Skoro sve tradicionalne monoteističke religije nisu negativo orjentisane prema IVF proceduri. Jedina verska institucija koja je nedvosmisleno protiv vantelesne oplodnje jeste katolička crkva. Ostale, uz izvesne uslove, odobravaju ovakav način dobijanja potomstva.

Srpska pravoslavna crkva (SPC) još uvek nema zvaničan stav o pitanju vantelesne oplodnje.

Do sada su se mogli čuti stavovi i za i protiv, ali preovlađuju oni koji podržavaju vantelesnu oplodnju.

Srpska pravoslavna crkva i većina drugih tradicionalnih verskih zajednica nemaju jasan stav po pitanju vantelesne oplodnje, ali svakako taj stav nije isključivo negativan.

Prema prvoj knjizi postojanja – Bilbilji, Bog je stvorio čoveka.

Bog je udahnuo život, prema tome, ako se dete rodi vantelesnom oplodnjom znači da je i njemu na isti način udahnut život od Boga. Nema razloga zbog koga bi crkva smatrala da je vantelesna oplodnja bila u nesaglasju sa hrišćanstvom. Sticanje potomstva vantelesnom opodnjom kod roditelja koji imaju smetnje da prirodnim putem začnu nije protivno hrišćanskoj veri.

Biblija kaže, od zemlje je uzeta i u zemlju će otići. Ali ono što određuje čoveka jeste njegovo duhovno biće, pre svega duh, koji ga vodi. Prema tome, suština ljudskog bića jeste u duhovnom svetu. Ono se tu „začinje“ pa se tek onda rađa u telu.

Božji blagoslov je presudan

Iguman manastira Ribnica, monah Arsenije, izjavio je da vantelesno začešće ne može da se izvrši ukoliko Bog ne da blagoslov, i da sam čin nije protivan veri, uz jedan uslov.

„Ali i tada, samo ako Bog kaže. Ne znam kakva da je klinika, embriolog, to ne mora da znači da će doći do oplodnje. Žena ne može dati više jajnih ćelija nego što može da iznese i da rodi. Ako će nešto da ostaje po nekim bankama, zamrzivačima ili se, ne daj Bože, baci. To ne može. Samo koliko može i ništa više od toga“, smatra Arsenije koji je i autor knjige „Bog i rokenrol“.

Otac Predrag Popović izjavio je da smatra da je vantelesna oplodnja blagoslovena.

„Ostavite se priče da vantelesna oplodnja nije blagoslovena. Ako mene pitate, SPC se nije oglasila da li je blagoslovena, ali ja blagoslovim svima kako god znaju i umeju da dođu do svoje dece“, kaže ovaj sveštenik.

Ruska crkva je zvanično protiv vantelesne oplodnje (in vitro). Ona je smatra grehom zbog sudbine većeg broja oplođenih jajnih ćelija od onih koje se prenesu u matericu žene. Prema ovoj crkvi, život se začinje u trenutku oplodnje.

Grčka pravoslavna crkva smatra i inseminaciju među supružnicima spornom, zbog toga što se začeće „vrši mehanički, bez fizičkog spajanja“.

Religija i IVF

Islam kaže – MOŽE!

Za razliku od SPC, u Islamu postoje propisi koji se tiču vantelsene oplodnje.

Očuvanje potomstva i njegova porekla spadaju u osnovne ciljeve islamskih propisa i u tom smislu je naređen brak.

Lečenje nezabranjenim supstancama je preporučeno, a u nekim situacijama i naređeno, kao što je u slučaju zaštite života ili lečenja sterilnosti jednog od supružnika.

Oplodnja žene genetskim materijalom njenog supruga pod uslovom osiguranosti i nemogućnosti zamene genetskih materijala sa aspekta islama je dozvoljena.

Vantelesna oplodnja-in vitro, koja podrazumeva vađenje jajne ćelije iz tela žene i njeno spajanje sa spermatozoidom čoveka s kojim je u braku u specijalnim laboratorijskim uslovima, a zatim naknadno vraćanje embriona u matericu te iste žene je sa aspekta islama dozvoljeno. Ono što je zabranjeno je oplodnja žene genetskim materijalom koji ne pripada njenom suprugu. Ukratko, donacija spermatozoida je zabranjena.

Donacija je strogo zabranjena i ima status bluda, a dete iz takvog procesa se smatra vanbračnim detetom. Jedini dopušteni intimni odnos između muškarca i žene je odnos koji je baziran na prethodno sklopljenom zvaničnom braku.

Islamski propisi navode i da lekar koji sprovodi pomenute zahvate, ako to čini u okvirima spomenutih dozvoljenih metoda, obavlja svoj posao i da je tada zarada dozvoljena. U protivnom, on čini greh i njegov posao i zarada su zabranjeni.

Za katoličku crkvu je sve nemoralno

Katolička crkva je protiv, poput grčke pravoslavne crkve, zbog bioetičkih pitanja. Za Crkvu su nemoralni i vantelesna oplodnja i surogat majčinstvo, jer uključuju seksualne činove koji su prokreativni, ali ne i jedinstveni.

Na prvom mestu, te metode odvajaju osnovni element braka i “ljudskog digniteta da čovek nastaje u zajednici muškarca i žene, bez učešća treće osobe“, izjavio je je jednom jedan teolog i katolički sveštenik.

Kod katolika je, kao i kod nekih pravoslavaca, sporno to što je prema učenju čovek ljudsko biće od trenutka začeća i spajanja jajne ćelije i spermatozoida. Za razliku od ostalih crkava, za katoličku crkvu je sporan i način dobijanja sperme masturbacijom jer se to smatra bludničenjem, odnosno grehom.

Ova crkva je još krajem 80-ih godina prošlog veka objavila „Uputstvo o poštovanju ljudskog života u njegovom poreklu i o dostojanstvu rađanja“. Prema njemu, za parove bez dece koji koriste ove reproduktivne tehnike se kaže da krše važnije pravo deteta – „pravo da bude začeto, nošeno u materici, doneseno na svet i odgajano u braku“.

Iako ovakav način dobjanja dece smatraju grehom, katolička crkva neće odbiti krštenja dece začete vantelesnom oplodnjom.

Protestanti nemaju jedinstven stav

Kao što nemaju jedan centar, protestanti nemaju ni jedinstven stav o vantelesnoj oplodnji niti postoje smernice. Protestantske crkve prihvataju tradicionalno lečenje neplodnosti, dok su potpomognute reproduktivne tehnologije delimično prihvaćene samo kada su polne ćelije od bračnog para i kada se postupkom izbegava oštećenje preembriona. Donacija spermatozoida i jajnih ćelija je zabranjena.

Judaizam: Neslaganje oko donacija

Jevrejski stav prema razmnožavanju potiče iz prve Božije zapovesti Adamu a to je “rađajte se i množite”. Judaizam dozvoljava praktikovanje svih tehnika potpomognute reprodukcije kada jajna ćelija i spermatozoid potiču od žene, odnosno muža. Ipak, razlike postoje kada se u ovom procesu jave donatori.

U ortodoksnom judaizmu, IVF oplodnja muževljevom spermom je dozvoljena ako žena ne može da zatrudni na bilo koji drugi način. Što se tiče upotrebe donatorske sperme, međutim, mišljenja su mnogo podeljenija. IVF sa doniranim spermatozoidima se ne smatra preljubom jer se ne radi o seksualnim odnosima, ali je, ipak, neprihvatljiva od strane dela rabina.

Isti slučaj je i sa duboko podeljenim stavom o tome da li treba dozvoliti doniranje jajnih ćelija. Neki rabini nedvosmisleno odbijaju ovu proceduru, dok drugi odobravaju upotrebu jajnih ćelija donorki ako žena primalac ima saglasnost svog muža. Ovo pitanje je posebno važno jer u judaizmu, određivanje ko je Jevrejin zavisi od toga da li je majka Jevrejka.

Ono što je izvesno, ni Sveto pismo, ni Kuran, ni Tanaha nisu predvideli ovakav način dobijanja potomstva. Shodno tome, ne mogu dati precizne odgovore na dileme koje su se javile par hiljada godina kasnije, razvojem nauke i tehnologije. Ono što je bez dileme zajedničko svim religijama jeste imeprativ rađanja, odnosno stvaranja novog života.

Ukoliko vam je potrebna podrška ili savet na putu do bebe javite se na naš SOS IVF broj 0800 70 70 77, a možete nam pisati i na imejl office@ivfcentar.rs ili popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.