Lora Lini je imala 49 godina kada je prvi put postala majka. Hilari Svonk je imala 48 godina. Kloi Sevinji je imala 45.

Naslovne strane svetkih časopisa i biografije slavnih žena otkrivaju srećno majčinstvo posle 40. godine. Čak ni njih ne štede okrutne opaske o sebičnosti u odluci o rađanju u kasnim godinama. Sintagma “biološki sat” rasprostranjena je i zvuči strašno, kao i uvek.

U nedavnom članku u The Guardianu, jedna žena napisala je potresno iskustvu neočekivane trudnoće u dobi od 45 godina nakon godina neuspešnih pokušaja IVF-a.

„Tokom dugih meseci trudnoće i prvih nedelja života mog sina, osećala sam da stojim pod oblakom sumnje, kao da se njegov dolazak mora pripisati nekom čarobnjaštvu ili nauci“, piše ona.

Teško je pravilno rasuditi šta nam tačno govore pomešane poruke koje, kao žene, dobijamo.

Dok nam se sa naslovnica smeše priče o Naomi Kembl i njenom majčinstvu u pedesetim godinama, okruženje odbrojava “tik-tak-tik-tak” našim godinama i upozorava na poslednji voz, poslednju šansu… Činjenica je da prosečna starost žene u kojoj rađa prvo dete raste. Isto je tako činjenica da naša plodnost zajedno s tim istim godinama opada.

Prema oficijalnim podacima Kancelarije za nacionalnu statistiku u Velikoj Britaniji objavljenim prošlog meseca, po prvi put, stoji da većina žena sada rađa svoje prvo dete u dobi od 32 godine ili više. To je deo trenda koji nas navodi da se venčamo onda kada kupimo svoj prvi dom, a da smo pre prvog doma morali da ostvarimo uspešnu karijeru. U međuvremenu, plodnost je pala na najniži zabeleženi nivo između 2010. i 2020. godine za žene u svim obrazovnim grupama.

Većina mojih prijateljica koje su majke imale su makar jedno dete do svoje 35. godine. Za žene u urbanim sredinama i metropolama, postaje prirodno da majčinstvo dolazi kasnije. Prvo da srede karijeru, upoznaju pravog partnera, postanu finansijski bezbedne… Planiranje porodice dolazi nakon svega toga.

Da li je prozor plodnosti zaista proširen?

Deo problema je u tome što većina nas ima vrlo malo pojma o tome šta se dešava u našem telu. Možemo zahvaliti nedostatku obrazovanja o ovulaciji i plodnosti kada smo mladi – osim konstantnih histeričnih poruka da nezaštićeni seks znači „ zatrudnećeš, a onda ti je život gotov“.

Iako postoji mnoštvo informacija, malo žena zna o tome kako reproduktivni organi rade. Plodnost je dar, ali ima rok trajanja. Ako to razumemo, možemo više da razmišljamo o odlukama koje donosimo.

Žene se rađaju sa svim jajnim ćelijama koje će ikada imati.

Muškarci, međutim, proizvode novu spermu tokom svog života, i zbog toga vidite da Al Paćino ponovo postaje tata sa 83 godine. Vremenom se smanjuje broj jajnih ćelija koje žena ima. Kao i ostatak tela, jajne ćelije stare – svaka jajna ćelija kod žene je stara koliko i ona. Opet, ovo je za razliku od muškaraca, čija je sperma stara samo šest nedelja u vreme kada je “puštena”.

Ovi efekti starenja znače da opada sposobnost svake jajne ćelije da proizvede zdravu bebu. Ne radi se o tome da žene nemaju dovoljno jajnih ćelija kako stare. Samo oko 300-400 se oslobađa tokom života od 300.000 koliko žene imaju do puberteta. Međutim, što manje jajnih ćelija imaju, to je manja šansa da će imati „dobru“ svakog meseca. Ne gubimo samo jednu jajnu ćeliju koje se probija niz jajovod po ciklusu. Pre toga, susrela se sa grupom drugih „aktiviranih” ćelija, u borbi za preživljavanje najsposobnije. Nakon ovog “takmičenja”, ona koja se smatra najboljom i najsjajijom je ona koja je oplođena, dok one koje nisu pobedile u “ovulacijskim igrama gladi” umiru.

Jajne ćelije nisu prijateljice jedna drugoj; svaka želi da postane beba

Statistika ovog procesa je ključni faktor zašto se šansa za trudnoću sa normalnim embrionom smanjuje za žene kako starimo. Žena u dvadesetim godinama će imati oko 20-30 jajnih ćelija koje se takmiče svakog meseca, a jedna od četiri do šest će verovatno biti „normalna“, što rezultira sa dve do tri dobre ćelije svakog meseca. Pogledajmo ženu od 40 godina – i broj konkurentskih jajnih ćelija je pao na 10-12, sa verovatnoćom da će jedna od 15-20 biti dobra – što znači da će biti nekoliko meseci bez dobrih jajnih ćelija. Šanse za začeće dramatično opadaju.

U međuvremenu, više jajnih ćelija imaće hromozomske abnormalnosti. To znači da, čak i ako se embrion implantira, povećava se i šansa za pobačaj, kao i verovatnoća da beba bude prevremeno rođena.

Međutim, umesto „ivice litice“ plodnosti posle 30-te godine o kojoj sam slušala dok sam odrastala, postoji veoma postepen pad sa 30-35, zatim brži pad sa 35-40, praćen mnogo oštrijim padom od 40 pa nadalje. Šansa za prirodno začeće u našim ranim dvadesetim je 25% po svakom ciklusu; 10% do 40 godina; i samo 1 procenat sa 44.

„Važno je naglasiti da ne postoji apsolutna oštrica noža“

Opsednuti smo okruglim brojem kao što je 35. Vaše telo ne zna vaš rođendan – to je stalna promena, ali nagib grafikona ima tendenciju da se ubrza tokom vremena posle 35. godine.

Svest javnosti o stopama fertiliteta nije visoka. Parovi u srednjim 30-im godinama su često „začuđeni što nemaju 70-80 % prirodnog začeća“ po ciklusu. Istraživanje koje je obuhvatilo 2.000 ljudi otkrilo je da 78% ispitanika nije znalo da heteroseksualni parovi stariji od 35 godina imaju manje od 30% šanse za prirodno začeće na svoj najplodniji dan svakog meseca.

Za razliku od drugih oblasti medicine u kojima je postignut dramatičan napredak, plodnost žena je ostala prilično dosledna. Sve u svemu, starost je i dalje daleko dominantan faktor – mnogo više od izbora načina života i genetike.

„Sam po sebi, postoji plafon iznad kojeg ne možemo ići“

Ne možemo to da poboljšamo, možemo samo da budemo najbolji što možemo i da sebi ne pogoršavamo stvari. Dva glavna faktora pod kontrolom pojedinaca su pušenje i gojaznost. Oba otežavaju trudnoću i povećavaju šanse za pobačaj. Ali koliko god da smo zdravi, to „ne menja vremenski efekat koji se dešava na jajnoj ćeliji.

Ono što se promenilo u poslednjih 20 godina je testiranje plodnosti, tehnike potpomognute reprodukcije i odgovarajuće stope uspeha. Sada postoji bolje razumevanje za ono šta se dešava kada ne dođe do trudnoće. Imamo testove i ultrazvučne preglede koji mogu da otkriju polipe i fibroide – sve to doprinosi boljem razumevanju, a samim tim i povećava mogućnost trudnoće.

Takođe je došlo do dramatičnih poboljšanja u zamrzavanju jajnih ćelija, sa stopom preživljavanja od 95% za ćelije nakon što se „odmrznu” i stopom oplodnje od 85% za zamrznute ćelije. Stope uspeha za IVF su takođe poboljšane u naprednijoj starosnoj grupi – iako je ovo i dalje ograničeno kvalitetom i količinom jajnih ćelija kako žene stare.

Čak i uz potpomognutu reprodukciju, mnogo je teže dobiti održiv embrion iz starijeg jajne ćelije u poređenju sa mlađim. Zato se žene podstiču da zamrznu svoja jajne ćelije kada su mlađe. To je takođe razlog zašto, kada vidite priče o poznatim ličnostima koje su zatrudnele u 48. godini, verovatno je da su koristile jajnu ćeliju od mlađe žene.

Razvijaju se dalje najsavremenije tehnike koje su izazvale kontroverze.

Proces, koji je prvobitno razvijen za mlade žene pre nego što se podvrgnu tretmanu lečenja kancera i koji može uticati na njihovu plodnost, kao što je hemoterapija, uključuje uklanjanje tkiva jajnika i njegovo zamrzavanje, spremno za ponovnu implantaciju kasnije kako bi se podmladila plodnost. Ali, baš kao i kod zamrzavanja jajnih ćelija, oslanjamo se na to da je žena dovoljno oprezna da to uradi kada je mlada. Usred čitave nauke i statistike, međutim, nalaze se vrlo stvarna iskustva onih koje postanu majke starije od 35 godina. Žene u ovoj situaciji ističu da, kao i kod rađanja dece kada ste mlađi, postoje pozitivne i negativne strane.

„Proces porođaja je definitivno bio teži u poređenju sa prijateljicama u kasnim dvadesetim godinama, za koje je uglavnom išao prilično brzo i neprimetno“, iskustvo je žene koja se porađala po prvi put u 39. godini.

„Imala sam prilično gadan hitan carski rez. Mislim da vaše telo nije pripremljeno za ovakva prva iskustva u tim godinama. I primetila sam svoju biologiju – mnogo manje spavam nego što sam pre svojih tridesetih. Buđenje svakih nekoliko sati značilo je da imam iscrpljujuću nesanicu i da moram da pređem na hranjenje na flašicu od petog meseca svoje bebe.”

Ali brzo ističe i mnoge prednosti čekanja: bila je spremna, proputovala je svet, bilo je pravo vreme. “Nema kajanja, samo zahvalnost što je sa nama.”

Ono što svakako uznemirava majke u zrelim godinama bila je stigma zbog toga što su tokom trudnoće bile žigosane terminom „gerijatrijske majke“.

Dakle, lažemo li žene o njihovim biološkim satovima?

Ne baš. Prozor plodnosti je i dalje prozor, a statistika je i dalje statistika. Čekanje može imati koristi, ali šanse za prirodno začeće počinju da opadaju nakon 35 godina – koliko god inspirativnih priča mogli da pročitamo o Naomi Kembl.

Razlozi zbog kojih žene duže čekaju da imaju decu su kompleksni, pri čemu su mnogi od njih i društveni, ne samo biološki. Na svakom pojedincu je da odmeri sopstveni niz okolnosti i odluči šta je ispravno za njega. Ove poruke o menopauzi i plodnosti dobijamo skoro kao da su apsolutne, ali naravno nisu. Postoji ogroman raspon.

U međuvremenu, možda je vreme da zaboravimo na stigmatizaciju žena koje kasnije rađaju.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.

Izvor: Independent