Autorka: Sandra Jovanović

Lična uverenja i kulturološke postavke neodvojivi su deo svakog bića, pa i onih koji se suočavaju s problemom infertiliteta ili planiraju porodicu. Medicinsko i nemedicinsko osoblje u IVF klinici takođe ima svoje lične vrednosti i uverenja, koja, pak, ne smeju negativno da utiču na njihovu svakodnevnu praksu i posao. U IVF klinici, kao i u drugim zdravstvenim ustanovama, ne sme biti mesta za predrasude i diskriminišući odnos bilo kog tipa. Intimno svakako možemo da ne podržavamo surogatstvo, imamo zazor prema LGBT populaciji ili osuđujemo planiranje porodice singl žena. Ovakva vrsta “slobode” za medicinsko osoblje na dužnosti jednostavno nije dopustiva.

Medicinsko i nemedicinsko osoblje koje je uključeno u lečenje neplodnosti je veliki tim.

Njega čine lekari, embriolozi, medicinske sestre, psiholozi, asistenti, menadžeri, koordinatori… a svi oni bi trebalo da prepoznaju jedinstvenost i specifičnost problema para pred sobom, poštujući njihove ličnosti.

Na primer, neki parovi se neće složiti sa ginekološkim pregledom od strane lekara muškog pola. U određenim etničkim grupama pacijenata, masturbacija je zabranjena ili se smatra seksualnom aktivnošću koja treba biti praćena kupanjem. Ove i slične razlike mogu dovesti do raznih nesporazuma koji se mogu odraziti na proceduru. U ovakvim situacijama, odabrani član tima trebalo bi da obavi razgovor sa parom (ili pojedincem) i otkloni eventualne nedoumice kako bi celokupni proces protekao u što komfornijoj atmosferi.

Osoblje bi trebalo da ima na umu kakva su znanja i iskustva pacijenta u vezi sa dijagnozom.

Neki pacijenti se prvi put susreću sa ovim problemom, te su im medicinski termini daleki i nejasni. Mogu biti preplavljeni medicinskim i pravnim odrednicama koje su im nepoznate. Ovo je česta situacija, nezavisno od stepena obrazovanja i interesovanja pacijenata. Proces u kome se nalaze je emocionalno opterećujuć i osoblje bi trebalo da utvrdi da li su predloženi tretmani u potpunosti shvaćeni. Informisani pristanak na predloženu proceduru i potpisivanja raznih saglasnosti takođe mogu biti doživljeni konfuzno, iako su deo standardne administrativno-pravne procedure.

Dokazano je da su efikasni odnosi i komunikacija između osoblja i pacijenata proporcionalni većem zadovoljstvu pacijenata, usklađenosti sa tretmanima i realizaciji rezultata. Loša komunikacija ili nezadovoljstvo načinom pružanja informacija može dovesti do odustajanja pacijenata ili promene klinike.

Imperativ samog početka lečenja neplodnosti je zdrava komunikacija između pacijenta i odabranog lekara. Ovo je, ujedno, vrlo često i izazov – vremena je malo, pacijenata mnogo, a stalni pratioci dijagnoze neplodnosti su i strah, ljutnja, anksioznost, depresija… Stvar se dodatno usložnjava kada imamo na umu da lekar u pacijentu pred sobom najčešće zapravo ima dve osobe – par koji čine ljudi različitog temperamenta, sa možda drugačijim očekivanjima i željama.

Šta pacijenti žele?

Oni očekuju i žele dovoljno vremena da razgovaraju sa osobljem o svom individualnom slučaju. Oni traže jasne smernice, ali i zajedničko donošenje odluka. Pacijenti veoma cene pisane informacije o opcijama tretmana koje im mogu pomoći da postanu roditelji. Takođe, često im je potrebna podrška i razgovor o emocionalnim aspektima tretmana i kako se nositi sa tokom i ishodom procedure. Njima je potrebno da znaju opšte informacije o dijagnozi ali i specifičnosti koje se tiču lično njih. U istraživanjima o promeni klinike, pacijenti često pominju nedostatak empatije i nezadovoljstvo komunikacijom i interakcijom sa osobljem. Zanimljivo je da se neretko navodi i nedovoljna briga o muškarcu. Kao deo partnerskog odnosa, muškarac bi trebalo da bude aktivni i ravnopravni učesnik.

Kako pružiti informacije na pravi način?

Postoje sličnosti u pogledu perspektive pacijenata o važnim pitanjima nege. Često su očekivanja ista, bez obzira da li putuju u inostranstvo na proces ili proces rade u matičnoj zemlji. Ističe se nekoliko važnih očekivanja: odnos sa osobljem, komunikacija, uključivanje partnera u proces, privatnost i emocionalna i psihološka podrška. U slučajevima kada su pacijenti u inostranoj zemlji javlja se i briga za sporazumevanje koje nije na maternjem jeziku.

Nažalost, ponekad se pacijentima koji prolaze lečenje neplodnosti moraju saopštiti loše vesti. To mogu biti dijagnoze, loše prognoze, obustava ili neuspeh oobavljenog postupka. Članovi tima IVF klinike trebalo bi da razvijaju veštine saopštavanja negativnih vesti na osetljiv i pažljiv način.

S pacijentima je najbolje iskreno razgovarati o stopama uspeha i o potencijalnoj potrebi za ponovljenim procesima. Studije ističu da su pacijenti odlučni i posvećeni, ali i spremni da će morati da prođu kroz nekoliko IVF procedura kako bi ostvarili trudnoću. Emocionalni uticaj je naravno jak, te se misao o odustajanju neprekidno pojavljuje. Neuspeh IVF procesa se doživljava kao lični neuspeh.

S pacijentima je takođe važno razgovarati o roditeljstvu, broju željene dece, rizicima u višeplodnim trudnoćama, o godinama žene…

Lekar i pacijent zajedno razmatraju sve ove aspekte prilikom odlučivanja o proceduri. Takođe, lekari i embriolozi moraju razgovarati s pacijentima o broju dobijenih embriona. Zajednička je odluka o broju embriona koji će biti transferirani, kao i broju embriona koji že biti eventualno zamrznuti. Pacijenti moraju imati priliku da razmisle i razgovaraju o upotrebi embriona, a stručna lica bi trebalo da imaju u obzir njihova lična, moralna ili verska uverenja.

Praksa pokazuje da mnogi pacijenti prihvataju stvaranje većeg broja embriona, a da ne promišljaju dovoljno o budućoj upotrebi neiskorišćenih embriona. Mišljenja se često menjaju nakon uspešnog IVF tretmana, onda kada je porodica upotpunjena i željenim porodom.

Odluke u vezi sa sudbinom neiskorišćenih embriona su teške i emocionalno uznemirujuće.

To objašnjava zašto parovi odlažu odluku onoliko koliko zakon ili klinike dozvoljavaju. Dostupne opcije treba razmotriti nakon što je protekao zakonski rok skladištenja. Ako je donacija embriona za medicinsko istraživanje izvodljiva opcija, informacije o različitim vrstama istraživanja mogu olakšati proces donošenja odluka. Ukoliko pacijenti odluče da doniraju embrione, savetovanje je izuzetno preporučljivo. Trebalo bi da se istraže sve teme u vezi sa budućim situacijama koje se tiču donora, primalaca i dece.

Želja i odluka je, svakako, na pacijentu, ukoliko za to nema zakonskih prepreka. Postupak “opraštanja” od embriona iziskuje psihološku podršku.

Brojna istraživanja pokazuju da je jedan od vodećih razloga zbog kojih pacijenti prerano prekidaju IVF postupke u stvari teško suočavanje sa emocionalnim stresom koji proizlazi iz neuspešnog tretmana ili loše prognoze. Psihološki simptomi povezani sa neplodnošću vrlo su slični onima u drugim ozbiljnim medicinskim stanjima (recimo, kod onkoloških pacijenata).

Očekuje se da će pacijenti osećati visok nivo stresa, anksioznosti i depresije. Očekuje se, takođe, i da je celokupni IVF tim, pored stručnosti u medicinskom postupanju, osposobljen da ovoj specifičnoj grupi pacijenata pristupi na najbolji mogući način.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.