Iako ne postoje jasni dokazi veze ishrana i plodnost, poznato je da faktori poput ishrane, indeksa telesne mase (BMI) i telesne kompozicije mogu uticati na plodnost i šanse za trudnoću. Dakle, ako razmišljate o tome da postanete roditelj, bilo prirodnim putem ili uz pomoć vantelesne oplodnje (IVF) vredi se posavetovati sa nutricionistom.
ŽENE
Budući da nisu sve žene iste i nemaju iste nutritivne potrebe, najbolje bi bilo da se po pitanju personalizovanog plana zdrave ishrane konsultujete sa nutricionistom. Ishrana i plodnost su povezani. Ovo je posebno važno ako imate bilo kakve zdravstvene probleme koji mogu uticati na apsorpciju hrane ili ugroziti vašu plodnost, kao što su alergije na hranu, intolerancije, sklonost gojenju, dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom, sindrom policističnih jajnika, endometrioza, itd.
Ishrana i plodnost – koji makro i mikronutrijenti mogu uticati na plodnost žena, sa nutricionističkog aspekta?
Stručnjaci klasifikuju nutrijente u makro i mikronutrijente. Prva grupa uključuje ugljene hidrate, proteine i masti. To su nutrijenti koji su nam potrebni u velikim količinama i koji nam pružaju energiju. Mikronutrijenti, s druge strane, su nutrijenti koji su potrebni našem organizmu u malim količinama i ne daju nam energiju. Ova grupa uključuje vitamine i minerale.
Makronutrijenti:
Ugljeni hidrati
I količina i kvalitet su važni. Konzumacija ugljenih hidrata sporog apsorbovanja povezana je sa poboljšanjem plodnosti: integralne žitarice i proizvodi od njih, smeđi pirinač i mahunarke (pasulj, sočivo, zeleni pasulj, grašak, itd.).
Proteini
Trebalo bi da dajete prioritet biljnim izvorima proteina. Pronaći ćete ih u orašastim plodovima i mahunarkama. Ako jedete orašaste plodove, imajte na umu da su najzdraviji oni bez dodanih soli ili šećera.
Masti
Trebalo bi da smanjite unos zasićenih masti (koje se nalaze u prerađenoj i životinjskoj hrani) i trans masti. Prve mogu poremetiti ovulaciju, dok druge mogu povećati otpornost na insulin, što može uticati na regulaciju šećera u krvi. Preporučuju se mononezasićene masti (pronađene u maslinovom ulju, masnoj ribi i avokadu). Suplementi omega-3 masnih kiselina ponekad mogu biti korisni u tretmanima plodnosti.
Mikronutrijenti:
Folna kiselina
Utiče na kvalitet jajnih ćelija i esencijalna je za prevenciju urođenih mana tokom trudnoće. Preporučuje se uzimanje suplemenata barem 1-3 meseca pre trudnoće i 2-3 meseca nakon. Prirodno se nalazi u zelenom lisnatom povrću – spanać, blitva – i mahunarkama.
Vitamin B
Učestvuje u razvoju i funkciji posteljice. Pronađen je u integralnim žitaricama, tempehu (kolaču napravljenom od kuvanih i blago fermentisanih zrna soje), orašastim plodovima i misu (pasti dobijenoj fermentacijom soje, ječma, pirinča ili pšenice) .
Vitamin A
Ima antioksidativnu funkciju i štiti od štetnog delovanja slobodnih radikala koji se prirodno formiraju kada ćelije obavljaju metaboličke funkcije, kao i od izlaganja zagađivačima iz životne sredine i konzumiranja toksičnih supstanci poput duvana i alkohola. Takođe, podstiče sintezu polnih hormona. Prisutan je u značajnim količinama u šargarepi, spanaću, batatu…
Vitamin D
Niska koncentracija vitamina D povezana je sa smanjenim ovarijijalnim rezervama u kasnoj reproduktivnoj dobi (od 40. godine) ili čak može predisponirati ka ranijoj menopauzi. Nedostatak može doprineti insulinskoj rezistenciji. Trenutno, veliki deo populacije ima manjak, ali lekar je taj koji treba da utvrdi da li su suplementi potrebni. Sunčanje i konzumacija plave ribe pomažu u održavanju odgovarajuće količine vitamina D.
Vitamin C
Deluje kao antioksidans i pomaže u suzbijanju efekata oksidativnog stresa na jajne ćelije i oštećenja ćelija. Namirnice bogate vitaminom C su jagode, citrusi, brokoli i paradajz.
Gvožđe
Pomaže ovulaciji, učestvuje u implantaciji embriona i sprečava rizik od komplikacija u početnim fazama trudnoće. Takođe sprečava defekte neuralne cevi. Hrana bogata gvožđem uključuje meso, jaja, školjke, brokoli, mahunarke i seme bundeve.
Cink i selen
Ovi antioksidanti štite jajne ćelije od oksidativnog stresa. Učestvuju u strukturi i funkciji posteljice i razvoju nervnog sistema ploda. Nalaze se u ribi, plodovima mora, mesu, peradima i jajima.
Jod
Učestvuje u sintezi hormona štitne žlezde. Njegov nedostatak povezan je sa povećanim rizikom od pobačaja. Morski plodovi, zeleni pasulj i blitva sadrže jod.
MUŠKARCI
Muška plodnost opala je poslednjih godina, a to se povezuje sa izloženošću zagađivačima iz okoline i promenama u načinu života. Ovo pokazuje da naši individualni običaji i okruženje mogu uticati na plodnost.
Ishrana i plodnost – koje su preporuke za očuvanje muške plodnosti?
Kontrolisanje viška težine i izbegavanje gojaznosti
Dokazano je da muškarci koji su gojazni imaju manji broj spermatozoida nego oni sa zdravom težinom. Muškarcima se savetuje da smanje unos zasićenih masti i izbegavaju prerađenu hranu i trans masti. Takođe je važno redovno vežbati i izbegavati toksične supstance (alkohol i duvan).
Zdrava ishrana
Ishrana i plodnost su povezani i kod muškaraca. Preporučuje se dijeta bogata voćem i povrćem, punim antioksidante (kao što su vitamini E i C) koji poboljšavaju kvalitet i broj spermatozoida. Muškarci treba da osiguraju dobar unos kalcijuma, vitamina D i folne kiseline (koji se nalaze u mahunarkama, zelenom lisnatom povrću i integralnim žitaricama) i cinka. Nizak nivo cinka povezan je sa smanjenjem zapremine semene tečnosti i smanjenjem testosterona.
Redovno umereno vežbanje
Sport je koristan, ali ne bi trebalo da izaziva anksioznost. Studije među vrhunskim sportistima pokazuju da intenzivno vežbanje negativno utiče na morfologiju spermatozoida i povećava fragmentaciju spermatske DNK. Ova fragmentacija negativno utiče na mušku plodnost i povećava rizik od pobačaja kod žena.
Mi možemo da vam pomognemo na vašem putu do bebe. Za pitanja, nedoumice i podršku možete nam se javiti direktno na SOS IVF broj 0800 70 70 77 ili nam pisati na imejl info@ivfcentar.rs. Takođe, možete nas kontaktirati i popunjavanjem kontakt forme na sajtu klikom na link ONLINE KONTAKT FORMA.
