Godinama sam osećala ambivalentnost da postanem roditelj i brinula da neću biti „savršena“ majka. U otvorenom pismu svojoj ćerki, osvrćem se na onaj trenutak smirenosti i potpune jasnoće kada smo se srele.
Nisam znala koliko želim da budem mama dok te nisam upoznala. Sve dok te neke divne socijalne radnice nisu stavile u moje naručje, nisam zapravo znala. Kada mi je miris tvoje kože ušao u nozdrve i svaki deo tebe bio fokusiran na mene, neraskidivo sam postala vezana najčvršćom vrpcom. Ona nije imala veze sa tvojim pupkom ni mojim krvotokom. A kroz krvotok si protekla tako lako.
Kancelarija je bila ispunjena drugim porodicama, osmehom, gugutanjem i prohodavanjem. Neke druge majke upoznavale su svoju decu. Bilo je bučno i živo. Tamo gde mi stojimo, usred haosa, mirno je. Ćutim i posmatram.
Nema zvezda padalica ili uzdaha čuda. Samo mama, tata i ćerka koji počinju život kao porodica.
Trebalo mi je nekoliko decenija da shvatim da mogu da izađem iz svoje zone komfora i postanem roditelj, i izvinjavam se zbog kašnjena. Ali, kao što volimo da kažemo, da nisam kasno procvetala, ti danas ne bi bila naša.
Moja cimerka je upravo poslala svoje drugo, mlađe dete u našu srednju školu. Tvoj tata i ja smo bili zajedno toliko dugo da smo završavali rečenice jedno drugom. Govorili smo pogledima. Dosadni stari par – zapravo smo uživali u kupovini namirnica. A tvoja baka je, na žalost tvog deke, počela da govori o našim mačkama i psu kao o svojim unucima. Takav je bio naš život.
Oh, naravno, delovala sam samouvereno pre nego što smo tog toplog novembarskog jutra stigli do tebe. Posle godina obuke, provere podobnosti, papirologije… bila sam spremna na sve. Ali duboko u sebi, bila sam prestravljena.
Nisam bila prirodno majčinska osoba kao većina majki koje sam poznavala.
Nisam navela imena svoje troje do petoro buduće dece u sastavu u sedmom razredu. Druge devojčice u mom odeljenju jesu. Uvek sam mislila da je za savršenu mamu potrebna neka posebna veština. Nisam najbolje kuvala, slatkiše sam povremeno kupovala – nikad mesila. Nisam šila, nisam umela da crtam i pevam, nisam sačuvala omiljenu lutku, da je nasledi moje žensko dete.
Dok gledam u tvoje vitke prstiće koji vire iz mekih, žutih pletenih rukava, odjednom znam da biti majka nije stvar tih drugih majki. Tih boljih i spremnijih od mene. Ne radi se samo o meni.
Radi se o nama.
Pravo majčinstvo nije u pravljenju savršenog kostima za Noć veštica. Ne radi se ni o tome da imaš svakodnevne porcije povrća, ne meri se majčinstvo opeglanom posteljinom. Radi se o vezi koja se stvara pred mojim očima dok te pažljivo prebacujem na svoj kuk.
Bila sam tiha u godinama čekanja. Majka u sebi. Izvukla si iz mene najbolje, malena. Majka to sada zna i naglas.
Ukoliko vam je potrebna podrška ili savet na putu do bebe javite se na naš SOS IVF broj 0800 70 70 77, a možete nam pisati i na imejl office@ivfcentar.rs ili popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: adoptivefamilies.com
