Osnovna pitanja o donaciji ćelija zapravo se granaju na milion malih i skrivenih intimnih nedoumica. Pokušaćemo da odgovorimo na neke.

Ko ima pravo na postupak vantelesne oplodnje sa darovanim ćelijama?

Postupak vantelesne oplodnje sa doniranim reproduktivnim ćelijama je vrlo složen postupak. Na ovaj korak se parovi i žene bez partnera ne odluče niti lako, niti brzo. Potrebno je vreme. Ovaj postupak i sam po sebi traži vreme, a važno je i vreme sazrevanje ideje o mogućnosti ostvarenja trudnoća uz pomoć doniranih ćelija.

Srbija je zemlja koja daje mogućnost i parovima i ženama bez partnera da uz pomoć doniranih reproduktivnih ćelija ostvare trudnoću. Osim što nam zakon to omogućava, mi sada imamo i podršku države i Fonda za ovakav postupak, to je jedinstveno u svetu. Pravo na postupak imaju parovi koji ispunjavaju osnovne kriterijume, kao i žene koje nemaju partnera.

Ukoliko žena nema svoje reproduktivne ćelije, a to je potvrdio specijalista infertiliteta, i ukoliko ima do 50 godina ona može aplicirati za postupak sa doniranim ćelijama. Ukoliko je u pitanju žena bez partnera, ona mora ispuniti osnovni kriterijum, a to je da ima svoje reproduktivne ćelije (jajne ćelije)  kako bi se pristupilo odabiru donora spermatozoida. To u stvari znači da je očuvana njena ovarijalna funkcija. Ograničavajući faktor za apliciranje mogu biti i godine žene iz razloga što je postavljena starosna granica u našoj zemlji koja iznosi 50 godina života žene.

Ono što Republički fond za zdravstveno osiguranje pokriva su svi troškovi uvoza reproduktivnih ćelija i samog transporta, ali je to limitirano na 45 godina za ženu.Vreme kao ograničavajući faktor znači postoji. Ipak i žene koje imaju više od 45 godina mogu aplicirati za postupak, ali o svom trošku.  Osim ovih uslova, postoje i drugi medicinski uslovi koji moraju biti ispunjeni za jedan postupak sa doniranim ćelijama.

Kako se parovi, ili singl žene, mogu prijaviti za ovu proceduru i da li ju je moguće obaviti o trošku RFZO? 

Parovi i žene bez partnera se prijavljuju preko E uprave, znači sve je elektronski. Komisija se zakazuje online i ukoliko je u privatnoj zdravstvenoj ustanovi, i ukoliko je u državnoj zdravstvenoj ustanovi. U приватним клиникама takođe je moguće uraditi komisijski pregled i dobiti mišljenje komisije za upućivanje na proceduru donacije. Neophodna su mišljenja specijaliste infertiliteta, embriologa, psihologa i pravnika. Nakon pozitivnog mišljenja komisije, ulazi se u proceduru odabira donora ili donorke, a odmah nakon toga se započinje administrativni deo procesa koji podrazumeva prikupljanje saglasnosti za uvoz ćelija.

Važno je da napomenemo da se uvoz dozvoljava kada u Srbiji nema raspoloživih donora, i to je, nažalost, trenutna situacija u našoj zemlji. Vremenom će se i ovo promeniti i nadamo se da ćemo imati i naše donore reproduktivnih ćelija.

Konačno, najvažniji trenutak je kada reproduktivne ćelije pristignu u kliniku i tada IVF proces može da se započne. Postupak dalje izgleda potpuno identično kao i svaki drugi IVF proces.

Odakle, u ovom trenutku, potiče donirani materijal koji je na raspolaganju parovima koji su aplicirali za ovu proceduru?

Banke ćelija se nalaze u Španiji, Danskoj i Češkoj. Ipak ne treba zanemariti činjenicu da su samo banke locirane u tim zemljama, a donori i donorke su različitih nacionalnosti. Ne moraju nužno biti donori iz Danske, iako se banka tamo nalazi. Spermatozoidi se trenutno poručuju iz danske banke, a jajne ćelije iz španske banke i češke banke.

U Srbiji je Nacionalna banka reproduktivnih ćelija, tkiva i embriona oformljena još 2019. godine. Međutim, doniranje reproduktivnih ćelija još uvek je novina, pa je prvi izazov prevazići tabu koji postoji oko ove procedure. Primećuju li se određeni pomaci na tom polju? Da li se donori prijavljuju u odgovarajućem broju?

Donacija reproduktivnih ćelija je, može se reći, sve manje tabu. Više se govori o ovoj temi i čini se da se sve više govori na pravi način. Sve je više parova i žena koji započinju ovaj proces u Srbiji. To nam pokazuje da ljudi veruju našim sistemima i našim klinikama. Što se tiče potencijalnih donora u našoj zemlji, vrlo je važno da ova procedura za same donore bude što jednostavnija i što komfornija. Takođe, mora postojati odgovarajuća medijska kampanja kada je u pitanju davalaštvo koja će ih podstaći na i ovaj čin, onda dolazi na red i edukacija stanovništva…mnogo je koraka, ali nije nemoguće. Sve smo bliže tome da pokrenemo sistem davalašva i kod nas.

Donacija je u Srbiji zakonom određena kao anonimna i kao altruistička.

Na neki način je onemogućeno da se potencijalnim donorima obezbedi bar osnovna nadoknada za celokupno angažovanje koje svakako nije zanemarivo. Ova situacija u mnogome utiče na broj potencijalnih donora. Znači, moramo edukovati, promovisati i pojednostaviti. To svima moraju biti osnovni ciljevi sada. Optimizovati donacju kao proces. Centralizacija davalaštva na jednu banku reproduktivnih ćelija u Srbiji je nešto što je takođe ograničavajući faktor.

U drugim evropskim zemljama, svaka IVF klinika predstavlja svojevrsnu banku čiji rad kontroliše telo koje je za to zaduženo. Ovakav pristup u mnogome bi olakšao potencijalnim donorima proceduru i da ih na ovaj način može biti mnogo više. Kada pričamo o tabuima, važno je reći da je i dalje i sama IVF procedura na neki način tabu. Strahovi od nepoznatog u mnogome kontrološu ceo ovaj proces, ali nove tehnologije donele su i novo doba koje nam svima pokazuje da moramo ići u korak s vremenom. Tabui ne treba da postoje, treba da radimo na objašnjavanju, razumevanju i rešavanju problema koji su u osnovi tabua. To je cilj.

Kako izgleda procedura doniranja reproduktivnog materijala?

Najpre je važno reći da je donacija u potpunosti anonimna u Republici Srbiji i to kako za davaoca, tako i za primaoca (biografski podaci nisu vidljivi). Donacija je jedan na jedan, a to znači da kada donor daruje spermu daruje samo jednom paru ili samo jednoj ženi bez partnera u Srbiji. Dete dobijeno procedurom donacije ne može kontaktirati donora, mogu se dobiti samo medicinski podaci o donoru i to na zahtev.

Postoji jasna procedura i uslovi koje jedan donor mora ispuniti. Neophodno je testiranje i retestiranje na infektivne bolesti, procena psihologa je obavezna. Ovaj sistem je vrlo sličan i u drugim zemljama, praksa je vrlo slična, to su standardizovane procedure. U Srbiji donor spermatozoida može biti muškarac do 40 godina koji je fizički i psihički zdrav. Mora imati normalan nalaz spermograma, koji ne boluje od hroničnih bolesti, koji ima optimalnu telesnu težinu i zdrave životne navike. Takođe, donor spermatozoida može biti i muškarac koji je sa partnerkom i sam u proceduri vantelesne oplodnje ukoliko odgovara kriterijumima i želi da donira reproduktivni materijal.

Kako izgleda doniranje jajnih ćelija?

Doniranje jajnih ćelija je nešto kompleksnije. Donorka se podvrgava različitim skrininzima, zatim kontinuiranom ultrazvučnom praćenju rasta folikula, aspiraciji jajnih ćelija i širem spektru analiza. Takođe postoje ograničenja kada su u pitanju godine starosti, te ne sme biti starija od 34 godine niti mlađa od 21 godine. Donacija je i u ovom slučaju anonimna i ćelije jedne donorke pripadaju samo jednom paru. Ukoliko iz tih doniranih ćelija ne dođe do oplodnje, vitalne trudnoće i rođenja deteta, tek onda se ta donorka (ili njene jajne ćelije) mogu koristiti za druge primaoce.

Donorka jajnih ćelija mora biti zdrava, kako fizički tako i psihički i mora imati očuvanu ovarijalnu funkciju. Shodno tome da je procedura doniranja jajnih ćelija duža, kompleksnija i da je neophodno veće angažovanje same donorke, mnogo je manje donorki jajnih ćelija u odnosu na donore spermatozoida. I za donorke jajnih ćelija važi isto pravilo. Ukoliko su i same u IVF procesu, one mogu donirati jajne ćelije ukoliko odgovaraju ostalim kriterijumima. Što se Srbije tiče još uvek nemamo raspoložive donorke jajnih ćelija iz naše zemlje, za sada se jajne ćelije uvoze.

Da li donacija može biti opasna po zdravlje žene ili po njene šanse da i sama jednog dana dobije potomstvo (ukoliko još nije majka ili ako želi još dece)?

Stručnjaci vode računa o tome da žena koja je donorka jajnih ćelija ni na koji način ne ugrozi svoje zdravlje niti mogućnost da kasnije dobije potomstvo.

Da li negde ostaju zabeleženi podaci donora i kome su oni dostupni? Da li vas dete začeto vašim genetskim materijalom može kontaktirati jednog dana ili možete li vi saznati nešto o detetu?

Donacija je u potpunosti anonimna i donori imaju svoje jedinstvene kodove, a isti sistem kodiranja važi i za primaoce. Veoma se vodi računa o svim podacima, to su poverljivi podaci i svi podaci su u potpunosti zaštićeni. Znači, da ostaju zabeleženi podaci, ali ne, nije moguće doći do tih biografskih podataka.

Šta možete da poručite potencijalnim donorima, koji još uvek “vagaju” razloge “za” i “protiv”?

Svakako jeste humani čin, jedan od najhumanijih. Na ovaj način nekom pomažete da ostvari jednu od najvećih životnih želja, a to je da postane roditelj. Ne treba da “vagaju“, treba da razmisle, budu svesni onoga što rade i za koga rade.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.