Pišem ti jer znam da te boli.

Znam da nije lako biti TI i znam da si ranjena i sama. Znam da nije u redu što ne možeš da doživiš sve ono što su doživele tvoja majka, sestra, kuma, drugarica… I to sve bez problema. Pišem ti jer sam bila tamo gde si ti sada.

Želim da ti kažem da dopustiš da te boli. Boli mnogo i grebe i žulja, ali vremenom prolazi. Znam da osećaš da tvoj život više nije tvoj i da iz tuge često prelaziš u očajanje, znam da misliš da je sve ovo nepravedno. Sigurno se pitaš zašto svima drugima ide tako lako planiranje trudnoće a tebi ne?

Znam da se u rukama ovog sveta osećaš nemoćno, a želiš da budeš moćna i jaka.

Znam da mrziš svoje telo jer te je izdalo baš kad je najveća bitka bila na pomolu. Kad si bila mala telo te je zavaralo u veri da ćeš i ti, kao i sve druge devojčice, imati svoju bebu. Sećaš se da si stavljala loptu ispod majce i igrala se sa drugim devojčicama igre “trudne mame”? Sećaš se kako si volela svoje lutke i kako si verovala da će to što zamišljaš jednog dana biti stvarnost?

Osećaš se ljuto jer radiš sve što treba da radiš kako bi pripremila svoje telo za trudnoću… koja nikako ne dolazi? Da, znam da piješ vitamine, izbegavaš alkohol, trudiš se da budeš pozitivna. Verovala si svakom ko je ponudio neku novu pozu u kojoj im je trudnoća uspela i bila si kod baba koje gataju i vračaju da ti kažu da ćeš biti mama. Već znaš svaki trik i unapred si pročitala sve što postoji na ovom svetu kako bi na testu videla dve crtice. Znam da si umorna od hodanja po lekarima, od klinike do klinike. Znam da si emotivno istrošena posle svakog pokušaja vantelesne oplodnje. Iscrpljena si od ultrazvukova, folikulometrija, analiza, procedura, operacija. Preživeli ste toliko toga dok je život prolazio.

Znam da si “širila noge” pred mnogim belim mantilima, iz meseca u mesec, ponovo i još jednom… Da pogledaju, da premere, da vide šta to ima tamo dole. I znam da si svaki put pomislila da je ovo poslednji.

Slutim koliko si bila nervozna kad si prvi put sebi ubrizgala injekciju stimulacije i kako si naterala muža da on to uradi za tebe, jer je tako lakše. Znam za besane noći nakon ovulacije, dok budni sanjate da je taj mesec vaš. Znam da ispituješ svoje telo, svoje grudi u toku svakog ciklusa i da se nadaš i da nada ne prestaje.

I ovog meseca opipavaš svoje grudi u nadi da će biti bolnije nego prošlog.

Znam da nakon embriotransfera proveravaš svoj veš na svakih 5 minuta, pa čak i noću. Upališ svetlo i tražiš. Mrlju. Možda je samo implantacijsko krvarenje?

Ako si mi slična, voliš da baciš sve suplemente i lekove nakon procesa u nadi da ti više nikad neće trebati, nikad! Voliš da izađeš napolje posle svake negativne bete, posle svakog negativnog testa. Znam da ti svaki mesečni ciklus teško pada, jer se svakim krvarenjem u glavi opraštaš od bebe koja nije ni postojala nigde drugde osim u tvojoj glavi.

Znam da ne znaš koliko dugo možeš da trpiš ovo mučenje i koliko dugo možeš da mučiš njega. Pitate se potajno, ponekad bez reči, da li je vaš brak stavljen na iskušenja i dokle će to trajati? Znam da se osećate pomalo izgubljeno jer je neplodnost preuzela vaš život, vaš brak. Neplodnost je postala vaš život. Lebdi. Tu je. Uvek.

Znam da se pitaš da li si i koliko zla kad ti drugarica kaže da je trudna a ti ne možeš da se raduješ. Jednostavno ne možeš. Znam da osećaš ljubomoru jer neko dobija upravo ono što ti tako očajno želiš. Znam da plačeš kad završiš telefonski razgovor s njom. Dugo. I znam da se osećaš krivom jer si je izbegavala dok joj je stomak rastao a prve mučnine mučile, ali to je bio jedini način da se lakše nosiš sa  svojim usudom. Znam koliko boli kad ideš na dečije rođendane. Koliko ih izbegavaš ali znam i da, kada odeš, umeš da namestiš osmeh i da se pretvaraš da je sve, ali baš sve u najboljem redu. Razumem koliko je teško pretvarati se da si srećan kad nisi.

Znam koliko boli kad te neko koga ne poznaješ pita koliko dece imate.

Znam da su žene na porodiljskom kao nož u srce. Pitaš se da li ćeš ikada i ti doći na red? Mnogi su pokušavali i uspeli. Svi su zatrudneli, izneli trudnoće, otputovali, vratili se – ti si još uvek tamo. I dalje čekaš svoj san. I dalje se osećaš nepotpuno. Znam da imaš par pantalona i neku široku bluzu koju isprobavaš da vidiš kako će ti stajati stomak, trudnički?

Znam da kad stojiš u redu u prodavnici izbegavaš oči bebe koja je pored tebe jer je suviše bolno videti njegovo lepo lice. Ponekad ukradeš pogled pa zamisliš kako će tvoja beba izgledati jednog dana. Znam da kad vidiš trudnicu osetiš nepravdu. Pitaš se zašto ona ima pravo da bude trudna a ja ne? Pitaš se da li se možda borila s neplodnošću ili je jednostavno i lako ostala u drugom stanju?

Znam koliko je teško prošetati pored sobe koja bi do sada trebalo da bude puna dečijih igračaka i razbacanih dečijih stvari. Ponekad jednostavno zatvoriš ta vrata jer podseća na prazninu koju stalno nosiš. Znam da planiraš putovanje u poslednjem trenutku jer – kako bi mogla da planiraš 6 meseci unapred, kad ćeš verovatno biti trudna do tada? Znam da promeniš kanal kad naiđu reklame za bebe, testovi za trudnoću, pelene.

To nije tvoja stvarnost.

Opkoljena si podsetnicima koji te neprekidno vraćaju na istu misao o bebi. Znam da si sanjala o trenutku kad svom mužu govoriš da će biti tata i kako ti nikada nije bio lepši nego u tom trenutku.

Znam da govoriš sebi da partner može da izabere i život bez tebe ukoliko mu ne rodiš dete. Pitaš se da li će te napustiti na kraju? Osećaš se kao razočaranje? Doživljavaš sebe kao lažova. Imaš potrebu da mu se izviniš za sve. Osećaš potrebu da mu se zahvališ za sve ove godine. Znam da ste, kad ste kupili psa, iako ste mislili da nikad nećete čuvati životinju u kući, želeli da nekog negujete, da nekom date ljubav. On nije beba, ali te voli bezuslovno baš onako kao što će tvoja beba. On je neko o kom možete pričati priče.

Znam da osetiš ogromnu tugu kad čuješ da je neko maltretirao dete, ostavio dete, bacio bebu. Pitaš se da li su te majke znale kakvu dragocenost imaju? Da li su? Onda se ljutiš na Boga. Zašto je blagoslovio njih a tebe nije? Znam da ne možeš da podneseš žene koje idu na abortus jer su slučajno zatrudnele dok su bile na pilulama. 

Znam da se pitaš kako ćeš znati kad je vreme da prestaneš da pokušavaš?

I da li će se ovo poglavlje tvog života ikada završiti? Pomisliš ponekad da je Bog zaboravio na tebe. Pomisliš ponekad da si kažnjena ali ne znaš za šta konkretno, pa preturaš po precima koji su se možda nekom zamerili? Zašto nisi u mogućnosti da doživiš ono što smatraš da je božansko pravo svake žene? Zašto nisam kao svi ostali?

Znam da osećaš sramotu i da misliš da možda nisi dostojna da budeš majka. Znam, jer sam i ja nekad bila tamo.

Nisi slomljena! Ti nisi ništa manje vredna! Vredna si ljubavi! Cela si! Nemaš čega da se stidiš! Zaslužuješ prihvatanje i pripadnost!

Voli sebe i voli svog muža! Znaj da ste dovoljni! Potpuno dovoljni! NISI SAMA!

Autorka: Sandra Jovanović

Za sva pitanja i nedoumice možete nam se javiti na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl office@ivfcentar.rs. Takođe, u svakom trenutku možete nas kontaktirati i direktno popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.