Godinama se borim sa neplodnošću. To je nemilosrdna bitka koja me je u više navrata bacila na kolena. Puzila sam po mraku, srce me je bolelo a snovi o tome da sam majka ostajali su da vise o koncu. Svaki neuspeli pokušaj (a ja sam bila neuspešna mnogo puta) razbijao je moju dušu na milion sitnih delova i sve je to trebalo sastaviti iznova i iznova.
Nakon još neuspešne runde, moj muž je predložio da nekako preusmerim svoj fokus dok ne uđem u sledeću borbu. Kao što možete zamisliti, ovo nije prošlo previše dobro. „Preusmeri svoj fokus?!“!
Kako preusmeriti svoju potrebu i pravo da postaneš majka?! Kako preusmeriti fokus na bilo šta drugo osim na ostvarenje snova o majčinstvu? Šta bi moglo biti toliko moćno da prestanete da zamišljate kako se osećate dok držite svoje dete?
A onda su se stvari malo promenile…
Bilo je to jedno hladno decembarsko jutro na samom izmaku godine. Osećala sam se prilično loše (dakle, standardni dan). Skuvala sam šolju čaja i vratila se u krevet. Moj muž je bio ustao i već je izašao. On trči, pa sam pretpostavljala da je tako i tog jutra. Ali onda je ušao u spavaću sobu držeći nešto u naručju. U početku sam mislila da je nova tura veša koji mu hitno treba i mora odmah da se opere…
Kroz otvor mekanog ćebenceta provirilo je najlepše lice koje sam ikad videla. Izvini, mužu moj, ali – najlepše ikada!
I tamo je bila… Moje prelepo malo štene, moja krznena beba. Odmah sam se zaljubila. Pogledala me je svojim ogromnim smeđim očima i od tog trenutka sam osetila kako moja anksioznost odlazi i zatvara vrata za sobom. Život se sada nije svodio samo na moja osećanja i potrebe.
Imala sam nekoga kome sam potrebna.
Ni u kom slučaju nisam odustala od svog sna da postanem majka, ali moja prelepa krznena beba me je zaista spasila. Imam jednu malu koja, kao što sam rekla, traži mene. Treba je hraniti, maziti, šetati i čuvati. Sve ove potrebe zahtevaju moj fokus.
Nazvala sam je „Houp“. Ona je postala moj stalni izvor utehe i radosti. Ona je moja Nada. U njenim očima vidim nepokolebljivu ljubav i umirujuće prisustvo. Način na koji se priljubljuje uz mene i toplina koju unosi u moj dom su neprocenjivi. Ona je popunila prazninu u mom srcu i pružila mi osećaj svrhe koji je nedostajao dugo vremena.
Moja jutra počinju srećnim horom lajanja, dok Houp željno iščekuje svoju jutarnju šetnju. Njena rutina je moja dnevna doza terapije. Njen entuzijazam je zarazan i, dok izlazimo, osećam se manje anksiozno nego nekada. Pre Houp, šetala sam parkom puna straha od susretanja žena koje nisu same. Nekada sam se osećala tako usamljeno. Nekada sam se osećala skoro sebično. Nisam imala neku pravu svrhu ni o kome da brinem i mrzela sam to.
Sada imam svoje štene i ona me je spasila od tog straha.
Nemojte me pogrešno shvatiti. Još uvek žudim da imam svoje dete i još uvek planiram još jednu rundu vantelesne oplodnje, ali osećam se kao da sam ovog puta emocionalno na boljem mestu. Mirnija sam. Ako ne uspe, znam da i dalje mogu da volim i da budem voljena. Znam da ću imati snage da nakon poraza nastavim dalje.
Usred mojih borbi, naučila sam da ljubav i definicija majčinstva mogu biti veoma raznoliki. Moj pas svakako nije moj biološki potomak, ali jeste deo mog srca. Ona je postala moje emotivno sidro, moj izvor snage kroz najmračnije sate i moj partner u proslavi malih pobeda.
Neplodnost me je možda bacila na kolena, ali mi je pokazala i bezgranični kapacitet ljubavi. U svom psu sam pronašla jedinstvenu i duboku vrstu ljubavi koja mi je pomogla da redefinišem svoj put.
Možda nemam porodicu kakvu sam oduvek zamišljala, ali imam dom ispunjen ljubavlju. I, kao njena odana „majka“, cenim svaki trenutak koji provedem sa svojim dragocenim „detetom“. Nas dve čekamo zajedno da sa “majke i deteta” skinemo te proklete navodnike. Do tada ćemo se jednostavno voleti.
Ukoliko vam je potrebna podrška ili savet na putu do bebe javite se na naš SOS IVF broj 0800 70 70 77, a možete nam pisati i na imejl office@ivfcentar.rs ili popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
Izvor: www.ivfbabble.com
