Većina žena se slaže da menopauza ima svoje prednosti i mane. Neke uživaju u završetku menstruacije i zabrinutosti zbog neplaniranih trudnoća. Druge se plaše mogućnosti valunga, neraspoloženja i drugih neprijatnih simptoma. Ono što neke žene smatraju kratkom i jedva primetnom fazom u svom životu može evoluirati u trajne promene i nelagodnost za druge.
Nova paradigma oko bioloških procesa menopauze zaokuplja pažnju male grupe naučnika.
Osnovno pitanje je: može li se menopauza odložiti kod zdravih žena, omogućavajući im da produže svoje godine rađanja? Možda, čak, da time preduprede i neke od zdravstvenih rizika i neprijatnih simptoma povezanih sa opadanjem nivoa estrogena? Ova pitanja mogu biti kontroverzna i mišljenja su podeljena. Jedni veruju da bi takva istraživanja mogla da dovedu do koristi koje će ženama promeniti život, dok drugi smatraju da je menopauza biološki vođena životna faza koju medicinska nauka ne bi trebalo patologizirati.
Kutluk Oktai, biolog jajnika i direktor Laboratorije za molekularnu reprodukciju i očuvanje plodnosti, nedavno je dodao novo poglavlje ovoj polemici.
Objavio je istraživanja o različitim mogućim ishodima kada je menopauza odložena kod zdravih žena smrzavanjem tkiva jajnika.
Dr Oktai je 1999. godine razvio i izveo prvu svetsku proceduru transplantacije jajnika sa krioprezerviranim tkivom za pacijenta sa medicinskim indikacijama. On vidi budućnost u kojoj bi zdrave žene mogle da koriste ovaj proces zamrzavanja desetina hiljada jajnih ćelija u tkivu jajnika da bi sprečile menopauzu čak i nekoliko decenija. Možda, čak, sprečile njen početak u potpunosti.
„Prvi put u istoriji medicine, imamo mogućnost da potencijalno odložimo ili eliminišemo menopauzu“, rekao je Oktaj, takođe, vanredni profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na ISM.
Matematički model predviđa ishode za odloženu menopauzu
Koristeći podatke iz stotina prethodnih postupaka krioprezervacije i transplantacije jajnika, kao i molekularne studije o ponašanju folikula jajnika u tkivu jajnika, Oktai i njegove kolege su izgradili novi matematički model, objavljen u American Journal of Obstetrics & Ginecologi. Cilj ovog modela je da predvidi koliko zahvat može potencijalno da odloži menopauzu u nizu okolnosti kod zdravih žena.
Otkako je Oktai izvršio prvu uspešnu transplantaciju krioprezerviranim tkivom, krioprezervacija tkiva jajnika se uspešno koristi kod pacijenata sa rakom kako bi se očuvala njihova plodnost pre tretmana. Lečenje onkoloških pacijentkinja često može trajno oštetiti rezervu jajnih ćelija u jajnicima i izazvati menopauzu. Tokom ove ambulantne procedure, hirurg laparoskopski uklanja ceo jajnik ili slojeve spoljašnjeg dela, koji sadrži stotine hiljada uspavanih, nezrelih jajnih ćelija (poznatih kao primordijalni folikuli).
Ova tkiva se zatim čuvaju u zatvorenim kontejnerima, nakon što su zamrznuta specijalizovanim postupkom i drže na niskim temperaturama od 320 stepeni Farenhajta.
Zamrzavanje tkiva jajnika ovim specijalizovanim procesom čuva ga za kasniju upotrebu. U nekom trenutku u budućnosti, hirurg ponovo implantira odmrznuto tkivo u pacijenta (bilo laparoskopski ili tradicionalnom procedurom), koristeći metode koje je razvio Oktai. Metodom se tkivo stavlja pod kožu pacijenta dok se primenjuje intravenska sedacija. U roku od tri do deset dana nakon toga, ovo transplantirano tkivo ponovo uspostavlja veze sa okolnim krvnim sudovima i vraća funkciju jajnika za oko tri meseca.
Nedavno objavljeni matematički model koji se fokusira na zdrave žene podvrgnute krioprezervaciji tkiva jajnika uzima u obzir više faktora. Glavni faktor su godine u kojima pacijent dobija proceduru, što igra značajnu ulogu u tome koliko dugo menopauza može biti odložena.
„Što je osoba mlađa, ima veći broj jaja, kao i veći kvalitet tih jaja“, rekao je Oktai. Model obuhvata žene između 21 i 40 godina. Nakon 40 godina, podaci pokazuju da je malo verovatno da će procedura odložiti menopauzu za ženu sa prosečnom rezervom jajnih ćelija. To se, očekuju, može promeniti razvojem efikasnijih metoda zamrzavanja i transplantacije u budućnost.
Štaviše, model nudi uvid u idealnu količinu tkiva jajnika za prikupljanje.
Što više tkiva hirurg ukloni, to duže procedura može potencijalno da odloži menopauzu. Međutim, uklanjanje previše tkiva može dovesti do rane menopauze. „Ovaj model nam daje optimalnu količinu tkiva za sakupljanje za osobu datog uzrasta“, rekao je Oktai.
Model takođe uzima u obzir proces zarastanja nakon što hirurg vrati sakupljeno tkivo jajnika pacijentu. Tokom ovog procesa zarastanja, neki od primordijalnih folikula su izgubljeni. Studije na životinjskim modelima pokazuju da čak 60% primordijalnih folikula ne preživi nakon transplantacije, ostavljajući 40% održivih. Sa novijim tehnologijama, Oktai je rekao da veruje da hirurzi mogu postići stopu preživljavanja do 80%. Kako procedura nastavlja da se poboljšava, on se nada da će na kraju postići stopu preživljavanja od 100%. Dakle, model obuhvata stope preživljavanja u rasponu od 40% do 100%.
Pored toga, transplantacijom delova sakupljenog tkiva tokom nekoliko procedura, istraživanje pokazuje da menopauza može biti odložena i duže.
Na primer, model tima pokazuje da vraćanje trećine spoljašnjeg dela jajnika tokom svake od tri procedure odlaže menopauzu duže nego vraćanje celog tkiva kroz jednu operaciju.
Na osnovu modela, Oktai predviđa da za većinu žena mlađih od 40 godina krioprezervacija jajnika može značajno da odloži menopauzu. A za žene mlađe od 30 godina, procedura može u potpunosti da spreči menopauzu.
Pošto mnoge žene izgube svoju sposobnost da zatrudne pre nego što žele, krioprezervacija jajnika bi mogla da bude privlačna opcija za njih, rekao je Hju S. Tejlor, profesor akušerstva, ginekologije i reproduktivnih nauka na ISM. „Žene takođe često odlažu trudnoću za kasnije u životu iz profesionalnih ili društvenih razloga“, dodao je on. „Sposobnost zamrzavanja i kasnije transplantacije tkiva jajnika…nudi način da se produži njihov plodni životni vek.“
Da li odlaganje menopauze putem krioprezervacije nudi zdravstvene prednosti?
Odlaganje menopauze krioprezervacijom jajnika takođe može doneti određene zdravstvene beneficije povezane sa kasnijim menopauzalnim uzrastom. Na osnovu novog istraživanja Oktaia i njegovih kolega, oko 11% žena doživljava kasnu prirodnu menopauzu, ili menopauzu nakon 55. godine. Studije pokazuju da žene koje dožive menopauzu kasnije mogu da žive duže. Primećen je manji rizik od niza stanja, uključujući kardiovaskularne bolesti, demenciju, bolesti mrežnjače, depresiju i gubitak kostiju. Međutim, ostaje neizvesnost da li kasnija menopauza zaista smanjuje te zdravstvene rizike. Oktai pretpostavlja da se ti rizici takođe mogu ublažiti kod zdravih žena koje odlažu menopauzu krioprezervacijom tkiva jajnika.
Ako se smanji rizik od ovakvih hroničnih bolesti kod zdravih žena koje se podvrgnu ovoj proceduri, to bi mogla biti značajna korist. Međutim, Tejlor je rekao da su „potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdile dugoročne koristi kao i rizici“.
U tekućim istraživanjima, Oktai i njegov tim proučavaju ishode zdravih žena koje su odlučile da odlože menopauzu kroz ovu proceduru. Objavljivanje ovih studija je daleko u budućnosti. U međuvremenu, matematički model nudi polaznu tačku za razmatranje izvodljivosti i mogućih koristi od sprečavanja menopauze kod zdravih žena.
Ukoliko vam je potrebna podrška ili savet na putu do bebe javite se na naš SOS IVF broj 0800 70 70 77, a možete nam pisati i na imejl office@ivfcentar.rs ili popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: medicine.yale.edu
