Muška neplodnost i reproduktivno zdravlje predstavljaju sve veći globalni problem za društvo u celini. Kao posledica ove sprege dolazi do sve  manjeg broja prirodnih začeća i sve većeg oslanjanja na asistirane reproduktivne tehnologije (ART), izazivajući široke društvene pritiske i izazove savremenog društva.

Koliki je zapravo problem muška neplodnost?

Neplodnost pogađa svaki šesti par. Najčešće se definiše kao nemogućnost para da prirodnim putem začne dete nakon godinu dana redovnog, nezaštićenog seksualnog odnosa.

Danas se smatra da faktor muške neplodnosti doprinosi u skoro 50% svih slučajeva neplodnosti. Muška neplodnost, kao glavni uzrok, direktno je odgovorna u oko 20 procenata slučajeva. U 30% do 40% učestvuje zajedno sa ženskim uzrokom neplodnosti.

Globalni pad broja spermatozoida: da li treba da budemo zabrinuti?

Novi rezultati istraživanja pokazuju zabrinjavajući kontinuirani trend pada broja spermatozoida kod muškaraca. Određene studije ukazuju na to da se broj spermatozoida prepolovio u poslednjih pedeset godina. Tačnije, za 51,6 procenata između 1973. i 2018. godine među muškarcima iz Severne Amerike, Evrope i Australije.

Istraživači u SAD, Danskoj, Brazilu, Španiji i Izraelu sastavili su 223 studije koje sadrže podatke o uzorcima sperme od 57.000 muškaraca u 53 zemlje na svim kontinentima (uključujući neke regione koji ranije nisu razmatrani), kako bi hronološki mapirali broj spermatozoida.

Otkrili su da je od 1963. do 2018. globalni broj spermatozoida u proseku opao za 1,2% godišnje. Međutim, ovaj pad se ubrzao od 2000. do 2018. na 2,6% godišnje, bez očiglednog rešenja ili plana za rešavanje ovog globalnog problema. Naučnici smatraju da se opadanje broja spermatozoida ubrzava širom sveta, stvarajući krizu plodnosti nalik ”tempiranoj bombi”.

Ovo smanjenje plodnosti muškaraca predstavlja ozbiljan problem javnog zdravlja, koji zahteva hitne i precizne odgovore zdravstvenih organizacija širom sveta.

Istraživači su takođe prijavili pad srednjeg broja spermatozoida sa 104 na 49 miliona po mililitru ejakulata, što se smatra kritično blizu tačke preokreta u globalnoj plodnosti.

Pošto muškarci obično oslobađaju skoro 200 miliona spermatozoida po uzorku, razumljivo je ako se pitate zašto globalno smanjenje broja spermatozoida izaziva takvu zabrinutost. Međutim, dok je za oplodnju jajne ćelije potreban samo jedan spermatozoid, većina spermatozoida ne preživi, što čini obilje zdrave sperme važnom za uspešno začeće. Štaviše, nizak broj spermatozoida može poslužiti kao pokazatelj opšteg zdravlja muškaraca.

Šta uzrokuje mušku neplodnost?

Muška neplodnost je kompleksan proces, često dijagnostikovan kao “idiopatski”, što znači da standardne procene ne mogu odrediti tačan uzrok. Dok razlozi za smanjenje globalnog broja spermatozoida još uvek nisu u potpunosti shvaćeni, postoji niz faktora rizika za koje se veruje da su u igri. Ovde stručnjaci navode ishranu, pušenje, gojaznost, stres, zloupotrebu droga i alkohola i izloženost određenim hemikalijama iz životne sredine. Neki oblici neplodnosti se mogu lečiti, dok za neke uzroke trenutno ne postoji terapija.

Uzroci neplodnosti kod muškaraca mogu uključivati:

• Endokrini poremećaji – mogu biti uzrokovani hormonskim disbalansom, genetskim faktorima ili tumorima. Smanjeno lučenje hormona testisa remeti proces spermatogeneze, odnosno proces stvaranja spermatozoida u testisima. Hormon testosteron je najvažniji laboratorijski marker za dijagnozu poremećaja funkcije testisa i neplodnosti kod muškaraca, zbog njegove ključne uloge u procesu spermatogeneze zajedno sa folikulostimulirajućim hormonom-FSH. Koncentracija testosterona u organizmu je regulisana mehanizmom negativne povratne sprege osovine hipotalamus-hipofiza-testisi, dok poremećaj na bilo kom nivou regulacije može uzrokovati hipogonadizam, stanje u kojem testisi ne stvaraju dovoljne količine testosterona.
• Genetski poremećaji i bolesti – cistična fibroza, Klinefelterov sindrom (gde muškarac ima višak X hromozoma), Jang sindrom (karakteriše se oštećenjem disajnih puteva u plućima i opstruktivnom azoospermijom), Kalmanov sindrom (hormonski poremećaj koji odlaže ili sprečava pubertet) – predstavljaju jedan od vodećih uzroka neplodnosti kod muškaraca.
• Urođene abnormalnosti – uključujući nespuštene testise, probleme sa ejakulacijom, defekte u kanalima koji nose spermu.
• Stečene urogenitalne abnormalnosti – uključujući varikocelu (otok vena koje dreniraju testis), začepljene kanale koji transportuju semenu tečnost.
• Infekcija – koja može uticati na zdravu proizvodnju sperme ili izazvati ožiljke koji blokiraju kretanje spermatozoida.
• Lekovi – bez obzira da li su propisani za lečenje bolesti (npr. hemoterapija) ili se uzimaju zbog određenog načina života.
• Toksini u životnoj sredini – uključujući pušenje, višak alkohola, pesticide, mikroplastiku.
• Gojaznost takođe predstavlja veliki problem kada je u pitanju plodnost kod muškaraca. Adipozno (masno) tkivo luči hormon estrogen, koji negativno utiče na lučenje testosterona u muškom organizmu.

Šta treba promeniti?

Ako se borite sa neplodnošću ili vam je potreban tretman neplodnosti i potpomognuto začeće da biste osnovali porodicu, važno je da budete proaktivni i potražite stručnu pomoć da biste izgradili svoju porodicu.

Ispravljanjem loših životnih navika, lečenjem uzroka koji su doveli do neplodnosti, čak i promena načina ishrane ili uzimanje određenih supstanci i suplemenata ishrani mogu da dovedu do značajnog poboljšanja muške plodnosti.

Nedostaci trenutnih istraživanja ostaju prepreka za efikasno rešavanje problema neplodnosti kod muškaraca. Ono što je potrebno uraditi su ciljna istraživanja i studije kako bi se povećalo razumevanje problema muške neplodnosti i razvile nove strategije i tretmani lečenja.

Postoji niz opcija koje treba razmotriti uključujući: IUI, IVF, ICSI, genomski tretman (npr. PGT, PGT-A, skrining genetskog nosioca), donaciju sperme. Ove opcije mogu napraviti veliku razliku, pomoći u prevazilaženju neplodnosti i uspešno preusmeriti individualna putovanja ka roditeljstvu.

Prvi i osnovni test za procenu fertilnosti muškarca je spermogram.

Spermogram je mikroskopski pregled ejakulata, gde se procenjuje broj spermatozoida u 1 mililitru, oblik i izgled spermatozoida kao i njihova pokretljivost. Spermogram zdravog muškarca trebalo bi da ima više od 20 miliona spermatozoida u mililitru, sa više od 50% pokretnih i sa više od 30% onih koji imaju normalnu morfologiju.

Ukoliko u ejakulatu nakon centrifugiranja nema spermatozoida nalaz se definiše kao azoospermija (odsustvo spermatozoida). Oligozoospermija (smanjen broj spermatozoida) je nalaz koji govori da je broj spermatozoida u mililitru ejakulata manji od 20 miliona.
Ostali testovi koji se mogu uraditi uključuju skrotalni i transrektalni ultrazvuk, kako bi se pristupilo eventualnim blokadama u kanalima kojima prolazi sprema kao i testove krvi u cilju utvrđivanja hormonskih poremećaja.

Plodnost je dragocena i krhka.

S obzirom na sve veće globalne izazove povezane sa muškim reproduktivnim zdravljem i neplodnošću, nikada nije bilo važnije očuvati i maksimizirati individualnu plodnost i usvojiti proaktivne pristupe formiranju porodice. Specijalizovano savetovanje i konsultacije ili individualno prilagođene strategije pomažu u informisanju pristupa (ne)plodnosti i reproduktivnom zdravlju, kao i u planiranju i izgradnji porodice. Oni informišu i proaktivno upravljaju nizom pravnih i praktičnih pitanja i rizika, postavljaju izgradnju porodice i život na čvrste temelje kako bi postigli najbolje rezultate.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.