Mnoge stigmatizovane osobe se osećaju kao da se transformišu u dve celovite osobe u ograničenu osobu. Osećaju se drugačije i potcenjeno u odnosu na druge. To može da se desi na radnom mestu, u obrazovanim ustanovama, u porodici…

Stigmatizacija takođe može biti opisana kao etiketa koja povezuje osobu sa nizom nepoželjnih karakteristika koje formiraju stereotip. Kada ljudi jednom identifikuju i etiketiraju tvoje razlike, drugi će pretpostaviti da su stvari jednostavno takve, i osoba će ostati stigmatizovana dok je stigmatizirajući faktor nezapažen. Značajan procenat generalizacije je potreban za formiranje grupa, što znači da stavljate nekoga u opštu grupu, bez obzira na to koliko se on uklapa u tu grupu.

Stigmatizcija može uticati na ponašanje onih koji su stigmatizovani. Oni koji su često podvrgnuti stereotipima, vremenom počinju da se ponašaju na način na koji stigmatizeri očekuju od njih. To ne samo da menja njihovo ponašanje, već oblikuje i njihove emocije i verovanja. Ove stigmatizacije stavljaju društveni identitet osobe u ugrožavajuće situacije, kao što je nisko samopoštovanje.

U kontekstu zdravlja, društvena stigma predstavlja negativnu povezanost između osobe ili grupe ljudi koji imaju određen problem.

Naš osnovni zadatak jeste da ljudima ne otežavamo ionako teška stanja i da im ne stavljamo dodatne okove stigme na one koje već nose sa sobom suočavajući se sa nekim problemom. Stigmatizacija stoji čoveku kao okov na okovu. Jedan je sam problem, a drugi problem koji stvara stigma.

Nemojte ljudima dodavati okov na okov, teret na teret već im pomozite da ih skinu sa sebe ili da se lakše nose sa njima. U suzbijanju stigmatizacije je jako važna obrazovanost kompletnog društva, podizanja svesti o posledicama stigmatizacije i diskriminacije, a jedan od efikasnih načina birbe protiv stigmatizacije na nacionalnom nivou.

Neplodnost nije greh. Nije sramota. Ništa više nego što je sramota dijebetes ili tumor. Da li biste čoveku koji ima dijabetes ili tumor rekli da je greh otići doktoru, da li je sramota lečiti se ?

O temi neplodnosti se ne govori onoliko koliko ta tema zaslužuje, jer je još uvek tabu, a ljudi koji imaju problem često se smatraju bolesnim, izloženi su sramoti i osudi društva i što je najgore smatra se da su sami krivi za svoje stanje ili da su zaslužili to stanje.

Kada je neplodnost u pitanju, ljudi to često doživljavaju kao lični neuspeh i sramotu. Neplodnost je bolest koja ne boli i od koje se ne umire, ali se sa njom teško živi.

Istina je da je neplodnost privatna stvar. Svi imaju pravo na privatnost, ali tajnost može ostaviti mnoge parove da se sami nose sa problemom i budu neinformisani. Isto tako i druga oboljenja su privatna, ali se ljudi usuđuju da o njima razgovaraju.

Potrebno je da izađemo iz tog okvira da je sterilitet oboljenje o kome ne treba da se priča. Nije sramota imati bilo kakvu vrstu bolesti, jer nismo je mi birali, ali razgovorom o tome i te kako možemo da pomognemo drugima.

Parovi koji imaju problem, susreću se sa biološkim, emocionalnim, socijalnim, finansijskim i psihičkim problemima.

Borba sa neplodnošću zalazi u svaku poru vašeg života. Kada uđete u borbu sa sterilitetom, teško je odgovoriti na pitanja sredine. Kada ćete imati dete, ili šta čekate?

Čovek u životu može da ima nebrojno mnogo izbora, ali da li ćete moći prirodno da ostanete trudni ili ne, u većini slučajeva ne zavisi od vas. Zato porazi u toj borbi imaju posebnu težinu.

Tu su i brojne predrasude, poput toga da su u većini slučajeva žene „krive“ za sterilitet. Važno je istaći da se sa neplodnošću bore i muškarci i ženete da nijedan pol nije „zaštićeniji“.

Naše društvo još uvek koristi pogrdan izraz za ženu koja nema decu, pa je naziva ’jalovom’ dok je muškarac u koliko-toliko privilegovanom položaju.

Bez obzira na to koji partner se bori sa neplodnošću, treba biti svestan da to nije problem pojedinaca i da se tiče oba partnera. Ono što zabrinjava jeste činjenica da muškarci teže priznaju da imaju problem i odbijuju preglede.

Muškarci zbog stida, straha od mogućih loših rezultata ili i dalje prisutnog mentaliteta ovog prostora, preglede obično izbegavaju ili obavljaju one osnovne, i to u potpunoj tajnosti.

Zato je vrlo bitno da se ti stavovi promene i da bez predrasuda zajedno krenu u postupak svih analiza a u tome im može pomoći društvo, društvo koje će biti spremno da prihvati različitost bez osude. Nama je, zaista, potrebno društvo koje je edukovano i informisano o ovom problemu jer je svim ljudima koji imaju problem veoma potrebna podržavajuća sredina jer neplodnost je stanje koje može da se desi svakome a podrška je potrebna svima i podrška im pruža samopouzdanje i hrabrost da se uhvate u koštac sa dolazećim problemima.

Stigma stavlja nešto drugo na prvo mesto a ne ono što je zaista potrebno.

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.