Možda navažnija lekcija koju smo naučili u lečenju steriliteta jeste ona o pravovremenom razmišljanju o reprodukciji. Važna tehnika u borbi protiv steriliteta je i socijalno očuvanje reprodukcije. Ono podrazumeva, između ostalog, i zamrzavanje jajnih ćelija optimalne reproduktivne starosti.
Jajna ćelija mlada koliko i žena
Naime, jajne ćelije koje se formiraju i sazrevaju u mlađim godinama u većem broju su zdrave, sa normalnom naslednom osnovom i potencijalom stvaranja zdravih embriona koji se mogu usaditi u matericu i dovesti do rađanja deteta. Kod žena od 25. godina života stvara se 90% zdravih, a 10% izmenjenih, nekvalitetnih i nenormalnih jajnih ćelija. Dvadeset godina kasnije je taj odnos obrnut – žena sa 45. godina starosti stvara 90% nenormlanih, a samo 10% normalnih, kvalitetnih ćelija.
Ove činjenice dovele su do razvoja socijalnog zamrzavanja, tj. čuvanja jajnih ćelija žena. Kod socijalnog zamrzavanja ćelija, jajne ćelije se kod mladih žena vade (aspiriraju) u spontanom ciklusu, uz minimalnu stimulaciju ili potpunu stimulaciju i zamrzavaju tehnikom vitrifikacije. Pri tome, zamrznute jajne ćelije zadržavaju svoje karakteristike i posle odmrzavanja. Odmrznute jajne ćelije se oplode semenom partnera i dobijeni embrioni vrate u matericu, najčešće bez ikakve terapije. Ova tehnika omogućava da i žena od 40 i više godina ima skoro identične šanse za začeće i rađanje zdravog deteta, kao u periodu kada je zamrzla sopstvene ćelije.
Više tehnika zamrzavanja
Pod zamrzavanjem reproduktivnih ćelija se podrazumeva čuvanje reproduktivnih ćelija (jajne ćelije i spermatozoidi) pod uslovima veoma niske temperature, a za kasniju upotrebu u reprodukciji. Postoji više tehnika zamrzavanja, od ranijeg sporog, kompjuterski kontrolisanog zamrzavanja, do novih tehnika brzog zamrzavanja ili vitrifikacije. Sve tehnike koriste krioprotektante, materije koje sprečavaju stvaranje leda u i oko ćelije. Posle zamrzavanja se koristi tečni azot sa temperaturom od – 196 stepeni celzijusa za čuvanje. Mada je medicinski moguće čuvati zamrznuti materijal veoma dugo, zakonski je čuvanje ograničeno na period od 5-10 godina, uz mogućnost produženja. U različitim zemljama, ova zakonska ograničenja koja se tiču vremena čuvanja variraju.
Ko može imati koristi od zamrzavanja jajnih ćelija?
Rano otkrivanje i lečenje malignih bolesti dovelo do većeg broja pacijentkinja sa interesom za očuvanje kasnije plodnosti i kvaliteta života. Pri tome se u najvećem broju pacijentkinja ove grupe koriste zračna i hemioterapija, koja značajno smanjuje ovarijalnu rezervu, to jest mogućnost jajnika za produkciju jajnih ćelija. Ova tehnika se tako primarno koristila kod pacijentkinja sa malignim bolestima koje žele da očuvaju mogućnost reprodukcije.
Podjednaka prednost je i kod pacijentkinja sa bolestima koje zahtevaju hiruršku i medikamentoznu terapiju koje kompromituju funkciju jajnika, kao što su autoimune bolesti i/ili endometrioza.
Pored toga, sve je veći broj mladih žena koje žele da, zbog profesionalnih, socijalnih, finansijskih i drugih razloga, odlože rađanje dece. Prosečna starost pacijentkinja koje se javljaju na lečenje vantelesnim oplođenjem iznosi preko 37. godine života. Tada već dolazi do značajnog pada broja jajnih ćelija u jajniku i smanjenih šansi za začeće. Verovatnoća je manja kako prirodnim putem, tako i uz pomoć tehnika vantelesnog oplođenja.
Istraživanja bezbednosti ovog postupka nisu uočlila razlike u ishodu trudnoća i razvoju dece, u odnosu na sveže jajne ćelija, a tokom postupka vantelesnog oplođenja.
Kada zamrzavanje jajnih ćelija?
Ukoliko se žena odluči na ovaj korak, idealna dob je svakako što je mlađa. Najbolji je period od 20. do 30. godine. Ipak, ni kasnije zamrzavanje jajnih ćelija (u period od 30 do 35 godine) ne menja drastično situaciju. Zamrzavanje nakon 35 godine, međutim, može umanjiti šansu za začeće. Važno je, naravno, i koliko se ćelija zamrzne. Što veći broj dobrih i kvalitetnih ćelija, veće su šanse za oplodnju, implantaciju i zdravu trudnoću.
Procedura vađenja jajnih ćelija nije bolna i naziva se aspiracija jajnih ćelija ili punkcija jajnih ćelija. Najčešće se radi u totalnoj anesteziji, ukoliko žena ima veliki broj jajnih ćelija za punktiranje. Ukoliko je manji broj jajnih ćelija koje se aspiriraju nema potrebe za anestezijom. Priprema pacijentkinje nije velika i ne zahteva nikakvu promenu životnog stila. Cela ova procedura ne zahteva ni veliko angažovanje.
Što se tiče broja jajnih ćelija koje je moguće zamrznuti, ne postoji takvo ograničenje. Mogu se, i zamrzavaju se, sve dobijene ćelije iz jednog ili više ciklusa. Sve zavisi od potreba pacijenktinje, godina starosti, mogućnosti u svakom smislu. Svakako, ono što je važno da pacijentkinje znaju jeste da ne postoji ograničenje u smislu broja zamrznutih ćelija. Cilj je dobijanje što više dobrih jajnih ćelija.
A šta kaže Zakon?
Što se tiče zakonskih okvira, Zakon iz 2019. godine ograničava vreme na 5 godina uz mogućnost produžetka na još 5 godina. Svakako, uz određene uslove moguće dodatno produžiti ovaj rok.
Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
