Prva beba začeta kontroverznom tehnikom uz korišćenje “tri roditelja” rođena je u Meksiku. Kako to funkcioniše i jesmo li na pragu GM beba?

Beba rođena u Meksiku je prva koja je začeta korišćenjem nove tehnike plodnosti „tri osobe“. Tehnika je odobrena za upotrebu u Velikoj Britaniji još u februaru 2015. Parlament je izglasao izmene i dopune Zakona o oplodnji i embriologiji ljudi iz 2008. kako bi se dozvolilo „troroditeljski IVF” za porodice koje nose mitohondrijalne bolesti, koje su kodirane u genima i prenose se sa mame na dete preko mitohondrija.

Mitohondrije su sićušne organele u obliku diska (sićušni organi) koji se nose unutar ćelija.

Primarna funkcija mitohondrija je proizvodnja ATP-a, biološke valute energije. Broj mitohondrija uveliko varira između tipova ćelija: crvena krvna zrnca ne sadrže nijednu, ali ćelije jetre mogu da drže do 2.000 mitohondrija.

Ljudske jajne ćelije sadrže mitohondrije kao i većina ćelija, ali spermatozoidi ih imaju samo u repu. Tokom oplodnje, glava spermatozoida, koja sadrži njegove gene, ubacuje se u jajnu ćeliju. Rep spermatozoida (a samim tim i mitohondrije) je ostavljen van ćelije. Zbog toga svi mi nasleđujemo samo mitohrondijalnu DNK od svojih majki.

Neispravan rad mitohondrija može da izazove širok spektar bolesti za koje nema leka.

Redovno pogađaju organe koji imaju najveće energetske potrebe, uključujući bubrege, srce, jetru, mozak, mišiće i centralni nervni sistem. Mitohondrijska stanja su često fatalna u detinjstvu, ali se mogu javiti u adolescenciji ili odrasloj dobi. Procenjuje se da jedno od 200 dece u Velikoj Britaniji nosi neki oblik genetske mutacije koja bi u nekom trenutku života mogla da dovede do mitohondrijalne bolesti.

Svake godine, jedna od 6.500 beba se rađa sa mitohondrijskim stanjem toliko teškim da neće dostići punoletstvo – pa čak ni svoj prvi rođendan.

„Mitohondrijalne bolesti su užasne i okrutne – posebno zato što kao roditelj ne možete ništa da uradite“, kaže majka čija je ćerka umrla sa osam meseci od Li sindroma. Ova beba je umrla kao jako mala, a drugi pogođeni ovim stanjem žive pet ili 10 godina, uz stalna pogoršanja.

Tihi ubica

Trenutno se u Velikoj Britaniji rađa više od 150 dece godišnje koja će patiti od teške mitohondrijalne bolesti – često nepoznate njima ili njihovim porodicama. Nova istraživanja nagoveštavaju da mitohondrijalne anomalije mogu igrati ulogu u bolestima starosti, kao što su rak prostate i Alchajmerova bolest. Glavni razlog zbog kojeg ljudi mogu da nose mitohondrijalnu mutaciju, ali da sami ne ispoljavaju simptome, je zbog neobične mitohondrije koja se naziva „heteroplazmija“. Dok je DNK u jezgru svake pojedinačne ne-polne ćelije u ljudskom telu identična, izbor mitohondrijalnih gena varira.

Kada se jedna ćelija deli, njeni hromozomi se udvostručuju; svaka ćerka ćelija dobija identične hromozome. Ali sićušne mitohondrije su nasumično podeljene između dve ćerke ćelije. Koja ćelija dobija koju mitohondriju koja nosi koje gene je stvar slučajnosti. Zbog toga jedan brat ili sestra u porodici može naslediti mitohondrijsku bolest, dok drugi ne nasledjuje.

Mutacije koje mogu dovesti do bolesti su stoga nasumično i neravnomerno razbacane između različitih ćelija. Mitohondrijalne mutacije koje izazivaju bolesti razlikuju se ne samo između pojedinaca, već i između tipova tkiva kod jedne osobe. Svi smo mitohondrijski mozaici. Određena količina praga neispravnog mitohondrijalnog gena u bilo kojoj ćeliji mora biti dostignuta da bi se bolest manifestovala.

Izmenjeni embrioni

Tehnika koja je legalizovana u Velikoj Britaniji početkom 2015. omogućava majci da rodi bebu koja je genetski njena, ali neće postojati rizik da nasledi mitohondrije sa opasnim mutacijama. Proces je poznat kao “donacija mitohondrija” ili “mitohondrijski transfer”. Buduća majka koja nosi neispravne mitohondrije može odlučiti da se njena nuklearna DNK ukloni iz njenih jajnih ćelija i implantira u donorsku jajnu ćeliju koja u sebi sadrži zdrave mitohondrije. Jajna ćelija se zatim oplodi spermatozoidom oca pre nego što se implantira u matericu majke kako bi se trudnoća nastavila kao i obično.

Bebe sa tri roditelja

Decu koja bi bila začeta na ovaj način štampa je nazvala „bebe sa tri roditelja“. Tehnički, oni nose DNK troje ljudi (iako samo 37 gena iz jajne ćelije donora, u poređenju sa 20.000 od majke).

Osim senzacionalizma, nadimak „bebe s tri roditelja“ u potpunosti je pogrešan, u nekoliko aspekata:

1. Prvo, ženski donor mitohondrija verovatno neće imati nikakvu ulogu u vaspitanju deteta.
2. Drugo, količina DNK koja se nosi u mitohondrijama – samo 37 gena ukupno. U poređenju sa 20.000 u jezgru, brojka je mala, samo 0,1 odsto celokupnog genoma.
3. A treće, već su rođena deca koja nose DNK od tri roditelja.

Revolucionarna nauka

25. jula 1978. Lujza Braun, prva beba iz epruvete, rođena je u Opštoj bolnici Oldham od svojih roditelja Džona i Lesli. U to vreme, izneta je zabrinutost u vezi sa „Frankenbabies“ i „izigravanjem Boga“, dok su određeni članovi javnosti podvrgavali celu ovu proceduru i bebu ismevanju. Danas je, međutim, više od 12 miliona dece rođeno putem vantelesne oplodnje.

Na kraju, lekari su uvereni da će ova nova tehnika postati rutinski tretman koji bi mogao da promeni živote.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.