Možda najvažnija lekcija koju smo naučili u lečenju steriliteta jeste ona o pravovremenom razmišljanju o reprodukciji. Važna tehnika u borbi protiv steriliteta je i očuvanje reprodukcije. Ono podrazumeva, između ostalog, i zamrzavanje jajnih ćelija optimalne reproduktivne starosti.
Jajna ćelija je mlada koliko i žena
Naime, jajne ćelije koje se formiraju i sazrevaju u mlađim godinama u većem broju su zdrave. One su sa normalnom naslednom osnovom i potencijalom stvaranja zdravih embriona, koji se mogu usaditi u matericu i dovesti do rađanja deteta.
Kod žena od 25. godina života stvara se 90% zdravih, a 10% izmenjenih, nekvalitetnih i abnormalnih jajnih ćelija. Dvadeset godina kasnije je taj odnos obrnut – žena sa 45. godina starosti stvara 90% abnormalnih, a samo 10% normalnih, kvalitetnih ćelija.
Ovo nas dovodi do razvoja socijalnog zamrzavanja, tj. čuvanja jajnih ćelija žena.
Kod socijalnog zamrzavanja ćelija, jajne ćelije se kod mladih žena vade u spontanom ciklusu. Potrebna je minimalna ili potpuna stimulacija, zavisno od rezultata. Zamrzavanje se vrši tehnikom vitrifikacije. Pri tome, zamrznute jajne ćelije zadržavaju svoje karakteristike i posle odmrzavanja. Odmrznute jajne ćelije se oplode semenom partnera i dobijeni embrioni vrate u matericu, najčešće bez ikakve terapije. Ova tehnika omogućava da i žena od 40 i više godina ima skoro identične šanse za začeće i rađanje zdravog deteta, kao u periodu kada je zamrzla sopstvene ćelije.
Više tehnika zamrzavanja
Pod zamrzavanjem reproduktivnih ćelija se podrazumeva čuvanje reproduktivnih ćelija (jajne ćelije i spermatozoidi) za kasniju upotrebu u reprodukciji, pod uslovima veoma niske temperature. Postoji više tehnika zamrzavanja. Od ranijeg sporog, kompjuterski kontrolisanog zamrzavanja, do novih tehnika brzog zamrzavanja ili vitrifikacije. Sve tehnike koriste krioprotektante – materije koje sprečavaju stvaranje leda u i oko ćelije. Posle zamrzavanja se koristi tečni azot sa temperaturom od – 196 stepeni celzijusa za čuvanje. Mada je medicinski moguće čuvati zamrznuti materijal veoma dugo, zakonski je čuvanje ograničeno na period od 5-10 godina, uz mogućnost produženja. U različitim zemljama, zakonska ograničenja koja se tiču vremena čuvanja variraju.
Ko može imati koristi od zamrzavanja jajnih ćelija?
Rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti dovelo je do većeg broja pacijentkinja sa interesom za očuvanje kasnije plodnosti i kvaliteta života. Pri tome se, kod najvećeg broja pacijentkinja iz ove grupe, koriste zračna i hemioterapija, koja značajno smanjuje ovarijalnu rezervu. Ova tehnika se tako primarno koristila kod pacijentkinja sa malignim bolestima koje žele da očuvaju mogućnost reprodukcije, a pre početka terapije lekovima koji štetno utiču na jajnike.
Podjednaka prednost je i kod pacijentkinja sa bolestima koje zahtevaju hiruršku i medikamentoznu terapiju koje kompromituju funkciju jajnika. To je slučaj sa, npr, autoimunim bolestima ili endometriozom.
Pored toga, sve je veći broj mladih žena koje žele da, zbog profesionalnih, socijalnih, finansijskih i drugih razloga, odlože rađanje dece.
Prosečna starost pacijentkinja koje se javljaju na lečenje vantelesnim oplođenjem iznosi preko 37. godine života. Tada već dolazi do značajnog pada broja jajnih ćelija u jajniku. Smanjene su šanse za začeće, kako prirodnim putem, tako i uz pomoć tehnika vantelesnog oplođenja.
Istraživanja bezbednosti ovog postupka nisu uočlila razlike u ishodu trudnoća i razvoju dece, u odnosu na sveže jajne ćelija, a tokom postupka vantelesnog oplođenja.
Ukoliko se žena odluči na ovaj korak idealna dob je svakako što je mlađa. Najbolji je period od 20. do 30. godine, ali ni kasnije zamrzavanje jajnih ćelija (u periodu od 30. do 35. godine) ne umanjuje drastično šansu. Zamrzavanje nakon 35. godine, međutim, može umanjiti šansu za začeće. Važno je, naravno, i koliko se ćelija zamrzne. Što veći broj dobrih i kvalitetnih ćelija, veće su šanse za oplodnju, implantaciju i zdravu trudnoću.
Procedura vađenja jajnih ćelija nije bolna i naziva se aspiracija jajnih ćelija ili punkcija jajnih ćelija.
Najčešće se radi u totalnoj anesteziji, ukoliko žena ima veliki broj jajnih ćelija za punktiranje. Ukoliko je manji broj jajnih ćelija koje se aspiriraju, nema potrebe za anestezijom. Priprema pacijentkinje nije velika i ne zahteva nikakvu promenu životnog stila. Cela ova procedura ne zahteva veliko angažovanje.
Što se tiče broja jajnih ćelija koje je moguće zamrznuti, ne postoji takvo ograničenje. Mogu, i zamrzavaju se, sve dobijene ćelije iz jednog ili više ciklusa. Sve zavisi od potreba pacijenktinje, godina starosti, mogućnosti u svakom smislu. Svakako, ono što je važno da pacijentkinje znaju jeste da ne postoji ograničenje u smislu broja zamrznutih ćelija. Cilj je dobijiti što više dobrih jajnih ćelija.
Zamrzavanje jajnih ćelija i njihovo čuvanje – zakonski rokovi
Što se tiče zakonskih okvira, Zakon iz 2017. godine ograničava vreme na 5 godina uz mogućnost produžetka na još 5 godina. Svakako, uz određene uslove moguće je dodatno produžiti ovaj rok. Takođe, isti Zakon dozvoljava donorstvo (i jajnih ćelija i spermatozoida i embriona). Donacija je, dakle, zakonom dozvoljena i sprovodi se u Srbiji, i to o trošku Republičkog Fonda za zdravstveno osiguranje.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA
