz pomoć doniranih ćelija ili embriona, potpisuju obrasce – izjavu o pristanku oba supružnika.
Darivanje reproduktivnih ćelija i embriona je anonimno i podaci se čuvaju u strogoj tajnosti, a u postupku korišćenja doniranih reproduktivnih ćelija obavezna je psihološka podrška.

Koje to uslove mora da ispunjava davalac, odnosno davaoci?

I za davaoce reproduktivnih ćelija i za davaoce embriona važe isti uslovi, a to su, između ostalog:

  • muškarac do 40 godina, žena od 21 do 34 godine
  • da je fizički i psihički zdrava osoba
  • da nije rizičnog ponašanja
  • da se nije podvrgao/la tetovaži u poslednjih 12 meseci
  • da nema žuticu
  • da ne konzumira alkohol i da ne puši
  • da ima normalan nalaz spermograma, odn. da je očuvana ovarijalna rezerva
  • da nije primalac matičnih ćelija, tkiva, organa i krvi
  • da ne boluje od hroničnih bolesti
  • da nije imao/la dijagnozu demencije
  • da nema anamnezu homoseksualnih odnosa u poslednjih 5 godina
  • da je optimalne telesne težine.

Davaoci moraju da se testiraju kako bi time bile isključene virusne i bakterijske infekcije i bolesti, hemofilije i drugi poremećaji koagulacije, cistična fibroza, a u nekim slučajevima i tropske bolesti (HIV infekcija, B I C hepatitis, HTLV-I, II, III, CMV infekcija, sifilis, gonoreja, hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, hemofilija i drugi poremećaju koagulacije, skrining na cističnu fibrozu).

Izbor reproduktivnih ćelija vrše stručna lica u klinici i Banci. Uspostavlja se sistem evidencije o rezultatima procene i testiranja kandidata za davaoca. Retestiranje se vrši na 6 meseci.

Davaoci ne mogu biti vlasnici klinika, embriolozi, ni drugi zaposleni u klinici u kojoj se izvodi postupak.

Kako se vrši uvoz/izvoz ćelija?

Uvoz/izvoz može obavljati samo Banka koja ima odobrenje za obavljanje ove delatnosti.
Mogu se uvoziti odnosno izvoziti samo reproduktivne ćelije. Ovo se ne odnosi na embrione.

Ipak, iako je donacija dostupna, ona nije imala pomaka nakon 2019. godine, te se do današnjeg dana nije obavila ni jedna procedura vantelesne oplodnje sa doniranim spermatozoidom ili jajnom ćelijom u Srbiji. Malo informacija, stigma, tabu i predrasude, uz epidemiju korona virusa, uticali su na to da se otvaranje Banke reproduktivnih ćelija svede samo na malu radost onih kojima je potrebna i veliko razočarenje što se do ovog momenta nije napredovalo ni na jednom polju. Pre svega, bez velike kampanje i informisanja javnog mnjenja (pogotovo mlađe populacije) o važnostiiI značaju doniranja, Banka će i ostati na ovom nivou na kome je sada – PRAZNA. Zato je važno da vi, mladi, shvatite neophodnost ove procedure, probudite u sebi humanost i altruizam.

Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.

Slični tekstovi

Još naših blogova